1. maj kao Praznik rada i kao podsetnik smisla sindikalnog udruživanja

4.maja 1886. godine radnici američkih sindikata su izašli na ulice zahtevajući osmočasovno radno vreme koje je u to doba bilo nezamislivo. Do tada se radilo od jutra do mraka skoro bez ikakvih prava a sve za dobrobit pojedinaca koji su gledali da samo ukrupne svoj kapital i kojima su radnici praktično predstavljali roblje. Stotine hiljada radnika je uporno mesecima štrajkovalo uprkos otkazima, podmićivanjima, prebijanjima, ucenama pa čak i ubistvima tokom sukoba sa vlastima i policijom, tražeći sada već opštepoznate tri osmice 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati slobodnog vremena. 1889.godine na 2. kongresu Internacionale odlučeno je da se 1. maj ubuduće u celom svetu proslavlja kao Praznik rada a tri osmice su se vremenom kao pravilo ustalilo u većini država sveta. Iako je u nekim državama, poput Švedske, dokazano da je radni dan kraći od osam sati efektniji i korisniji i po radnike i po poslodavce, teško je zamislivo da će se takva ideja proširiti i na druge države. Naprotiv!  Nažalost, danas smo svedoci ponovnog povratka robovlasničkog odnosa prema radničkoj klasi samo na perfidniji način. Putem medija se propagira težnja ka materijalnom kao prema osnovnom smislu postojanja a navodno jedini način da se to postigne je naporniji i dugotrajniji rad. Tako sa jedne strane pojedini radnici zaslepljeni ambicijama rade po svaku cenu samo da bi ostvarili viši cilj. Sa druge strane mnogima u tome pomažu vlasnici firmi takođe jureći kapital pod parolom hoću sad i hoću sve pa do tog višeg cilja dolaze bezobzirnim izrabljivanjem svojih radnika neretko zloupotrebljavajući težak socijalni status i nedostatak alternativnog posla.  Tako smo vremenom došli do više rada a manje prava pa smo kao rezultat kampanje za bolji život dobili nervozu, stres i brigu koji su dokazano zaslužni za najteže bolesti i probleme. Ne samo da se radi daleko više od osam sati nego je i rad subotom postao normalan, dok se rad nedeljom i praznicima kao takođe nečem što se podrazumeva, pitanje vremena. Velika većina privatnih poslodavaca ne uvažava čak ni plaćanje prekovremenih sati, ne interesuje ih da li vam treba slobodan dan ili ste bolesni… Ako se vratimo na početak teksta jasno je da se istorija ponavlja u svemu osim u otporu takvom odnosu prema radniku… Nezavisni sindikat policije je u suštini zadovoljan odnosom poslodavca prema zaposlenima i uopšte pravima svojih kolega a pogotovo imajući u vidu napred rečeno. Poslednjih godinama smo naporno radili ne samo da izdejstvujemo određena prava za sve zaposlene u MUP-u nego i da kasnije kontrolišemo njihovu primenu na terenu i ne dozvolimo da sve ostane samo u domenu teorije. Ipak, moramo reći da smo i danas svedoci da se i pored najbolje saradnje i razumevanja koje imamo sa poslodavcem, pojedini rukovodioci ponašaju kao mali šerifi dajući sebi za pravo da zaobilaze zakone i pravilnike. Državnim sredstvima i imovinom, imovinom svih nas, upravljaju kao da je njihova lična a neretko do nas dolaze i žalbe članova koji se na ovaj ili onaj način šikaniraju i maltretiraju. To je nedopustivo i Nezavisni sindikat policije će se neprestano boriti protiv takvog odnosa prema svojim članovima! Što se borbe tiče, istina je i da pojedinci navodno veruju da je ulica i štrajk po svaku cenu i za svaku stavku jedini delotvoran. Štrajk nikada ne treba isključiti ali on mora biti poslednja opcija i tu nema dileme. Više puta smo dokazali da je period u poslednje četiri godine, u kome nije bilo protesta, bio daleko povoljniji po prava zaposlenih nego u periodu kada se štrajkovalo. Samo zlonamernim i neupućenim pojedincima to nije jasno.   Ovim tekstom i sutrašnjim praznikom želimo da podsetimo najpre funkcionere sindikata ali i sve članove i poslodavca da je osnovni smisao postojanja sindikata upravo kontinuirana borba protiv zloupotrebe radničkih prava. Sve ostalo, razne pomoći, druženja… mora biti na drugom mestu. Isto tako moramo biti svesni da nas samo sloga i što veća brojnost može dovesti do rezultata. Drago nam je da je sve više kolega toga svesno iz dana u dan nam se pridružujući a dokaz je i čak 1.500 novih članova u odnosu na prošlogodišnji 1. maj! Ovom porukom Nezavisni sindikat policije vam želi srećan praznik!