Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji

Član 1.

U Zakonu o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 6/16), član 3. menja se i glasi:

„Član 3.

Policija, u smislu ovog zakona, predstavlja organizovan način obavljanja zakonom uređenih poslova, koju čine policijski službenici koji, u obavljanju policijskih i drugih unutrašnjih poslova, štite i unapređuju bezbednost građana i imovine, poštujući Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode i druge zaštićene vrednosti u demokratskom društvu, uz mogućnost upotrebe sredstava prinude u skladu sa Ustavom i zakonom. Pravo na upotrebu naziva „Policija” ima isključivo Ministarstvo i Ministarstvo odbrane.”.

Član 2.

U članu 10. stav 2. tačka 1) posle reči: „ovlašćenja” dodaju se reči: „i mere i radnje”. U tački 2) posle reči: „policijskim poslovima” dodaju se reči: „i poslove zaštite i spasavanja”.

Član 3.

U članu 11. tač. 8)–13) menjaju se i glase: „8)    obavlja poslove planiranja, izgradnje, korišćenja, održavanja i obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja informacionih i telekomunikacionih sistema Ministarstva, uključujući sisteme video nadzora i sistema kriptozaštite; 9)      obavlja poslove planiranja i sprovođenja zaštite informacionih i telekomunikacionih sistema Ministarstva, kao i otkrivanja i sprečavanja njihovog ometanja; 10)    obezbeđuje nesmetano korišćenje telekomunikacionih i informacionih sistema Ministarstva od strane organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave, kao i javnih preduzeća u skladu sa potpisanim sporazumima, zakonskom regulativom i posebnim planovima; 11)    utvrđuje standarde za opremu za posebne namene i materijalno-tehnička sredstva, vrši nabavku i održavanje; 12)    radi na sprovođenju međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova; 13)    sprovodi postupke i obavlja poslove kojima se stvaraju uslovi za rad Policije i Ministarstva, koji se odnose na finansijsko-računovodstvene poslove i poslove u vezi sa budžetom, poslove nabavki, imovinske i druge materijalne poslove uključujući i poslove izgradnje i održavanja objekata, eksploatacije i održavanja vozila, poslove obezbeđenja ishrane i smeštaja;”.

Član 4.

U članu 19. stav 1. reči: „inostranim organima i organizacijama” zamenjuju se rečima: „inostranim organima, međunarodnim i drugim organizacijama”. U stavu 3. reči: „na teritoriji strane države, saradnju sa stranim policijskim službama, razmenu policijskih službenika za vezu, odnosno delatnost inostranih i međunarodnih policijskih službi na teritoriji Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „u saradnji sa nadležnim institucijama drugih država i saradnju sa stranim policijskim službama.”.

Član 5.

U članu 22. stav 4. menja se i glasi: „Posebne jedinice policije u sedištu Direkcije policije su Žandarmerija, Helikopterska jedinica, Jedinica za zaštitu i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a u Policijskoj upravi za grad Beograd Policijska brigada i Interventna jedinica 92.”. Stav 6. menja se i glasi: „Izuzetno od akta iz člana 9. stav 2. ovog zakona, organizaciju i delokrug specijalne i posebnih jedinica policije, sistematizaciju, vrste, odnosno status i opis poslova radnih mesta njenih pripadnika, posebne uslove za prijem i rad, posebnu opremu, sredstva i naoružanje koji se koriste u obavljanju poslova iz delokruga tih jedinica propisuje Vlada.“.

Član 6.

U članu 24. tačka 1) menja se i glasi: „1)    izrađuje stratešku procenu javne bezbednosti, u saradnji sa organizacionom jedinicom nadležnom za strateško planiranje;”.

Član 7.

U članu 25. posle tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi: „7a)  obezbeđuje redovno i hitno informisanje i izveštavanje Direkcije policije o pojavama i događajima na svom području;”. Tač. 8) i 9) menjaju se i glase: „8)    skupštini opštine lokalne samouprave, odnosno skupštini gradske opštine na području na kome se nalazi, podnosi izveštaj o radu i stanju bezbednosti jednom u godinu dana; 9)      obavlja druge poslove utvrđene posebnim zakonima, drugim propisima i opštim aktima.”.

Član 8.

Član 30. menja se i glasi: „Član 30. Policijski poslovi su deo unutrašnjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih ovlašćenja, mera i radnji. Policijski poslovi se obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i sloboda građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava. Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu: 1)      prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici; 2)      otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, obezbeđivanje dokaza, njihova analiza, kriminalističko forenzičko veštačenje upotrebom savremenih forenzičkih metoda i evidencija i otkrivanje imovine proistekle iz krivičnog dela; 3)      otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja i privrednih prestupa; 4)      otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima; 5)      održavanje javnog reda i mira, sprečavanje nasilja na sportskim priredbama, pružanje pomoći u izvršenjima u skladu sa zakonom; 6)      regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja; 7)      obezbeđenje određenih javnih skupova, ličnosti, objekata i prostora; 8)      bezbednosna zaštita određenih ličnosti i objekata; 9)      kontrola državne granice, poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila, prekograničnog kriminala, iregularnih migracija i readmisije; 10)    izvršavanje poslova utvrđenih propisima o oružju, privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti; 11)    bezbednosna zaštita Ministarstva; 12)    izvršavanje drugih policijskih poslova i zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktom Ministarstva donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona. Prilikom obavljanja policijskih poslova iz stava 3. ovog člana, policijski službenici primenjuju i ovlašćenja, mere i radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima i drugim zakonima. Način obavljanja pojedinačnih policijskih poslova bliže će se urediti podzakonskim aktom koji donosi ministar. Pod policijskim poslovima, izuzetno, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se i poslovi rukovođenja organizacionim jedinicama u Ministarstvu.”.

Član 9.

Posle člana 34. dodaje se naziv iznad člana i član 34a, koji glase: „Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija Član 34a Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa, posebnih organizacionih jedinica državnih organa i institucija u cilju sprečavanja organizovanog kriminala i drugih oblika teškog kriminala, uspostavlja se u okviru posebnog informaciono-komunikacionog sistema Ministarstva u skladu sa propisima koji uređuju evidencije i obradu podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kao i tehničkim mogućnostima. Platforma iz stava 1. ovog člana predstavlja osnov za uspostavljanje nacionalnog kriminalističko-obaveštajnog sistema. U okviru platforme iz stava 1. ovog člana vrši se evidentiranje pristupa, kao i razmena podataka o krivičnim delima u skladu sa zakonom kojim se uređuje suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, uz primenu mera informacione bezbednosti.”.

Član 10.

U nazivu iznad člana 37. reči: „policijskih službenika” brišu se. U članu 37. stav 2. briše se. Dosadašnji st. 3–5. postaju st. 2–4. Posle dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase: „Državnom službeniku Ministarstvo izdaje službenu legitimaciju koja služi isključivo za identifikaciju i dokazivanje svojstva državnog službenika za rad u Ministarstvu. Izgled, formu i sadržinu službene značke i službene legitimacije policijskih službenika, kao i službene legitimacije državnog službenika propisuje Vlada.”.

Član 11.

U nazivu iznad člana 39. reči: „policijskih službenika” brišu se. U članu 39. stav 3. posle reči: „odelu” dodaju se zapeta i reči: „osim svečane uniforme”. Stav 6. menja se i glasi: „Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica, polaznike za osnovnu policijsku obuku, studente Kriminalističko-policijske akademije i pripravnike za policijske službenike u statusu ovlašćenih službenih lica koji policijske poslove obavljaju u uniformi.”. Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi: „Policijski službenici i lica iz stava 6. ovog člana imaju isključivo pravo nošenja tamno-plave uniforme u odnosu na druge državne organe i javna preduzeća, kao i u odnosu na pravna i fizička lica na koja se primenjuju odredbe o privatnom obezbeđenju.”. Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 12.

U članu 43. stav 1. menja se i glasi: „Policijski službenik dužan je da se odazove na preventivne lekarske preglede u okviru specifične zdravstvene zaštite koju obezbeđuje Ministarstvo, a u sklopu toga i na vanredni lekarski pregled na predlog zdravstvene ustanove u kojoj se leči ili na obrazloženi predlog rukovodioca.”.

Član 13.

U članu 52. stav 3. menja se i glasi: „Radi primene policijskih ovlašćenja, otkrivanja i rasvetljavanja prekršaja i krivičnih dela, kao i kontrole i analize obavljanja policijskih poslova, Policija može vršiti audio i video snimanje postupanja policijskih službenika.”.

Član 14.

U članu 59. stav 3. posle reči: „postupku” dodaju se reči: „i drugim zakonom”.

Član 15.

U članu 60. stav 1. reč: „međunarodna” briše se, a posle reči: „tom licu” dodaju se zapeta i reči: „kao i drugim licima za koje postoje osnovi sumnje da pomažu u prikrivanju tog lica”. U st. 2. i 9. broj: „72” zamenjuje se brojem: „24”. Posle stava 12. dodaje se stav 13. koji glasi: „Bliži način primene mere ciljane potrage propisuje ministar.”.

Član 16.

U članu 70. stav 6. menja se i glasi: „Način i uslove primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima propisuje ministar unutrašnjih poslova, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.”.

Član 17.

U nazivu iznad člana 91. reč: „Traženje” zamenjuje se rečju: „Prikupljanje”. U članu 91. stav 1. menja se i glasi: „Policijski službenik može prikupljati obaveštenja, podatke i informacije od lica, u cilju sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca ili za obavljanje drugih policijskih poslova u skladu sa zakonom.”.

Član 18.

U članu 99. stav 1. posle reči: „organa,” reč: „odnosno” briše se, a reč: „tehničkih” zamenjuje se rečju: „forenzičkih”. Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi: „Način postupanja policijskih službenika u primeni kriminalističko-taktičkih i forenzičkih metoda i sredstava iz stava 1. ovog člana, bliže se uređuje podzakonskim aktom koji donosi ministar, a koji je usaglašen sa Zakonikom o krivičnom postupku i drugim zakonima i pravnim aktima, koji uređuju postupak prikupljanja materijalnih dokaza.”.

Član 19.

U članu 102. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: „Bezbednosna smetnja bliže je definisana u članu 138. ovog zakona.”. Dosadašnji st. 3–7. postaju st. 4–8. U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. tačka 2) menja se i glasi: „2)    kandidata za osnovnu policijsku obuku i obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica;”. Tačka 6) menja se i glasi: „6)    kandidata za obavljanje poslova detektivske delatnosti ili službenika obezbeđenja;”. Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a) koja glasi: „8a)  lica koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica koja se bezbednosno štite,;”. U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: „oblast” dodaju se reči: „i vode se u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova”. Posle dosadašnjeg stava 7. koji postaje stav 8. dodaje se stav 9. koji glasi: „Izveštaj o izvršenoj bezbednosnoj proveri sadrži prikupljene podatke kojima se utvrđuje tačnost podataka iz Upitnika iz člana 142. ovog zakona, kao i druge podatke koji su od značaja za donošenje ocene o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje.”.

Član 20.

U članu 131. stav 1. reči: „veština, stavova i ponašanja” zamenjuju se rečima: „veština i stavova”. U stavu 3. posle reči: „specijalističke obuke” dodaju se zapeta i reči: „obuke za nivo rukovođenja”.

Član 21.

U članu 132. stav 2. posle reči: „polaznika obuka,” dodaju se reči: „standarde stručnog osposobljavanja i usavršavanja,”.

Član 22.

U članu 133. st. 2–4. menjaju se i glase: „Programe i plan obuka iz stava 1. ovog člana, na predlog rukovodioca organizacione jedinice nadležne za ljudske resurse, donosi ministar uz prethodno pribavljenu saglasnost rukovodioca organizacione jedinice u sedištu Ministarstva, za čije potrebe se sprovodi obuka.  Na osnovu plana obuke, a u skladu sa programima iz stava 2. ovog člana, nadležna organizaciona jedinica za ljudske resurse izrađuje i sprovodi planove realizacije pojedinih oblika obuka. Za potrebe stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kao i za potrebe unapređenja rada, Ministarstvo ostvaruje saradnju sa naučnim i obrazovnim institucijama i bavi se naučno-istraživačkim radom i izdavačkom delatnošću.”.

Član 23.

Član 135. menja se i glasi: „Član 135. Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem konkursa. Radni odnos u Ministarstvu može se zasnovati samo na mestima koja su predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koja nisu popunjena i u slučajevima kada je popuna tog radnog mesta u skladu sa kadrovskim planom koji donosi ministar. Izuzetno od stava 1. ovog člana radni odnos u Ministarstvu zasniva se bez konkursa u slučaju: 1)      premeštaja državnog službenika po osnovu sporazuma o preuzimanju iz drugog državnog organa; 2)      prijema kandidata koji su završili studije na visokoškolskim ustanovama koje se obrazuju u skladu sa posebnim studijskim programom za potrebe Ministarstva, a koji su tokom studija imali zaključen ugovor za bilo koju godinu studija, ili čije su studije finansirane iz budžeta Republike Srbije; 3)      zasnivanja radnog odnosa supružnika i dece lica koji su izgubili život ili su ranjeni u ili povodom vršenja službene dužnosti, uz ispunjenost uslova za rad na određenom radnom mestu; 4)      kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta. Postupanje u skladu sa stavom 3. ovog člana mora biti usklađeno sa kadrovskim planom. Postupak i način sprovođenja konkursa propisuje Vlada.”.

Član 24.

U članu 136. stav 1. menja se i glasi: „Ako je rukovodeće radno mesto upražnjeno, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan da zahteva popunu upražnjenog radnog mesta, u roku od 30 dana od dana kada je mesto upražnjeno, organizaciona jedinica nadležna za upravljanje ljudskim resursima, po utvrđivanju ispunjenosti uslova za popunjavanje radnog mesta, raspisuje interni konkurs za popunu tog radnog mesta, koji se ističe na oglasnoj tabli organizacionih jedinica.”. Stav 3. menja se i glasi: „Za vreme vršenja dužnosti rukovodioca zaposlenom pripadaju sva prava radnog mesta na koje se kao vršilac dužnosti raspoređuje, ako je to za njega povoljnije.”.

Član 25.

U članu 137. stav 1. tačka 2) reči: „pet godina” zamenjuju se rečima: „godinu dana”. Tačka 4) menja se i glasi: „4)    da ispunjava uslove radnog mesta propisane aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji.”. U stavu 2. posle reči: „stav 2.” dodaju se reči: „i člana 22. stav 6.”.

Član 26.

Član 138. menja se i glasi: „Član 138. U radni odnos u Ministarstvo ne može se primiti lice kod koga se u postupku vršenja bezbednosne provere utvrdi postojanje bezbednosne smetnje. Bezbednosna smetnja za prijem u radni odnos u Ministarstvu postoji ako: 1)      se protiv lica vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti; 2)      je lice osuđivano zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti; 3)      je lice osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci; 4)      je licu radni odnos u državnom organu prestao po osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa zbog teške povrede službene dužnosti, odnosno teže povrede radne dužnosti; 5)      je licu radni odnos u pravnom licu sa javnim ovlašćenjima prestao zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline; 6)      je lice pravnosnažno kažnjeno za prekršaje iz oblasti javnog reda sa elementima nasilja i za prekršaje u oblasti propisa kojima se uređuje nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije; 7)      lice svojim navikama, ponašanjem ili sklonostima ukazuje da neće biti dostojno za rad u Ministarstvu; 8)      lice koje se proverava u postupku bezbednosne provere o sebi daje neistinite podatke, radi prikrivanja činjenica koje bi predstavljale bezbednosnu smetnju. Odredbe stava 2. ovog člana shodno se primenjuju i za angažovanje za rad u Ministarstvu van radnog odnosa, kao i za prijem kandidata na osnovnu policijsku i osnovnu obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica i prijem kandidata za upis na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja. Podaci iz stava 2. ovog člana se prikupljaju u postupku vršenja bezbednosne provere.”.

Član 27.

U članu 140. stav 1. menja se i glasi: „Ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, uz obrazloženje, daje rukovodilac organizacione jedinice koja je vršila bezbednosnu proveru. Ocena sa obrazloženjem dostavlja se podnosiocu zahteva za vršenje bezbednosne provere, a licu na koje se odnosi, na lični zahtev, daje se na uvid.”. Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, uz obrazloženje, u slučaju vršenja bezbednosnih provera za policijske službenike Službe za bezbednost i zaštitu podataka daje posebna komisija iz člana 141. stav 11. ovog zakona.”. Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 28.

Član 141. menja se i glasi: „Član 141. Bezbednosna provera vrši se na tri različita nivoa. Prvi nivo bezbednosne provere vrši se za lica iz člana 102. ovog zakona. Prvi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz službenih evidencija Ministarstva i prikupljanje podataka neposrednim operativno-terenskim radom. Drugi nivo bezbednosne provere vrši se za rukovodioce srednjeg nivoa, na period od pet godina. Drugi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz stava 3. ovog člana, kao i potpunu proveru podataka iz evidencija drugih državnih organa, organa državne uprave, organa autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja. Treći nivo bezbednosne provere vrši se za lica na položaju i postavljena lica, odnosno rukovodioce visokog i strateškog nivoa u Ministarstvu, na period od četiri godine. Treći nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz st. 3. i 5. ovog člana, kao i podataka iz evidencija drugih službi bezbednosti. Bezbednosne provere mogu se vršiti i na kraći period u slučaju sumnje da postoje bezbednosne smetnje, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom. Drugi i treći nivo bezbednosne provere vrši Sektor unutrašnje kontrole. Bezbednosnu proveru za policijske službenike Sektora unutrašnje kontrole vrši Služba za bezbednost i zaštitu podataka. Bezbednosnu proveru za policijske službenike Službe za bezbednost i zaštitu podataka vrši posebna komisija koja se obrazuje aktom ministra.”.

Član 29.

Član 142. menja se i glasi: „Član 142. Lice nad kojim se vrši bezbednosna provera daje saglasnost za vršenje bezbednosne provere popunjavanjem i potpisivanjem Upitnika o identifikacionim podacima (u daljem tekstu: Upitnik). Saglasnost iz stava 1. ovog člana odnosi se na proveru i obradu podataka koji su u vezi sa pitanjima iz Upitnika, kao i na primenu postupaka koji su za vršenje bezbednosne provere propisani ovim zakonom. Izuzetno, saglasnost iz stava 1. ovog člana nije potrebna kada se vrši bezbednosna provera za zaposlene, kao i za pristup određenim objektima, odnosno mestima pod posebnom bezbednosnom zaštitom i za provere lica koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica i objekata koja se bezbednosno štite. Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana odbije da popuni i potpiše Upitnik, smatraće se da je odustalo od postupka zasnivanja radnog odnosa, prijema na obuku za obavljanje poslova policijskih službenika, upisa na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja ili ostvarivanja prava po drugom propisu. Upitnik iz stava 1. ovog člana, u zavisnosti od nivoa bezbednosne provere, može sadržati sledeće podatke: ime i prezime, kao i prethodna imena i prezimena; jedinstveni matični broj građana; datum i mesto rođenja; državljanstvo, prethodna državljanstva i dvojna državljanstva; prebivalište i boravište, kao i prethodna prebivališta; bračni status i porodično stanje lica; stručna sprema i zanimanje; podaci o radnom mestu i prethodnim zaposlenjima (posebno o prestancima radnog odnosa zbog povrede radne obaveze u pravnom licu sa javnim ovlašćenjima ili nepoštovanja radne discipline); podaci u vezi sa izvršenjem vojne obaveze; podaci o krivičnom i prekršajnom kažnjavanju i krivičnim i prekršajnim postupcima koji su u toku; podaci o disciplinskim postupcima i izrečenim disciplinskim merama; kontakti sa stranim policijskim organizacijama, stranim službama bezbednosti i obaveštajnim službama, kao i podaci o članstvu ili učešću u aktivnostima organizacija čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni; podaci o prethodnim bezbednosnim proverama i podaci o bezbednosnim proverama kojima raspolažu druge službe bezbednosti; podaci o odgovornosti za povredu propisa koji se odnose na tajnost podataka; podaci o pravu svojine na stvarima upisanim u javni registar; medicinski podaci u vezi sa bolestima zavisnosti, odnosno duševnim bolestima; podaci za kontakt (broj telefona i elektronska adresa). Izgled i sadržinu obrasca Upitnika propisuje ministar. Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere za kandidate za prijem u radni odnos ili za angažovanje van radnog odnosa u Ministarstvu, za prijem kandidata na osnovnu policijsku obuku i osnovnu obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica i prijem kandidata za upis na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja, podnosi organizaciona jedinica Ministarstva nadležna za ljudske resurse. Zahtev za vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa, odnosno pravnih lica, podnose ti organi, odnosno lica, u skladu sa posebnim zakonom. Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere iz ovog člana sa Upitnikom dostavlja se na postupanje nadležnoj organizacionoj jedinici Direkcije policije prema mestu prebivališta lica koje se proverava. Radi utvrđivanja kontinuiteta ispunjenosti uslova za rad u Ministarstvu, zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere za zaposlene, podnosi njihov neposredni rukovodilac, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u koju je zaposleni upućen, ukoliko postoje osnovi sumnje da kod zaposlenog postoje bezbednosne smetnje. Zahtev iz stava 10. ovog člana mogu da podnesu i policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole i Službe za bezbednost i zaštitu podataka. Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere iz stava 10. ovog člana, dostavlja se na postupanje organizacionoj jedinici odnosno posebnoj komisiji iz člana 141. stav 11. ovog zakona, u čijoj su nadležnosti ti poslovi. Za pojedina radna mesta u Ministarstvu utvrđena aktom iz člana 9. stav 2. ovog zakona, u postupku vršenja bezbednosne provere obavezno je poligrafsko ispitivanje.”.

Član 30.

Član 143. menja se i glasi: „Član 143. U postupku vršenja bezbednosne provere, pored podataka iz Upitnika iz člana 142. stav 1. ovog zakona, prikupljaju se i proveravaju podaci o osobama sa kojima lice koje se proverava živi u zajedničkom domaćinstvu, uz njihovu pisanu saglasnost, kao i ostali podaci od značaja za utvrđivanje bezbednosne smetnje. Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana odbije da da pisanu saglasnost primenjuje se član 142. stav 4. ovog zakona.”.

Član 31.

Član 144. menja se i glasi: „Član 144. Bezbednosna provera, po pravilu, vrši se prema mestu prebivališta, boravišta, zaposlenja, školovanja i drugim mestima na kojima se lice koje se proverava kreće, na sledeći način: 1)      neposrednim razgovorom sa licem koje se proverava; 2)      neposrednim opažanjem policijskog službenika koji vrši bezbednosnu proveru; 3)      neposrednim razgovorima sa drugim osobama po proceni policijskog službenika koji vrši proveru; 4)      uvidom u javne podatke, službene evidencije i zbirke podataka koje vode nadležni organi i ustanove; 5)      proverom podataka na osnovu međunarodne policijske saradnje; 6)      po potrebi, proverom podataka preko drugih službi bezbednosti, u skladu sa zakonom. Ako lice ne stupi na rad u roku od jedne godine od dana obavljene bezbednosne provere, nadležna organizaciona jedinica koja sprovodi postupak zasnivanja radnog odnosa, dužna je da zahteva ponovnu bezbednosnu proveru. Za vršenje bezbednosnih provera iz člana 102. stav 4. tač. 5), 6) i 7) plaća se taksa u skladu sa posebnim zakonom.”.

Član 32.

U članu 149. stav 2. posle reči: „dva” dodaje se reč: „uzastopna”. Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: „Vlada može, na predlog ministra, postaviti direktora policije na drugi uzastopni mandat bez javnog konkursa.”. Dosadašnji st. 3–8. postaju st. 4–9.

Član 33.

Naziv iznad člana 154. menja se i glasi: „Poseban raspored rada”. U članu 154. stav 3. tačka 7) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom. Dodaju se tač. 8) i 9) koje glase: „8)    rad i boravak na terenu; 9)      angažovanje interventnog karaktera.”. Posle stava 7. dodaju se st. 8–11. koji glase: „Rad i boravak na terenu, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika u terenskim uslovima života i rada, ili rad i boravak zaposlenog van mesta rada, radi obavljanja policijskih poslova i zadataka ili sprovođenja obuke. Posebnim rasporedom rada planira se organizacija radnog vremena i dnevni odmor tokom rada i boravka na terenu. Angažovanje interventnog karaktera, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika van redovnog mesta rada u odgovarajućoj formaciji na odgovarajućoj lokaciji, sa određenim zadatkom, u skladu sa odobrenim planom takvog angažovanja. Kada razlozi bezbednosti ili prirode posla to zahtevaju, policijski službenici koji rade i borave na terenu, odnosno koji su interventno angažovani, ne mogu napuštati objekat smeštaja, odnosno prostor angažovanja. U smislu ovog zakona, dnevni odmor za vreme boravka na terenu ne smatra se radnim vremenom, niti pripravnošću za rad, niti policijskom službeniku pripada pravo na uvećanje plate po ovom osnovu.”.

Član 34.

U članu 156. st. 2. i 3. menjaju se i glase: „Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanj