Zaposlenima u Srbiji radni dan bi mogao ubuduće da traje sedam sati, ukoliko bi poslodavci i vlade širom Evrope prihvatili sve glasnije sindikalne zahteve da se skrati radno vreme sa 40 na 35 sati. Predstavnici naših radničkih udruženja spremni su da podrže ovu inicijativu i smatraju da bi to bio pozitivan korak ka prevazilaženju nezaposlenosti. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković, smatra da bi poslodavci u Srbiji trebalo da poštuju najpre ovdašnje zakone koji propisuju radnu nedelju od 40 sati. "Mislim da bi skraćenjem na 35 sati jedan broj nezaposlenih konačno uspeo da dobije posao. Međutim, ovo je vreme prvobitne akumulacije kapitala, tranzicije, naše društvo je u stalnoj krizi, sve se odlaže za period kada ćemo biti bogatiji, a u stvari o su samo uski tajkunsko politički intreresi", navodi Vuković. Prema njegovom mišljenju, trebalo bi se izvući iz stalne demagogije da mi moramo da radimo više i da nismo dovoljno bogati da radimo manje od ostalih. "Ako su takvu inicijativu pokrenula društva iz Evrope, zajednice kojoj težimo, onda je normalno da je podržimo. Ovako idemo ka robovlasničkim odnosima, gde se onemogućava civilizacijska tekovina osam sati rada. Mislim da je bez izuzetaka treba uvesti u svim sektorima", navodi Vuković. Duže radno vreme - veći rizik od prerane smrti Pojedini ekonomisti veruju da će manje radnih sati izazvati veću potražnju radne snage i zaposlenost. Osim toga, teranje zaposlenih da rade previše dovodi ne samo do umora i stresa, već i do češćih grešaka i povreda, a produktivnost pada. Istraživanja su pokazala da oni koji svakodnevno rade po 11 sati imaju dvostruko veći rizik od depresije i bolesti srca. Predlog je da tamo gde je već radno vreme skraćeno, poslovna sedmica bude još kraća i da iznosi 32 časa. Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, Ivica Cvetanović, objašnjava da, na primer, u Francuskoj već postoji radna nedelja od 35 sati, ali da ona u stvari traje mnogo više. Međutim, svaki sat preko se plati, dok kod nas, i kada poslodavac hoće da prizna prekoračenje satnice, on to ne izražava u novcu, nego u slobodnim danima, što nije po zakonu. "Najveći naš problem je nepoštovanje važećih propisa, naročito u bankarskom sektoru, a to je masovna pojava i kod većine privatnika. Realno je da se u Srbiji uvede 35-časovna radna nedelja, jer savremene tehnologije to dozvoljavaju. Međutim, prava radnika krše se na svakom koraku. Tako je masovna pojava čak i u javnom sektoru da radnici dobijaju službeni telefon na koji moraju da se jave i posle radnog vremena, što naravno nije po zakonu." Ima i oprečnih stavova, pa su Nemci još pre više od decenije dokazivali da skraćivanje radnog vremena ne utiče na zaposlenost. Njihova radna nedelja ipak ne prelazi 37 sati, dok je Francuska još početkom veka donela zakon o 35-časovnoj radnoj nedelji, i on je preživeo sve vlade od tada. Sve više smrti usled predugog radnog vremena Japan se suočava sa rastućim brojem odštetnih zahteva zbog smrti kao posledice prekomernog rada, fenomena pod nazivom "karoši", koji sve više pogađa omladinu i žene u Japanu. Broj odštetnih zahteva povećan je u poslednjih godinu dana na 1.456. Generalni sekretar Nacionalnog saveta za zaštitu žrtava karošija, Hiroši Kavahito, rekao je da je pravi broj sigurno 10 puta veći, jer Vlada ne voli da priznaje ovakve incidente. "Osnovni problem je smanjenje broja radnih sati, ali vlada ne čini dovoljno u tom smislu", rekao je on. Broj samoubistava u Japanu koji su povezani sa poslom i radnim mestom povećan je za 45 odsto u poslednje četiri godine među licima od 29 godina, pa i mlađim, i za 39 odsto među ženama. Izvor: 021