Očekuje se da MMF poveća prognozu privrednog rasta na najmanje 2,3 odsto BDP. – Iznos javnog duga smanjen za 600 miliona evra od početka godine, ali na kamate i dalje odlazi 3,5 odsto BDP-a. Bečići –Novo povećanje plata u javnom sektoru i penzija moglo bi da usledi od 1. januara 2017. godine ukoliko ostvarimo dobre rezultate, izjavio je Dušan Vujović, ministar finansija na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima.

– Svi naši fiskalni pokazatelji u ovoj godini su nadmašili očekivanja. Zato očekujemo da MMF poveća prognozu privrednog rasta na najmanje 2,3, pa i do 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a upravo taj privredni rast nam daje prostor za eventualno povećanje plata i penzija. Mi smo već jednom blago povećali plate i penzije i to nije narušilo fiskalnu konsolidaciju – podsetio je Vujović.

Podsetimo, Džejms Ruf, šef misije MMF-a za Srbiju, izjavio je juče da povećanje plata i penzija u ovoj godini ne dolazi u obzir, zbog kašnjenja u racionalizaciji javnog sektora, dodajući da MMF ne vidi prostor za povećanje ni u 2017. godini. Sa tim se složio i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, istakavši da je potrebno da plate u državnoj upravi budu zamrznute i naredne godine, jer bi se time rashodi sveli na ekonomski održiv nivo. Rufov stav je podržao i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, rekavši da penzije treba da ostanu zamrznute ili da rastu sporije od rasta BDP-a.

Međutim Vujović je rekao da treba imati u vidu da je MMF konzervativni, kritični kontrolor, dok su političari lideri tako da i jedni i drugi na istu stvar različito gledaju.

– Neće Džejms Ruf, šef misije MMF-a za Srbiju biti protiv povećanja plata i penzija ukoliko se za to ostvare uslovi – rekao je Vujović napominjući da zvanični razgovori s MMF-om počinju u ponedeljak i da su tema četvrta revizija aranžmana koja se odnosi na kraj 2015. godine i peta koja se odnosi na ovogodišnji prvi kvartal u kome je ostvaren privredni rast od 3,5 odsto BDP-a.

Ministar finansija bio je rezervisaniji u pogledu delova sporazuma s MMF-om koji nisu iz njegove nadležnosti, pa o rešavanju problema viška zaposlenih u javnom sektoru nije hteo da govori. U njegovom ministarstvu konkretno viškova nema. Što se tiče „Srbijagasa” nastoji se da ovo preduzeće postane samodovoljno što znači da mu se refinansiraju stari dugovi, a da ubuduće ne bi smeo de pravi dalje gubitke.

Po njegovim rečima dobra vest je što je javni dug počeo da pada i to za 600 miliona evra od početka godine. Uprkos tome javni dug nas i dalje puno košta, jer danas država po osnovu kamata na javni dug izdvaja 3,5 odsto BDP-a. Važno je i što je cena zaduživanja u dinarima pala, a doprinos tome dala je i Narodna banka koja je smanjila referentnu kamatnu stopu na 4,25 odsto.

Vujović je istakao da je bilo dogovoreno s MMF-om da deficit budžeta u prvih pet meseci bude 60 milijardi dinara, ili oko pola milijarde evra, a bio je višestruko manji, 11 milijardi dinara.

– To znači da nam je minus u kasi bio za oko 400 miliona evra manji, a toliko su onda i naše potrebe da se zadužimo manje, rekao je Vujović dodajući da kamate na stara dugovanja veoma utiču na deficit.

Zbog ostvarenih pozitivnih rezultata promenjen je nabolje kreditni rejting Srbije pa je i po tom osnovu cena zaduživanja manja. Koliko su dobri rezultati, kao i politička sigurnost bitni vidi se na primeru Hrvatske koja je, zbog političke krize, odložila emitovanje evroobveznica planirano za jun. On je podsetio da je britanska Barkliz banka ovih dana preporučila srpske obveznice spram hrvatskih.

Izvor: Politika