Šta su neke od promena koje bi u Srbiju moglo da donese otvaranje poglavlja 24 u pregovorima s EU o pravdi, slobodi i bezbednosti? Otvaranjem poglavlja 24 u državu stižu, bar na rečima dobro znane reforme i to u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Promene u srpskoj policiji naziru se već iz izveštaja Brisela o evropskom napretku Beograda.

Evropska unija zamera srpskoj policiji što ima prekobrojnu administraciju, što ne radi u skladu s potrebama društva kojem služi, ali i što je politizovana. Neretko se političari mešaju u rad policije ili je zloupotrebljavaju u dnevnopolitičke, ali i partijske svrhe.

Tome bi, do 2020. na put trebalo da stanu upravo pregovori s EU u okviru poglavlja 24. Očekivani rezultat je obuka policije da radi više preventivno, a manje represivno. Misija ove, od demokratskih promena pete reforme policije biće i da zbliži tzv. plave uniforme i građane.

„Da građani nemaju bojazan da će im se policija odazvati na njihove telefonske pozive pogotovo ako se nalaze u nekoj situaciji u kojoj im je ugrožena neka bezbednost kao što smo imali u slučaju Savamale“, kaže Saša Đorđević, Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Takođe, cilj je da svaki građanin može, na primer, da ode na sajt Ministarstva unutrašnjih poslova i da vidi koliki je broj izvršenih krivičnih dela ili prijavljenih krivičnih dela u njihovoj ulici i na osnovu toga da vidi da li treba da se bolje zaštiti.

Ipak, kako kažu u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, Unija trenutno najviše insistira na osposobljavanju policije za kontrolu migracija, organizovani kriminal i terorizam.

Bazična ljudska bezbednost je u senci, dodaju u Autnomnom ženskom centru, jer će, kako tvrde, pregovori, na primer, doneti DNK registsr, ali samo onih koji trguju ljudima ili se bave kriminalom:

„I kada pitate da li bi u tom DNK registru moglo da bude, da se obuhvate i učinioci silovanja, što je vrlo bitno naročito kada imate nekoga ko ponavlja to delo, a mi znamo da silovatelji to najčešće ponavljaju i da se na taj način lakše prosto dođe do tih osoba, uhvate te osobe, onda vam kažu, a pa znato to nije predviđeno“, objašnjava Vanja Macanović, Autnomni ženski centar.

Propisi i zadaci koji su ipak u planu državnu kasu koštaće 27 miliona evra. Sve preko toga platiće kroz pretpristupne fondove Evropska unija, koja će naravno i ocenjivati kako se Srbija s reformama snalazi.

Izvor: N1