U slučaj kad postoji snimak počinilaca čiji identitet nije poznat policiji, ona može uz odobrenje suda da zatraži pomoć građana u prepoznavanju. Jedan od osumnjičenih za pljačku zlatare u centru Beograda uhapšen je samo nekoliko sati nakon što je policija putem medija objavila fotografije dvojice do tada nepoznatih razbojnika uz molbu građanima da pomognu u potrazi. Medijima su prosleđene po dve fotografije preuzete sa kamera u blizini opljačkane zlatare. Na njima se jasno vidi kako izgledaju dvojica osumnjičenih za pljačku, a ovakav način apela za pomoć građanima urodio je plodom vrlo brzo.

Praksa davanja javnosti fotografije osumnjičenih je uobičajena i daje rezultate vrlo često, potvrđuju za „Politiku” u Odeljenju za medije i komunikacije MUP-a Srbije.

Podsetimo, zlataru u Kolarčevoj ulici u centru Beograda opljačkala su 20. maja ove godine dvojica razbojnika. Kako policijska potraga ni posle skoro tri nedelje nije dovela do počinilaca, MUP je zatražio pomoć građana i objavio fotografije osumnjičenih.

„Za ovakvim načinom rada policija poseže kada je sigurna da će to pomoći bržem rasvetljavanju krivičnog dela i pronalaženju učinioca”, navode u MUP-u za naš list.

Uslov je i da fotografija bude dobrog kvaliteta.

Ovakav način policijskog obraćanja javnosti razlikuje se od uobičajenog – kada MUP saopštavajući, na primer, vest o hapšenju osumnjičenih, najčešće objavi samo njihove inicijale, godište i o kojem je krivičnom delu reč. A u pojedinim slučajevima – čak ni to, iako je interes javnosti vrlo opravdan. To se dogodilo prilikom hapšenja trojice osumnjičenih napadača na obezbeđenje FK Partizan. Snimak batinanja ispred stadiona u Humskoj 1 gledala je cela Srbija, ali MUP nije saopštio ni njihove inicijale kada su privedeni.

Koje su to tačno okolnosti pod kojima policija objavljuje fotografije i otkriva identitet učinilaca krivičnog dela, a u kojim ih krije? U policiji kažu da fotografije osumnjičenih smeju da objave u određenim situacijama uz odobrenje suda.

„Kada je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, sud može da odobri da se fotografija osumnjičenog javno objavi, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnih dela”, navode u MUP-u.

Ovo za „Politiku” potvrđuju i u Kabinetu poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ali, kako napominju, u svakom drugom slučaju ne postoji pravni osnov za objavljivanje podataka o osumnjičenima, a posebno ne putem saopštenja MUP-a.

„Pored činjenice da se objavljivanjem imena, prezimena i fotografija osumnjičenih u saopštenjima krši pretpostavka nevinosti, garantovana Ustavom, to predstavlja i nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti, jer ne postoji zakonsko ovlašćenje za takvo postupanje”, ukazuju u Kabinetu poverenika za naš list.

Nedoumica je međutim, zbog čega MUP u pojedinim saopštenjima objavljuje inicijale osumnjičenih, dakle zaštićene podatke, ali uz fotografiju. Iako retko, policija ovo praktikuje uglavnom kada je reč o prevarantima koji su nasamarili na desetine osoba ili silovateljima, što bi, logično, trebalo da opravda ovaj postupak nadležnih interesom žrtava i javnosti.

Međutim, u Kabinetu poverenika ukazuju da su u ovim slučajevima podaci o ličnosti, odnosno fotografije upotrebljeni u nejasnu i nezakonitu svrhu.

„Tokom nadzora prošle godine poverenik je utvrdio da je MUP i pored upozorenja, objavio biometrijske fotografije osam osumnjičenih, sačinjene za potrebe izdavanja ličnih dokumenata, uz navođenje inicijala i godina rođenja. Mediji su u roku od nekoliko dana od objavljivanja saopštenja, pribavili i objavili puna imena i prezimena ovih osoba. U ovom slučaju su fotografije sačinjene u zakonom opredeljenu svrhu, a upotrebljene su u drugu – nejasnu i nezakonitu”, zaključuju u Kabinetu poverenika.

Praksa objavljivanja fotografija osumnjičenih nije strana ni policijama u regionu, ali i na celom Starom kontinentu. Hrvatska policija je nedavno, takođe, pozvala građane da pomognu u potrazi sa pljačkašem prodavnice objavljujući njegovu fotografiju. Francuska je nakon prošlogodišnjeg terorističkog napada u Parizu, objavila imena terorista i njihove fotografije. Belgijanci su dan posle četvorostrukog ubistva u Jevrejskom muzeju u Briselu, pre dve godine, pustila video-snimak napadača sa mesta zločina i foto-robot ubice, uz poziv građanima da pomognu da oni budu uhvaćeni.

U Kabinetu poverenika navode da zakonska rešenja variraju od države do države, ali da je princip jasan – pretpostavka nevinosti ne sme da se krši, a informacije, koje mediji objavljuju moraju da budu zakonito pribavljene od državnih organa.

Mediji nisu odgovorni za fotografije MUP-a

Da li mediji mogu da budu tuženi zbog prenošenja fotografija koje objavi MUP?

„U kontekstu zaštite podataka o ličnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova podatke o osumnjičenima obrađuje na osnovu zakonskog ovlašćenja. Ova činjenica obavezuje MUP da sa podacima postupa u granicama zakona, te da preduzima odgovarajuće mere zaštite od neovlašćenog pristupa. S obzirom na to da objavljivanje podataka o ličnosti osumnjičenih bez pravnog osnova predstavlja nedozvoljenu obradu, odgovornost je upravo na MUP-u, a ne na sredstvima javnog informisanja. Mediji mogu da budu odgovorni ukoliko krše odredbe Zakona o javnom informisanju, a koje se odnose na pretpostavku nevinosti i objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupkom”, navode u Kabinetu poverenika.

Zagarantovana pretpostavka nevinosti

Pretpostavka nevinosti zagarantovana je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Isti princip sadržan je u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. U cilju usklađivanja zahteva za slobodom medija i poštovanjem pretpostavke nevinosti, Savet Evrope je 2003. godine doneo preporuku o medijskoj distribuciji informacija u vezi sa krivičnim postupcima. Ovaj dokument naglašava da bi policijske službe trebalo da pružaju medijima samo potvrđene informacije i one koje se zasnivaju na razumnim pretpostavkama. Novinari bi od suda i policije trebalo da pribavljaju informaciju na zakonit način. Pri pružanju informacija o osumnjičenim, optuženim ili osuđenim osobama, kao i o ostalim učesnicima u krivičnom postupku mora da se poštuje njihovo pravo na zaštitu privatnosti.

Izvor: Politika