02.12.2020

ЗАПИСНИК СА ЈАВНЕ РАСПРАВА ЗОП-А 08.04.2015. године

8. априла 2015.

ЗАПИСНИК
СА ЈАВНЕ РАСПРАВА НАЦРТ ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ
МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СА РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ СИНДИКАТИМА

 

Дана 06.04.2015. године са почетком у 12,00 часова у Министарству унутрашњих послова је одржана јавна расправа Радне групе МУП-а и представника репрезентативних синдиката Независни синдикат полиције и Полицијски синдикат Србије у вези Нацрта Закона о полицији.
novlogo11

          Јавној расправи су испред Независног синдиката полиције присуствовали председник Извршног одбора Велимир Барбулов, чланови Председништва Дарко Стојановић и Марковић Милан и члан Извршног одбора Брежњак Филиповић Снежана.

Представник Министарства унутрашњих послова Јасмина Станојевић и Наташа Милидраговић Секретаријат МУП-а, Јасмина Васиљевић шеф бироа за информације од јавног значаја су пожелеле добродошлицу свим присутним и предложила да се одмах започне са радом. Поред представника Дирекције господина Мицић су присуствовали и Милош Опарница помоћник министра и начелника Сектора унутрашње контроле. Дата је реч представницима синдиката.

Председник Извршног одбора Велимир Барбулов је представио чланове тима НСП и истакао да је Независни синдикат полиције већ имао један састанак са гоподином Амадеом Воткинсом у вези Преднацрта Закона о полицији и да су неке примедбе које је изнео НСП усвојене од стране Министарства, а исправке „убачене“ у Нацрт Закона. Велимир Барбулов је навео да ће свако од присутних представника дати своје примедбе а да би он додао оно што није било обухваћено предлогом. У вези члана 20. став 2. који гласи „У саставу Дирекције полиције су организационе јединице у седишту, Полицијска управа за Град Београд и подручне полицијске управе (у даљем тексту: полицијске управе), специјална јединица и посебне јединице полиције“. Додати иза речи специјална јединица, жандармерија и посебне јединице полиције.

Председник Извршног одбора Велимир Барбулов је нагласио значај полицијских послова и колико је важно да се полицијским службеницима у примени овлашћења пружи сва правна и друга помоћ и да држава Србија стане иза својих запослених у складу са законом.

Реч је добио члан Председништва Милан Марковић који је нагласак ставио на повезаности чланова 12. 103. и 215. при чему се првенствено мисли да је неопходно изједначити права полицијских службеника са правом појединаца који пружају помоћ полицијским службеницима у обављању полицијских послова.

Потребно је брисати став 2. и став 3. додати „не може да се води поступак по приватној тужби против полицијског службеника ако је у извршавању послова и задатака употребљено средство принуде и ако је принуда оправдана од стране старешине, СУК, осталих релевантних учесника у складу са законом, већ само против Републике Србије.

Члан Извршног одбора Брежњак Филиповић Снежана је допунила излагање члана Председништва Марковић Милана и истакла да када се каже против Републике Србије мисли се на повезаност са чланом 215. а сам предлагач Нацрта Закона је навео ово решење.

          Излагање је наставио члан Председништва Марковић Милан који је указао на значај психолошке превенције и неопходност да се контрола боловања стави у законске оквире, да се донесе Правилник у коме ће се нагласити да у комисији учествују „људи од струке“ односно лекари, а не старешине. У вези члана 228. став 6. (Поступак решавања притужби), је предложио да чланови репрезентативних синдиката буду укључени у Комисији за решавање притужби.

Члан Извршног одора Брежњак Филиповић Снежана је истакла да је коначно у изради закон који би требао да буде свеобухватан, темељан и реформски, који неће бити мењан сваке две године и у коме учествују сви сегменти друштва: грађани, Невладине организације и синдикати; али да је приметно да иако је постојало обећање да неће бити толико правилника, од којих неки нису ни донети а веома су битни за рад полицији као на нпр. Правилник о процени ризика радних места, оно што је евидентно је да се закон претерано бави контролом рада полиције. (Цивилна контрола, СУК, сваки члан контрола министра и друго.)

Такође је истакла, да је неопходно вратити достојанство у обављању полицијских послова и у складу са тим поставити сваку службу на место које јој припада, а нарочито да се појасни и одговори на питање која је улога Сектора за људске ресурсе с обзиром да је велики део надлежности из члана 137. дата управо овом сектору, а да су наведене и неке области које су по мишљењу синдиката директна надлежност дирекције. По мишљењу синдиката улога људских ресурса треба да буде логистичка и да се своди на административно техничке послове, а да  зна да су основни носиоци полицијских послова униформисани полицијски службеници и полицијски службеници криминалистичке оперативе; да не може да се дешава у пракси да се на уштрб полицијских службеника дају нека права и привилегије Сектору људских ресурса. Питање је да се дефинише улога Сектора људских ресурса у Нацрту Закона. Постављено је питање у вези члана 163. Шта значи одговарајућа оцена (то је наведено у чл. 164. последњи став да је то 4); Питање је да ли то значи да руководиоцима који су у последње 3 године имали оцену 3 треба да се „узме звање“?. Друго питање: Како ће непосредни извршиоци (полицајци, инспектори) уопште напредовати када је „препорука“, а то је и случај у пракси да просечна оцена буде 3?

Члан Извршног одбора Брежњак Филиповић Снежана је навела све чланове који треба да се мењају, бришу или допуне.

Члан 146.  Безбедносна провера врши се на три различита нивоа у зависности од обима података који су предмет провере. ДОДАТИ иза речи: нивоа, на прописаном обрасцу, у зависности од обима података који су предмет провере.

Члан 147. ДОДАТИ: О безбедносним сметњама на сва три нивоа ће на лични захтев запосленог бити саопштено које су то безбедносне сметње.

Члан 155. став 2. који гласи Непосредни руководилац из става 1. овог члана дужан је да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена најмање седам сати пре промене распореда радног времена.

ПРЕДЛОГ: Заменити време, да стоји најмање 12 сати пре промене распореда радног времена (ускладити са Законом о раду и специфичностима у обављању полицијских послова).

Став  5. који гласи:  Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.

ПРЕДЛОГ: Брисати у оквиру редовног месечног фонда радних сати тако да гласи: Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца свој посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.

СТАВ 6. БРИСАТИ ЦЕО (односи се на двократно време, ко ради тако????, тражити појашњење).

ПРЕДЛОГ: Избацити у оквиру редовног месечног фонда радних сати.

ПРИМЕДБЕ НА став 10. и 11; став 10. неопходно је да руководиоци оперативног нивоа због природе обављања послова имају право на прековремени рад, а уједно је овај став дискриминаторски, а став 11. је потребно да гласи:  Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца за долазак на рад. Приправност полицијског службеника се не урачунава у радно време. 

ПРЕДЛОГ: (брисати нити полицијски службеник има право на накнаду за време приправности.)

Члан 158. став 2. Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута.

ПРЕДЛОГ: Ускладити са Законом о раду и додати на крају уместо тачке, а у продужетку: Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута, а дуже од 10 часова 60 минута или два пута по 30 минута. (Што је у зависности од начина рада: нпр. У дежурној служби 60 минута, а на терену патрола 2 пута по 30 минута)

Члан 160: О дневном распоређивању полицијских службеника води се евиденција. Начин дневног распоређивања полицијских службеника ближе прописује министар.

ПРЕДЛОГ: О дневном распоређивању полицијских службеника води се евиденција у писаном обрасцу  или електронском облику који ближе прописује министар.

Члан 167 став 2: Полицијски службеници не могу бити чланови политичких партија, не могу се страначки организовати, кандидовати на државним и локалним изборима, нити политички деловати у Министарству.

Предлог ИЗБАЦИТИ у ставу 2 реч НЕ; избацити ставове 4. и 5. јер је то директо мешање у рад и организацију синдиката, а уз то је противно Уставу, дискриминаторско и противно међународним конвенцијама о синдикалном организовању: Конвенција 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права 1948. године;   Конвенција 98 о правима радника на организовање и на колективне преговоре 1949. године; Конвенција 154 о колективном преговарању 1981. године и Универзална декларација о људским правима ).

Члан 168: у ставу 1. уместо речи и ставити или (Запослени у Министарству унутрашњих послова имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором или слободно одлучују о свом учешћу у штрајку.)

Став 2: остаје али је потребно појаснити тачке 5. и 6. (њихово значење)

СТАВ 3. БРИСАТИ ЦЕО.

СТАВ 4.  иза речи имовине ставити тачку остало брисати (или је незаменљив услов живота и рада грађана). (Запослени у Министарству, осим полицијских службеника из става 2. овог члана, могу почети штрајк ако се обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује безбедност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана. )

Став 5. и 6. брисати цео ЈЕР ПРЕДСТАВЉА УСКРАЋИВАЊЕ ЛИЧНОГ ПРАВА ПОЈЕДИНЦА НА ШТРАЈК КАО ЗАКОНСКО СРЕДСТВО.

У СТАВУ 7. БРИСАТИ РЕЧИ ДЕСЕТ, УМЕСТО ТОГА ДОДАТИ 5, И УМЕСТО РЕЧИ 30 ДАНА ДА СТОЈИ 10. (Да гласи: Штрајк упозорења најављује се послодавцу најкасније пет дана пре почетка штрајка, а штрајк се најављује достављањем одлуке о ступању у штрајк, најкасније 10 дана пре ступања у штрајк.)

СТАВ 12. БРИСАТИ ЦЕО јер је у суротности са ставом 11. (како ће неко доћи на посао у радне просторије у цивилу).?

Члан 170: БРИСАТИ СТАВ 5. И ПРЕДЛОЖИТИ ДА СЕ НАПРАВИ ПРАВИЛНИК О КОНТРОЛИ БОЛОВАЊА у коме ће се нагласити да у комисији учествују „људи од струке“ (лекари, а не старешине).

ДОДАТИ НОВ СТАВ 5: ДО УТВРЂИВАЊА ЛИСТЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА ПРИМЕЊИВАЋЕ СЕ САМО СТАВ 1. ОВОГ ЧЛАНА.

Члан 173: БРИСАТИ ТАЧКЕ 2. и 3.

ПРЕДЛОГ: У тачка 4. уместо 3. ставити 6 месеци (остало брисати и додати тако да гласи:  када се утврди да је правноснажном пресудом осуђен на безусловну казну затвора у трајању дужем од 6 месеца, даном ступања на издржавање затворске казне ) из разлога што је неопходно да се ова тачка усклади са Законом о раду (чл. 176 став 1. тачка 3.), а такође је небитна тачка 4. ако се примењује тачка 2. коју смо предложили за брисање.

ЧЛАН 174. БРИСАТИ ЦЕО.

Члан 185. оба става НЕДОПУСТИВО БЕЗ ПРЕЦИЗНО УТВРЂЕНИХ НОРМАТИВА И СТАНДАРДА.

ПРЕДЛОГ: Члан 187. став 1. ТРАЖИТИ да уместо у висини од 0,4 стоји у висини од 0,5.

ЧЛАН 189: Ускладити са Законом о раду и БРИСАТИ у висини стварних трошкова тако да гласи: „Запослени имају право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада.“ У ставу 2. додати иза речи накнаде тако да гласи: „да је актом локалне управе, односно града, омогућено запосленима у Министарству превоз без накнаде, само у случајевима када је по природи посла то могуће.“ (ово је због сменског рада)  

ПРЕДЛОГ: Додати нови став 4. а садашњи став 4. да буде став 5. Нови став 4. да гласи: Запосленима којима трошкови (или запосленом коме трошкови) доласка и одласка са рада превазилазе трошкове из става 3. надокнадиће се увећани трошкови становања (УТС као код Војске где износе око 17.000,00 динара).

Члан Извршног одбора Брежњак Филиповић Снежана је истакла да неке области недостају, а на питање г. Сузане Васиљевић које су то области је одговорила нпр. Област безбедност и здравље на раду. Као аргумент се може навести то је неопходно да се ова област нађе у Нацрту с обзиром на следеће: на основу дописа људских ресурса 06/3/3 6poj: 510-1079/15 од 9.3.2015. roдине, у коме је наведено да ће се у Нацрту Закона ОБАВЕЗНО УВРСТИТИ ОБЛАСТ БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ, а предвиђено је да се формира и Одељење за здравље запослених и безбеност на раду у оквиру Сектора за људске ресурсе. Нови Закон о безбедности и здрављу на раду не предвиђа полицију и војску у овом закону те је неопходно да ова област буде саставни део Закона о полицији.

          Члан Председништва Дарко Стојановић се још једном осврнуо на полицијска овлашћења и на „осетљивост“ ове теме с обзиром да је примена овлашћења предмет како цивилне контроле (мисли се на НВО), контроле јавности, тако и контроле самих старешина и СУК. Из тог разлога је неопходно ускладити чланове 12. 103. и 215.

Након тога је уследила расправа и питања од стране репрезентативних синдиката. Једно од најзанимљивијих питања на који нисмо добили одговор је: Због чега јавна расправа није одржана заједно са академском заједницом и НВО с обзиром да је веома битно да се мимоилажења у ставовима ускладе баш заједничким радом.

Председник Извршног одбора је такође поставио питање да ли ће НСП добити писмени одговор да ли је неки од наших предлога уврштен у Закон о полицији.

 

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ
Председавајући Председништва
Велимир Лукић

Корисни линкови