Nova direkcija objediniće Sektor za vanredne situacije i Kancelariju za pomoć poplavljenima. – Niko neće ostati bez posla. Veća bezbednost građana i više novca za reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda očekuju se od 1. januara 2016. kada bi trebalo da počne da radi Direkcija za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama. Novo vladino telo objediniće rad MUP-ovog Sektora za vanredne situacije (SVS) i Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Sve ovo predviđeno je nacrtom zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama.

Kako za „Politiku” otkriva Predrag Marić, načelnik SVS-a, oko 4.200 zaposlenih, kojima je on sada šef, od kojih je 3.200 spasilaca i vatrogasaca, preći će iz policije u direkciju. Novim rešenjem niko iz SVS-a neće ostati bez posla, niti će se položaj vatrogasaca i spasilaca promeniti, uverava Marić. Oni će zadržati beneficirani radni staž, položaj i primanja. Praznog hoda u funkcionisanju službe i radu njenih pripadnika neće biti, a tehnički prelazak iz MUP-a, kaže naš sagovornik, biće „bezbolan”: vatrogasci i spasioci koristiće postojeće resurse.

Sedište nove službe biće u jednoj od zgrada Ministarstva odbrane, gde će se nalaziti i operativni centar. O tačnoj lokaciji naš sagovornik nije hteo da govori dok to ne bude potvrđeno zaključkom vlade.

Upitan koliko će novi zakon i direkcija da koštaju državu, Marić odgovara da dodatnih troškova neće biti.

„Pozicija buduće službe je takva da će mnogo lakše dolaziti do donatora i međunarodne pomoći, nego što to čini Sektor za vanredne situacije. MUP je mehanizam sa ogromnim brojem zaposlenih i velikim potrebama, a mi smo skupa služba. Naše najjeftinije vozilo sa najosnovnijom opremom košta 150.000 evra. Kao vladino telo, direkcija će biti neposredni korisnik državnog budžeta, a imaće i inostrane donacije. Tako će biti kontinuirano finansirana sva tri ključna segmenta – prevencija, reagovanje i obnova, što nam je proteklih godina najviše nedostajalo”, tvrdi Marić, koji prvi put u javnosti, za naš list, govori o novom zakonu i direkciji.

Država će tako u pogledu prevencije, reagovanja i upravljanja vanrednim situacijama biti efikasnija, ocenjuje Marić.

„Unutrašnja struktura buduće službe biće znatno promenjena. Sistematizacijom je predviđen inspekcijski nadzor. On podrazumeva nalaganje i prekršajne prijave. Predviđeno je i šest organizacionih jedinica – za prevenciju, reagovanje, logistiku, međunarodnu saradnju, finansije i obnovu, kao i znatno manji broj rukovodećih radnih mesta”, kaže Marić.

To znači, navodi naš sagovornik, da će u situacijama poplava kakve su nas prošle godine zadesile, spasioci imati dovoljan broj čamaca i vozila, a u slučaju požara, zemljotresa i spasavanja iz ruševina – dovoljan broj ljudi, odgovarajuću opremu i brže će stizati na lice mesta.

„Spasioci i vatrogasci moraju da budu bezbedni da bi pomogli drugima. To je put kojim Srbija krivudavo ide od 2005. godine”, zaključuje Marić.

Marko Blagojević na čelu nove direkcije?

Predrag Marić se nada, kako kaže, da će prvi čovek Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, biti Marko Blagojević, sadašnji direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja.

„Voleo bih da Blagojević bude na čelu direkcije, a da mu ja pomažem. Nije reč o službi po meri jednog ili drugog, već po meri Srbije i sujete su u tom slučaju sporedna stvar”, ocenjuje Marić.

Blagojević: Srbija je bezbednija nego prošle godine

U izjavi novinarima posle predstavljanja nacrta zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama na skupu povodom obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa, Marko Blagojević je rekao da je situacija u Srbiji danas bolja nego u maju prošle godine, ali da još nije bezbedna ni sigurna.

„Pred nama je rad na uređenju sistema koji treba da doprinese upravljanju rizicima i učini nas otpornijim da sprečimo štetu nastalu dejstvom prirode”, napomenuo je Blagojević.

On očekuje da će se nacrt zakona ubrzo naći u skupštinskoj proceduri, kao i da će biti usvojen do kraja godine. To bi omogućilo da nova direkcija počne sa radom od nove godine.

Izvor: Politika