Godinu dana otkako je teško ranjen na dužnosti, mladi policajac Ivan Mičić (26) iz Uljme, kaže da je doživeo jedinu pravdu kada je Isuf Strana (59), nemački državljanin poreklom sa KiM, koji je pokušao da ga ubije, pre desetak dana osuđen na 20 godina robije. Razočaran odnosom MUP-a Srbije prema njemu i njegovom slučaju, on u ispovesti „Novostima“ govori o sceni koja ga je umalo koštala života, kao i posledicama ranjavanja, zbog kojih će, najverovatnije, sa svega 26 godina morati da ode u invalidsku penziju.

Mičić je sedam godina radio u Novom Sadu, u PS Detelinara, a tog kobnog 19. aprila 2014. je došao na posao da potpiše rešenje o premeštaju u Vršac, koji je tražio kako bi posle smrti očuha bio uz maloletnog brata i pomogao mu da završi školu. Iako nije morao, samovoljno je prihvatio da odradi celu smenu, u toku koje je stigao i poziv od Ćamilje Heljani iz novosadskog naselja Adice, koja je prijavila Isufa, jer je hteo da je odvede na KiM bez njene volje.

- Kada smo došli na uviđaj, petoro ljudi, među kojima su bili i Ćamilja i Isuf, mirno su sedeli u maloj sobi i pili kafu. Ništa nije ukazivalo da među njima ima nesuglasica, niti da se može desiti takav incident. Prvo sam legitimisao Ćamilju, koja je odmah počela da priča probleme koje je ranije imala sa Isufom, priseća se Mičić.

Kada je upitao Isufa šta ima da kaže na Ćamiljine optužbe, usledila je reakcija, koja je mladom policajcu zauvek promenila život.

- Mirno je ugasio cigaretu i, dok je ustajao, stavio metak u pištolj i uperio ga ka meni. Krenuo sam da ga zaustavim, ali me je u raskoraku pogodio ispod desnog rebra. Dok je kolega pokušavao da mu otme pištolj, koji je sve vreme bio uperen u pravcu moje glave, on je nekoliko puta potezao oroz, ali srećom u cevi nije bilo metaka. Ja sam za to vreme uspeo da stanem četvoronoške, iako nisam osećao noge, i da iz svog pištolja pucam Isufu u pravcu ramena. Tek tada se drama završila, do detalja priča Mičić.

Metak je mladom policajcu prošao kroz ceo stomak i udario u kičmu, zbog čega mu je odstranjen levi bubreg, trećina želuca i jetre, kao i jedna vijuga tankog creva. Iako je prošlo više od godinu dana, lekari još nisu utvrdili procenat telesnog oštećenja i njegovu radnu (ne)sposobnost, ali zbog utvrđenih psihičkih problema on više ne nosi oružje i uniformu.

- U novembru sam se vratio na posao i od tada čekam da se odluči da li ću otići u invalidsku penziju ili će mi ukinuti status ovlašćenog službenog lica. Sada pomažem kolegama u dežurnoj službi u Vršcu, jer nisam sposoban za rad na terenu. Zbog zdravstvenog stanja više nemam noćne smene niti rad praznicima, zbog čega mi je i plata mnogo manja, a ja izdržavam porodicu, razočarano kaže Mičić.

Ovaj Uljmanin naglašava da mu osim kolega iz Novog Sada i Vršca, niko iz MUP-a nije pružio pomoć, ni podršku. Čak je, kaže, sam snosio putne i troškove nekih pregleda i analiza, iako mu se sve ovo desilo dok je bio na dužnosti.

Izvor: Evrsac