06.12.2020

Вујовић: Могуће ново повећање плата и пензија од 1. jануара 2017. године

11. јуна 2016.

Очекује се да ММФ повећа прогнозу привредног раста на најмање 2,3 одсто БДП. – Износ јавног дуга смањен за 600 милиона евра од почетка године, али на камате и даље одлази 3,5 одсто БДП-а.
vujovic-tanjug
Бечићи –Ново повећање плата у јавном сектору и пензија могло би да уследи од 1. јануара 2017. године уколико остваримо добре резултате, изјавио је Душан Вујовић, министар финансија на Самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа у Бечићима.

– Сви наши фискални показатељи у овој години су надмашили очекивања. Зато очекујемо да ММФ повећа прогнозу привредног раста на најмање 2,3, па и до 2,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), а управо тај привредни раст нам даје простор за евентуално повећање плата и пензија. Ми смо већ једном благо повећали плате и пензије и то није нарушило фискалну консолидацију – подсетио је Вујовић.

Подсетимо, Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а за Србију, изјавио је јуче да повећање плата и пензија у овој години не долази у обзир, због кашњења у рационализацији јавног сектора, додајући да ММФ не види простор за повећање ни у 2017. години. Са тим се сложио и председник Фискалног савета Павле Петровић, истакавши да је потребно да плате у државној управи буду замрзнуте и наредне године, јер би се тиме расходи свели на економски одржив ниво. Руфов став је подржао и професор Економског факултета Милојко Арсић, рекавши да пензије треба да остану замрзнуте или да расту спорије од раста БДП-а.

Међутим Вујовић је рекао да треба имати у виду да је ММФ конзервативни, критични контролор, док су политичари лидери тако да и једни и други на исту ствар различито гледају.

– Неће Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а за Србију бити против повећања плата и пензија уколико се за то остваре услови – рекао је Вујовић напомињући да званични разговори с ММФ-ом почињу у понедељак и да су тема четврта ревизија аранжмана која се односи на крај 2015. године и пета која се односи на овогодишњи први квартал у коме је остварен привредни раст од 3,5 одсто БДП-а.

Министар финансија био је резервисанији у погледу делова споразума с ММФ-ом који нису из његове надлежности, па о решавању проблема вишка запослених у јавном сектору није хтео да говори. У његовом министарству конкретно вишкова нема. Што се тиче „Србијагаса” настоји се да ово предузеће постане самодовољно што значи да му се рефинансирају стари дугови, а да убудуће не би смео де прави даље губитке.

По његовим речима добра вест је што је јавни дуг почео да пада и то за 600 милиона евра од почетка године. Упркос томе јавни дуг нас и даље пуно кошта, јер данас држава по основу камата на јавни дуг издваја 3,5 одсто БДП-а. Важно је и што је цена задуживања у динарима пала, а допринос томе дала је и Народна банка која је смањила референтну каматну стопу на 4,25 одсто.

Вујовић је истакао да је било договорено с ММФ-ом да дефицит буџета у првих пет месеци буде 60 милијарди динара, или око пола милијарде евра, а био је вишеструко мањи, 11 милијарди динара.

– То значи да нам је минус у каси био за око 400 милиона евра мањи, а толико су онда и наше потребе да се задужимо мање, рекао је Вујовић додајући да камате на стара дуговања веома утичу на дефицит.

Због остварених позитивних резултата промењен је набоље кредитни рејтинг Србије па је и по том основу цена задуживања мања. Колико су добри резултати, као и политичка сигурност битни види се на примеру Хрватске која је, због политичке кризе, одложила емитовање еврообвезница планирано за јун. Он је подсетио да је британска Барклиз банка ових дана препоручила српске обвезнице спрам хрватских.

Извор: Политика

Корисни линкови