Nema savršenog zločina, tvrde zaposleni u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru MUP-a Srbije. Iako se beli čaršaf opere, ispegla i spakuje, s njega je moguće izolovati semenu tečnost. I golim okom nevidljivi tragovi krvi kriju stotine dokaza. O svim mogućim načinima otkrivanja zločinaca govore za naš list Anđelko Marić i Vladan Zec iz NKTC-a.

Kao dobri domaćini, ponudili su da nam otvore vrata i pokažu prostorije u kojima se otkrivaju ubice, razbojnici, kriminalci, ali i oslobađaju sumnje nevini, koji su bili na listi osumnjičenih. Pre nego što smo kročili u jednu od najopremljenijih laboratoriju za kriminalističku forenziku u regionu i jednu od najboljih u Evropi, morali smo ogrnuti beli mantil i obuti nazuvice, u skladu s utvrđenim procedurama iz sistema kontrole kvaliteta za ulazak u DNK laboratoriju, da se koliko-toliko naši tragovi ne šire i mešaju s uzorcima koji se ispituju. U prvi mah sve podseća na scene iz američkih krimi-serija. Podovi su antistatički, a zidovi laboratorije su napravljeni od specijalne plastike koja ne dozvoljava zadržavanje prašine. Temperatura se uvek održava na istom nivou, a specijalni filteri služe za prečišćavanje vazduha kako bi uvek bio svež. Sve izgleda čisto i perfektno. - Našim stručnjacima je dovoljan jedan otisak prsta ili cipele, trag gume, a nekada opušak cigarete, papirić s mesta zločina, komadić odeće da dođu do DNK profila počinioca. Kada izađemo na teren, prvo postupamo po principu „ruke u džepove“. Osmotrimo mesto gde se desio zločin i onda počinjemo s radom. Bitno je da se što pre obezbedi lice mesta kako se ne bi narušavali dokazi. Nijedan zločin nije savršen - priča Vladan Zec. Desi se da razbojnik sasvim slučajno ostavi otisak posle pljačke i da se on poklopi s ubistvom koje je uradio pre 15 i više godina.

Ekipa iz NKTC-a s kojom smo i razgovarali beleži odlične rezultate u rešavanju teških krivičnih dela. Jedno među njima je i zločin koji se dogodio 4. januara 1942, kada je u Topalovom magacinu likvidarano 400 meštana kod sela Čurug. - Pre četiri godine, na zahtev Memorijalnog društva „Racija 1942“, a po naredbi Tužilaštva za ratne zločine, ekipa Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, forenzički je obradila magacin u nadi da će pronaći tragove učinjenog zločina bez obzira na protok vremena. Napominjem da je magacin tokom decenija menjao svoju namenu, pa je tako u određenim periodima taj prostor bio prodavnica, zadruga, skladište... I pored tolikog protoka vremena, bili smo sigurni da su neki tragovi ostali. Očekivali smo da će se pojaviti neki trag od vatrenog oružja (projektil ili čaura), a potajno smo se nadali da ćemo pronaći i neki trag krvi, preko kog bi se posle ti tragovi mogli identifikovati. Iako smo koristili najsavremenije metode za detekciju krvi, tragove krvi nismo pronašli - objašnjava naš sagovornik Vladan Zec. Protok vremena, kao i saznanja od meštana da su nakon događaja drveni podovi u magacinu koji su bili natopljeni krvlju zamenjeni, kao i da je zemlja ispod podova koja je takođe bila natopljena krvlju prekopana i iznesena i bačena, objašnjava zašto nije bilo moguće pronaći takve tragove.

- Pregledom zidova magacina metal-detektorima specijalne namene koji se koriste u forenzici pronašli smo projektile od oružja kojim je zločin izvršen. Ti projektili su danas deo postavke muzeja koji se nalazi u ovom prostoru - dodaje Zec.

Izvor: Alo