Zlatko Đurić, oficir Uprave granične policije prvi se našao u petak u blizini mesta na kome je u Galipoljskoj ulici teško povređeno osmoro mališana kada ih je udarila struja iz dalekovoda.

Da podsetimo, dečica koja žive u nehigijenskom naselju u Žarkovu igrala su se nedaleko od baraka u kojima stanuju, kada su kamenom pogodili žicu iz dalekovoda. Stravični strujni udar ih je maltene razbacao po brdašcetu, a roditelji koji su bili u kućama su istrčali i počeli da dozivaju pomoć. Zahvaljujući Đuriću koji se tu slučajno našao, mališani su privatnim vozilom prebačeni do Dečije bolnice u Tiršovoj u kojoj se i sad nalaze na lečenju.

- Slučajno sam prošao pored naselja na Čukarici i video scenu kao iz horor filma. Majka i otac su na rukama nosili decu koja su bila onesvešćena i sa vidnim opekotinama, na sebi nisu imali odeću, a kolike su bolove trpeli govorili su njihovi krici. Ljudi su bukvalno vrištali nasred ulice - počinje priču Đurić:

- Zaustavio sam se i odmah pozvao policiju i Hitnu pomoć, a tu se našao i čovek koji me je prepoznao jer stanujemo u istom delu grada. Sa njim i još jednim prolaznikom, uspeli smo da ubacimo decu u kola i prevezemo ih do bolnice u Tiršovoj ulici, gde se oni i sada nalaze.

U kontaktu

Čuje se sa porodicama mališana 

Zlatko Đurić ističe da je od petka u stalnom kontaktu sa porodicama povređene dece.

- Odmah sam uzeo njihove brojeve telefona, posetio sam ih nekoliko puta i raspitivao se o njima. Troje mališana koji se nalaze na plastičnoj hirurgiji su dobro, a rođaci su ih čak i obišli i odneli im voće i slatkiše.

Kako kaže, tokom svoje karijere u MUP nikada se nije susreo sa sličnim događajem.

- Ništa ovako strašno nisam video! Potreslo me je što su ljudi koje sam pokušavao da zaustavim na ulici odbijali da stanu, kao da nije reč o deci koja su trpela neljudske bolove. Setio sam se svega što sam tokom školovanja naučio i postupio u skladu sa svojom dužnošću, obavestio sam nadležne i pomogao mališanima - kaže naš sagovornik.

Nakon pomoći koju je pružio deci iz nehigijenskog naselja, Đurića je u stanu dočekao petomesečni sin i supruga.

- Kada sam ih video na vratima srce mi je zatreperelo od pomešane sreće i tuge, čak sam i pustio suzu. Istovremeno sam se zapitao kakvi smo to ljudi kada nismo hteli da pomognemo deci.

Skromni policijski službenik kaže da po njemu on nije učinio nikakvo herojsko delo.

- Nije ovo nikakav podvig, ovo je normalna i ljudska reakcija. Ne bih mogao da zamislim da sam prošao pored onako stravičnog prizora, a da sam vest o nesreći i povređenoj deci čitao sedeći u toplom domu, sa svojim sinom, nasmejan i srećan. Za moralne norme i ljudskost ne treba nikakva škola, nikakvo znanje, za to je potrebno samo vaspitanje i ono što nosimo od kuće - zaključio je Đurić.

Izvor Kurir