Beograd -- Skupštinu Srbije raspravljace po hitnom postupku o Predlogu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Tim zakonskim predlogom obuhvaceno je 500.000 gradana kojima je država poslodavac i predvida da se sve zarade obracunavaju na osnovu istih elemenata, iste osnovice i jedinstvene matrice raspona koeficijenata, kako bi se ostvario princip “jednaka plata za jednak rad".

Raspon koeficijenata ce se, kako je navedeno, definisati posebnim zakonima, cije donošenje se ocekuje nakon usvajanja ovog takozvanog krovnog propisa.

Predlog zakona koji je objavljen na skupštinskom portalu, takode predvida da postoji osnovna plata, koja se dobija množenjem osnovice i koeficijenta. Koeficijenti ce biti utvrdjeni pratecim propisima, ali se osnovica odredjuje svake godine u skladu sa budžetom Republike za narednu godinu.

Za ceo javni sektor ce, kako je navedeno, biti utvrdena jedinstvena osnovica i to zakonom o budžetu za svaku godinu, ali i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta.

“Izuzetak je osnovica za obracun i isplatu plata u autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi, koja ce se razmatrati samo u toku procesa pripreme budžeta autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave za narednu budžetsku godinu na nacin kojim se planira smanjenje ukupnih rashoda i cime se obezbedjuje dugorocna finansijska održivost, a utvrduje odlukom o budžetu u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obracun i isplatu plata. Ovako utvrdena osnovica ne može biti veca od osnovice koja je utvrdena zakonom o budžetu”, piše u predlogu zakona o platama.

Zakon predvida i uspostavljanje Opšteg kataloga radnih mesta, odnosno zvanja, cinova, položaja i funkcija u javnom sektoru koji sacinjava ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave. Opšti katalog se sastoji od posebnih kataloga koji predstavljaju popis zvanja i položaja službenika i popis funkcija . Posebni katalozi služe, kako je navedeno, da se iskažu uslovi i zahtevi za obavljanje poslova, a sve u cilju vrednovanja.

Zaposleni može da dobije vecu platu po osnovu postignutih rezultata i ostvarenog radnog ucinka iznad ocekivanog za radno mesto, pod uslovima i na nacin propisan posebnim zakonom, ako ovakvo vrednovanje nije izraženo kroz koeficijent, odnosno napredovanjem kroz platne razrede.

Kada je rec o platama funkcionera, njihove koeficijente za obracun osnovne plate odredice poseban propis u skladu sa odgovornošcu na funkciji.

Kada je rec o minulom radu, zaposleni ce i dalje po tom osnovu dobijati uvecanje plate od 0,4 odsto po godini staža. Što se tice regresa i toplog obroka, što je bila glavna zamerka sindikata, ipak je dogovoreno da se oni iskazuju posebno, a ne u koeficijentu kako su strahovali sindikati. Zaposleni u javnom sektoru strahovali su da ce im po novom zakonu tokom bolovanja za 65 odsto biti umanjena osnovna plata, a ne prosek 12-mesecnih primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, rad vikendom i praznikom, prekovremeni rad, nocni rad, regres, ali to nije predvideno ovim propisom.

Predlog zakona, medutim, jasno definiše da sredstva za isplatu osnovne plate, uvecanja plate po osnovu minulog rada i za ostala uvecanja plate budu u okvirima budžetskih ogranicenja za tekucu i naredne dve budžetske godine. Ovo ogranicenje se odnosi i na planiranje i ostvarivanje sredstava za isplatu naknada troškova i drugih primanja utvrdenih u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Kada je rec o rokovima, do 1. januara 2017. godine donece se zakoni kojima se ureduju radnopravni status, plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, a do 1. januara 2018. godine bice uskladeni zakoni kojima se ureduju plate i druga primanja policijskih službenika, profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u organima u cijem su delokrugu poslovi bezbednosti i obaveštajni poslovi, sa odredbama ovog zakona.

Vlada je predlog tog zakona uputila Skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku. Cim bude usvojen, zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku", a primenjuje se pocev od 1. januara 2017. godine, a na policijske službenike, profesionalne pripadnike Vojske Srbije i zaposlene u organima u cijem su delokrugu bezbedonosni i obaveštajni poslovi - od 1. januara 2018. godine.

Zakon se odnosi na državne službenike i nameštenike u državnim organima, policiju, vojna lica, službenici i nameštenici u organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama, zaposleni u javnim agencijama i organizacijama, funkcioneri... A ne odnosi se na zaposlene u javnim preduzecima, Narodnoj banci Srbije, kao ni na zaposlene u javnim medijskim servisima i organizacijama koje su osnovane medunarodnim ugovorom ili kojima se plate odreduju u skladu sa medunarodnim ugovorom.

Izvor: B92