Синдикална понуда
Укупан бр. чланова: 29.443 Активан бр. чланова: 16.027

Независни Синдикат Полиције

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

ПРЕДЛOГ ЗАКОНA О РАДУ

ПРЕДЛОГ
З А К О Н
О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О РАДУ


Члан 1.
У Закону о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13), у члану 2. додаје се нови став 3. који гласи:
„Одредбе овог закона примењују се и на запослене код послодаваца у области саобраћаја, ако посебним прописом није друкчије одређено.” Досадашњи став 3. постаје став 4.
Члан 2.
У члану 3. став 3. реч: „вољи” замењује се речју: „вери”. После става 3. додају се нови ст. 4. и 5. који гласе:
„У случају из става 2. тачка 3) овог члана, послодавац је дужан да правилник о раду достави репрезентативном синдикату у року од седам дана од дана његовог ступања на снагу. Послодавац који не прихвати иницијативу репрезентативног синдиката за приступање преговорима за закључење колективног уговора, не може правилником о раду да уреди права и обавезе из радног односа.”
Досадашњи став 4. који постаје став 6. мења се и гласи:
„Правилник о раду доноси надлежни орган код послодавца, утврђен законом, односно оснивачким или другим општим актом послодавца, а код послодавца који нема својство правног лица доноси овлашћено лице у складу са законом.”
После става 6. додаје се став 7. који гласи:
„Правилник о раду јавног предузећа и друштва капитала чији је оснивач република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће) и друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће, доноси се уз претходну сагласност оснивача.”
Досадашњи став 5. постаје став 8.
Члан 3.
У члану 12. став 1. речи: „заштиту живота и здравља на раду” замењују се речима: „здравље на раду”, после речи „интегритета” додају се запета и речи: „достојанство личности”, а после речи: „општим актом” додају се запета и
речи: „односно уговором о раду”.
У ставу 4. речи: „запослени инвалид” замењују се речима: „запослена особа са инвалидитетом”, а на крају става додају се запета и речи: „у складу са законом”.
Члан 4.
У члану 22. став 2. речи: „инвалидних лица” замењују се речима: „особа са инвалидитетом”.
Члан 5.
У члану 23. после речи: „штете” додају се речи: „од послодавца”.
Додаје се став 2. који гласи:
„Ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је извршена дискриминација у смислу овог закона, терет доказивања да није било понашања које представља дискриминацију је на туженом.”
Члан 6.
У члану 24. ст. 2. и 3. мењају се и гласе:
„Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број
извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом.”
После става 3. додаје се нови став 4. који гласи:
„Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца.”
У досадашњем ставу 4. који постаје став 5. реч: „пет” замењује се бројем: „10”.
Члан 7.
У члану 28. речи: „Инвалидна лица заснивају” замењују се речима:
„Особа са инвалидитетом заснива”.
Члан 8.
У члану 30. ст. 3. и 4. мењају се и гласе:
„Уговор о раду сматра се закљученим кад га потпишу запослени и послодавац. Уговор о раду закључује се у најмање три примерка од којих се један обавезно предаје запосленом, а два задржава послодавац.”
После става 4. додаје се став 5. који гласи:
„Уговор о раду у име и за рачун послодавца закључује надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте.”
Члан 9.
Члан 33. мења се и гласи:
„Члан 33.
Уговор о раду садржи:
1) назив и седиште послодавца;
2) лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;
3) врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду;
4) назив и опис послова које запослени треба да обавља;
5) место рада;
6) врсту радног односа (на неодређено или одређено време);
7) трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног односа на одређено време;
8) дан почетка рада;
9) радно време (пуно, непуно или скраћено);
10) новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду;
11) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог;
12) рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право;
13) трајање дневног и недељног радног времена.
Уговор о раду не мора да садржи елементе из става 1. тач. 11–13) овог члана ако су они утврђени законом, колективним уговором, правилником о раду или другим актом послодавца у складу са законом, у ком случају у уговору мора да се назначи акт којим су та права утврђена у моменту закључења уговора о раду.
На права и обавезе која нису утврђена уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе закона и општег акта.”
Члан 10.
Члан 35. мења се и гласи:
„Члан 35.
Послодавац је дужан да уговор о раду, односно други уговор у складу са овим законом или њихову копију држи у седишту или другој пословној просторији послодавца или на другом месту, у зависности од тога где запослени или радно ангажовано лице ради.”
Члан 11.
У члану 36. став 1. мења се и гласи:
„Уговором о раду може да се уговори пробни рад за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова утврђених уговором о раду.”
Став 3. мења се и гласи:
„Пре истека времена за који је уговорен пробни рад, послодавац или запослени може да откаже уговор о раду са отказним роком који не може бити краћи од пет радних дана. Послодавац је дужан да образложи отказ уговора о раду.”
Члан 12.
Члан 37. мења се и гласи:
„Члан 37.
Уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног
догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1.
овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца. Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана.
Изузетно од става 2. овог члана, уговор о раду на одређено време може да се закључи:
1) ако је то потребно због замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратка;
2) за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта;
3) са страним држављанином, на основу дозволе за рад у складу са законом, најдуже до истека рока на који је издата дозвола;
4) за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци;
5) са незапосленим коме до испуњења једног од услова за остваривање права на старосну пензију недостаје до пет година, најдуже до испуњења услова, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана по истом, односно другом правном основу, у складу са овим чланом. Ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.”
Члан 13.
У члану 38. став 1. речи: „за које су прописани посебни услови рада” замењују се речима: „са повећаним ризиком, утврђеним у складу са законом”.
У ставу 2. на крају става додају се запета и речи: „у складу са законом”.
Члан 14.
Члан 40. мења се и гласи:
„Члан 40.
Запослени који ради са непуним радним временом има право на зараду, друга примања и друга права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено. Послодавац је дужан да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима. Послодавац је дужан да благовремено обавести запослене о доступности послова са пуним и непуним радним временом, на начин и у роковима утврђеним општим актом. Послодавац је дужан да размотри захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радно време, као и запосленог са пуним радним временом за прелазак на непуно радно време. Колективним уговором уређује се сарадња и информисање синдиката о пословима са непуним радним временом.”
Члан 15.
Члан 42. мења се и гласи:
„Члан 42.
Радни однос може да се заснује за обављање послова ван просторија послодавца. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца обухвата рад на даљину и рад од куће. Уговор о раду који се закључује у смислу става 1. овог члана, поред одредаба из члана 33. овог закона, садржи и:
1) трајање радног времена према нормативима рада;
2) начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог;
3) средства за рад за обављање послова које је послодавац дужан да набави, инсталира и одржава;
4) коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за њихову употребу;
5) накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања;
6) друга права и обавезе.
Основна зарада запосленог из става 1. овог члана не може бити утврђена у мањем износу од основне зараде запосленог који ради на истим пословима у просторијама послодавца. Одредбе овог закона о распореду радног времена, прековременом раду, прерасподели радног времена, ноћном раду, одморима и одсуствима примењују се и на уговор о раду из става 1. овог члана, ако друкчије није одређено општим актом или уговором о раду. Количина и рокови за извршење послова који се обављају по основу уговора из става 1. овог члана не могу се одредити на начин којим се запосленом онемогућава да користи права на одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњи одмор, у складу са законом и општим актом.”
Члан 16.
Члан 43. брише се.
Члан 17.
У члану 45. после става 6. додаје се став 7. који гласи:
„Уговор из става 1. овог члана не може да се закључи са супружником, крвним сродником у правој линији без обзира на степен сродства и у побочној линији до другог степена сродства и са тазбинским сродником до другог степена сродства.”
Члан 18.
Члан 46. брише се.
Члан 19.
У члану 48. став 1. после речи: „директор” додају се запета и речи:
„односно други законски заступник послодавца (у даљем тексту: директор)”.
У ставу 5. речи: „која има карактер зараде” бришу се.
Став 6. мења се и гласи:
„Уговор из ст. 2. и 4. овог члана са директором закључује у име послодавца надлежни орган утврђен законом или општим актом послодавца.”
Члан 20.
Назив одељка 1. изнад члана 50. и члан 50. мењају се и гласе:
„1. Појам радног времена
Члан 50.
Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају, у складу са законом. Запослени и послодавац могу се споразумети да један период радног времена у оквиру уговореног радног времена запослени послове обавља од куће. Радним временом не сматра се време у коме је запослени приправан да се одазове на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква потреба, при чему се запослени не налази на месту где се његови послови обављају, у складу са законом. Време приправности и висина накнаде за исту уређује се законом, општим актом или уговором о раду. Време које запослени у току приправности проведе у обављању послова по позиву послодавца сматра се радним временом.”
Члан 21.
Назив одељка 2. изнад члана 51. и члан 51. мењају се и гласе:
„2. Пуно и непуно радно време
Члан 51.
Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако овим законом није друкчије одређено. Општим актом може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. Запослени из става 2. овог члана остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом. Непуно радно време, у смислу овог закона, јесте радно време краће од пуног радног времена.”
Члан 22.
У члану 53. став 2. запета се замењује тачком, а речи до краја става бришу се.
После става 2. додају се ст. 3. и 4. који гласе:
„Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад. Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено.”
Члан 23.
У члану 55. став 1. после речи: „траје” додају се запета и речи: „по правилу,”.
После става 3. додају се ст. 4. и 5. који гласе:
„Послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева – радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин. Ако природа посла и организација рада дозвољава, почетак и завршетак радног времена може се утврдити, односно уговорити у одређеном временском интервалу (клизно радно време).”
Члан 24.
Члан 56. мења се и гласи:
„Члан 56.
Послодавац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада. Изузетно послодавац може да обавести запослене о распореду и
промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности. Код послодавца код кога је рад организован у сменама или то захтева организација рада, пуно или непуно радно време запосленог не мора бити распоређено једнако по радним недељама, већ се утврђује као просечно недељно радно време на месечном нивоу. У случају из става 3. овог члана, запослени може да ради најдуже 12 часова дневно, односно 48 часова недељно укључујући и прековремени рад.”
Члан 25.
У члану 57. став 2. реч: „пуног” замењује се речју: „уговореног”, а после речи: „времена” додаје се реч: „запосленог”.
После става 2. додају се нови ст. 3. и 4. који гласе:
„Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци. Запосленом који се сагласио да у прерасподели радног времена ради у просеку дуже од времена утврђеног у ст. 2. и 3. овог члана часови рада дужи од просечног радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.”
Досадашњи став 3. постаје став 5.
Члан 26.
Члан 59. брише се.
Члан 27.
Члан 61. мења се и гласи:
„Члан 61.
Запослени коме је радни однос престао пре истека времена за које се врши прерасподела радног времена има право да му се часови рада дужи од уговореног радног времена остварени у прерасподели радног времена прерачунају у његово радно време и да га послодавац одјави са обавезног социјалног осигурања по истеку тог времена или да му те часове рада обрачуна и исплати као часове прековременог рада.”
Члан 28.
У члану 63. додају се нови ст. 1. и 2. који гласе:
„Рад у сменама је организација рада код послодавца према којој се запослени на истим пословима смењују према утврђеном распореду, при чему измена смена може да буде континуирана или са прекидима током одређеног
периода дана или недеља. Запослени који ради у сменама је запослени који код послодавца код
кога је рад организован у сменама у току месеца посао обавља у различитим сменама најмање трећину свог радног времена.”
У досадашњем ставу 1. који постаје став 3. после речи: „сменама” додају се речи: „које укључују ноћни рад”.
Досадашњи став 2. постаје став 4.
Члан 29.
У члану 64. став 1. речи: „пуно радно време” замењују се речима: „најмање шест часова дневно”.
У ставу 3. речи: „пуног радног времена, а најмање” бришу се.
Члан 30.
У члану 66. речи: „између два узастопна радна дана” бришу се, а после речи: „непрекидно” додају се речи: „у оквиру 24 часа”.
Додаје се став 2. који гласи:
„Запослени који ради у смислу члана 57. овог закона има право на одмор у оквиру 24 часа у непрекидном трајању од најмање 11 часова.”
Члан 31.
У члану 67. став 1. на крају става брише се тачка и додају речи: „којем се додаје време одмора из члана 66. овог закона, ако законом није друкчије одређено.”
Додаје се нови став 4. који гласи:
„Изузетно од става 1. овог члана, запослени који због обављања посла у различитим сменама или у прерасподели радног времена не може да користи одмор у трајању утврђеном у ставу 1. овог члана, има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно.”
Досадашњи став 4. постаје став 5.
Члан 32.
У члану 68. став 2. мења се и гласи:
„Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца.”
У ставу 4. на крају става додају се речи: „или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом.”
Члан 33.
Назив пододељка 3) изнад члана 71. и члан 71. бришу се.
Члан 34.
Члан 72. мења се и гласи:
„Члан 72.
Запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.”
Члан 35.
Члан 73. мења се и гласи:
„Члан 73.
Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.”
Члан 36.
Назив пододељка 6) изнад члана 74. и члан 74. бришу се.
Члан 37.
У члану 75. став 3. мења се и гласи:
„Изузетно, ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити и непосредно пре коришћења годишњег одмора.”
После става 4. додају се ст. 5. и 6. који гласе:
„У случају коришћења колективног годишњег одмора код послодавца или у организационом делу послодавца, послодавац може да донесе решење о годишњем одмору у коме наводи запослене и организационе делове у којима раде и да исто истакне на огласној табли, најмање 15 дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора, чиме се сматра да је решење уручено запосленима. Решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити запосленом у електронској форми, а на захтев запосленог послодавац је дужан да то решење достави и у писаној форми.”
Члан 38.
Назив пододељка 8) изнад члана 76. и члан 76. мењају се и гласе:
„8) Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор
Члан 76.
У случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.”
Члан 39.
У члану 77. став 1. реч: „седам” замењује се речју: „пет”.
У ставу 3. тачка 2) после речи: „два” додаје се реч: „узастопна”.
У ставу 4. после речи: „усвојеник” запета се брише, а речи до краја става замењују се речима: „и старатељ”.
После става 4. додаје се нови став 5. који гласи:
„Послодавац може да одобри запосленом одсуство из ст. 1. и 3. овог члана за сроднике који нису наведени у ставу 4. овог члана и за друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим, у трајању
утврђеном решењем послодавца.”
У досадашњем ставу 5. који постаје став 6. ре