Pravosuđe blago prema napadačima na policajce
Napadi na policajce sve su češći i brutalniji, a batinaši više i ne skrivaju svoj identitet. Tome je verovatno doprinela činjenica da oni koji budu uhvaćeni najčešće uspeju da se nagode s tužilaštvom i za svoje delo dobiju uslovne ili minimalne kazne.
Iako su nedavno ministri policije i pravde najavljivali strožu kaznenu politiku za one koji dignu ruku na čuvare reda, to se do sada nije desilo.
U Ministarstvu pravde za „Politiku” su rekli da rade na izmenama Krivičnog zakonika, te će u okviru toga biti pooštrene i kazne za napadače na policajce. Na tome će se raditi u saradnji s kolegama iz Ministarstva unutrašnjih poslova, potvrđeno je iz resornog ministarstva.
Samo u prva dva meseca ove godine 165 ljudi izvršilo je 147 krivičnih dela nad policajcima prilikom obavljanja službene dužnosti, podaci su MUP-a dostavljeni našem listu. Tokom prošle godine 1.181 osoba izvršila je 1.082 ova krivična dela. Pored toga, iz policije kažu da su prošle godine zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti zbog 1.016 vređanja policajaca dok su obavljali svoj posao. U prva dva meseca ove godine zabeleženo je 144 takvih slučajeva. Bezbednost policajaca dok rade svoj posao zaštićena je odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije i Zakona o javnom redu i miru.
Povodom napada na školskog policajca u Vinči krajem prošle godine Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da su takvi napadi nedopustivi.
Međutim, samo nekoliko meseci kasnije bili smo svedoci da je Viši sud u Novom Sadu pustio iz pritvora Nenada Ćurčića, koji je pretukao žandarma Borisa Jevrosimova i njegovu suprugu. Iako ga tužilaštvo tereti za delo koje je kvalifikovano kao ubistvo u pokušaju, tužilac je odlučio da Ćurčića pusti da se brani sa slobode, dok se prebijeni žandarm i njegova supruga još oporavljaju od batina. Policijski sindikati videli su ovu odluku kao „nastavak sezone lova na policajce” i organizovali protest u Novom Sadu zbog malih kazni koje dobijaju napadači na njihove kolege. Predsednik Sindikata srpske policije na protestu je poručio: policajci mogu da trpe sve – i male plate i dnevnice od 150 dinara, ali da nas biju, to ne možemo da trpimo.
Godišnje se desi oko hiljadu krivičnih dela nad policajcima, a tek svaki treći napadač osuđen je na kaznu zatvora, a svaki šesti zbog ometanja službenog lica na dužnosti. Šta je s ostale dve trećine napadača? Oni su ili oslobođeni ili kažnjeni uslovnom osudom. Zbog svega ovoga, predstavnici policijskih sindikata javno su pozvali sudije i tužioce „da ne budu lenji i da strogo kazne napadače na policajce, pogotovo višestruke povratnike u kriminalu”.
Iskusni policajci, „Politikini” sagovornici, saglasni su u oceni da treba pooštriti kazne za napadače na njihove kolege.
Mile Novaković, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) u vreme akcije „Sablja”, organizovane 2003. nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, kaže da je to dobro i potrebno.
„Poseban problem je na koji način tužilaštvo i sudovi sve sprovode u praksi i šta se dalje dešava”, kaže on.
Boro Banjac, nekadašnji načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) kaže da je napad na policajca napad na državu.
„Prema tome, ako država ne zna da se brani, onda je žalosno da huligani šetaju ulicama, a da policajci borave u bolnicama”, napominje Banjac.
Beogradski advokat Božo Prelević, koji je bio i ministar policije u prelaznoj vladi 2000. godine, međutim, objašnjava za naš list da je besmisleno pooštravati kazne, ako sudije i tužioci oslobađaju napadače. Povećanjem kazni ništa se neće postići, a trenutne kazne su na granicama evropskog maksimuma, kaže on i dodaje da se zakoni ne menjaju u kampanji.
„Kad ne znaju šta da urade, menjaju zakon. A to je uvek potez očajnika. Kada se podignu kazne za napad na policajce, onda će sudije i tužioci tražiti isto. Potom će i lekari to tražiti, a što ne bi i novinari. Slede i političari. I čemu to vodi?”, pita se Prelević.
On podseća da je u ovom smislu ista priča i s huliganima na stadionima. Tvrdilo se da ih neće biti ako pooštrimo kazne. „To je urađeno, pa opet ima huligana”, smatra Prelević.
Kako je moguće da tužilac iz pritvora pusti (po nečijem pozivu ili ne), povratnika u krivičnim delima, napadača koji je osumnjičen za pokušaj ubistva žandarma? U tome leži problem, a ne u oštrini zaprećene kazne, zaključuje advokat.
Šta kaže zakon
Ubistvo policajca – deset do četrdeset godina zatvora
Napad na policajca – zatvor od tri meseca do deset godina
Učestvovanje u grupi koja spreči policajca u vršenju službene dužnosti – zatvor do dve godine
Kolovođa grupe – šest meseci do pet godina zatvora
Ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju javnog reda i mira – šest meseci do deset godina
Vređanje policajca – novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara ili zatvor od 30 do 60 dana
Izvor: Politika