25.11.2020

Транзиција „појела” професионална обољења

11. јуна 2017.

Послодавци избегавају да пријаве раднике који пате од болести стечених на раду и нуде им нагодбу: да о томе ћуте, а за то ће добити извесну новчану надокнаду.

У Србији је у току израда нове листе професионалних обољења, која ће јасно одредити због којих болести радник убудуће може да рачуна на повластице у лечењу и пензионисању.

Специјалисти медицине рада, међутим, упозоравају да је подједнако важно инсистирати да лекари пријављују случајеве професионалних обољења.

Проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Карајовић”, указује на апсурдан податак да се овој установи, којој је брига о здрављу радника и превенција професионалних обољења и повреда на раду главни задатак, годишње пријави свега десетак случајева професионалних обољења.

– Некада је годишње пријављивано на стотине случајева, данас их бројимо на прсте. У Немачкој се годишње пријави на десетине хиљада случајева професионалних обољења – наводи за „Политику” др Миловановић.

Он тврди да је овакво стање последица промењених тржишних односа: данашњи послодавци избегавају да пријаве раднике који пате од обољења насталих услед услова рада, да не би плаћали одштету. Зато радницима нуде нагодбу – да о болести ћуте, а да ће за то добити извесну новчану надокнаду.

– Од астме као професионалног обољења раније смо имали годишње најмање стотинак пријављених оболелих. На клинци Института „Карајовић” недељно смо испитивали између 10 и 12 рудара. Данас их толико имамо годишње – наводи неке од драстичних случајева професионалних обољења, које је транзиција – укинула.

Као посебан парадокс наш саговорник истиче чињеницу да су у Институту за медицину рада годишње лечили стотине радника од такозване вибрирајуће болести, која се добија услед рада моторном тестером, бушилицом и сличним алатима. Ова болест погађа кости, нерве, зглобове, мишиће и крвне судове.

Др Миловановић каже да је покушао да склопи уговор о систематским прегледима са предузећем „Србијашуме”, које је традиционално имало највећи број радника с вибрирајућом болести. Надлежни из те фирме су му одговорили да више немају ниједног запосленог секача. Раднике који се служе моторним тестерама сада ангажују преко приватне компаније. Када после пет-шест година радници почну да оболевају, приватник их замени здравима.

– Такво искоришћавање људи мора да се промени – указује др Миловановић и наводи да ако је Министарство здравља препознало важност пријављивања повреда на раду, за шта већ постоји програм, то мора хитно да се уради и за пријављивање професионалних обољења.

Наш саговорник подсећа да је додатни проблем укидање службе медицине рада. Лекари опште праксе, тврди, нису довољно обучени да препознају професионалне болести.

Ову област ће убудуће боље регулисати нова листа професионалних обољења, која је последњи пут иновирана 2005. године.

– На сада важећој листи налази се 56 обољења и ниједно не може да буде придодата по нахођењу лекара. Залажем се за усвајање такозване полуотворене листе: да се јасно дефинише која су обољења професионална, али да се доктору остави могућност да још неке болести таквим прогласи, ако успе да повеже и докаже да је наступила као последица одређених професионалних ризика – истиче наш саговорник.

Др Миловановић објашњава да када списак професионалних обољења не би био стриктно дефинисан, био би отворен пут за различите злоупотребе. Радник би од послодавца могао да тражи компензацију за професионално обољење, а да му она не припада. Насупрот томе, са овом дијагнозом, стиче се и право ослобођења од свих партиципација у здравству, као и право на бесплатан боравак у бањи и на медицинска помагала.

– Најбитније је што се с дијагнозом професионалног обољења остварује право на пуни износ пензије, без обзира на то што радник није испунио услов ни у погледу година старости ни потребног радног стажа – наводи др Миловановић.

Извор: Политика

Корисни линкови