28.09.2020

Број чланова

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

Сваки полицајац имаће психолошки досије

2. маја 2016.

На основу информација психолога састављаће се тимови за полицијске акције и задатке, каже Мирјана Смиљанић, начелник новог Одељења за психолошку превенцију и селекцију у МУП-у.
policija-5723d055733b1
После дугогодишње полемике да ли је српској полицији потребна засебна психолошка служба, у МУП-у је најновијом систематизацијом, формирано Одељење за психолошку превенцију и селекцију.

Иако је број психолога у односу на број запослених (око 2.300 полицајаца на психолога) далеко испод идеалног европског стандарда (мање од 100 полицајаца на једног психолога), они ће убудуће запосленима у МУП-у бити доступни 24 часа дневно.

Граничари добијају психологе
Регионални центри Управе граничне полиције имаће ускоро своје психологе. Посао граничне полиције је специфичан, напомиње психолог Мирјана Смиљанић. Граничари су суочени са великим протоком људи, откривају велики број разних кривичних дела. Осим тога, суочени су са сменским радом 12/24. Услед недостатка броја запослених, дешава се да иду из смене у смену, путују далеко од места становања. Раде у караулама у немогућим условима, у шумама и неприступачним теренима.
Психолози ће бити укључени у селекцију кандидата приликом запошљавања и биће саставни део тима приликом планирања полицијских акција. Сваки полицајац имаће психолошки досије.

„Са свим запосленима ћемо разговарати и креирати профил личности. То ће бити њихов психолошки досије који ће се повремено ажурирати. Важно је рећи да смо ми психолози који раде са здравим људима и трудимо се да они што дуже остану здрави. На основу ових наших информација ће се формирати тимови за полицијске акције, као и за свакодневне задатке. То значи да ће се водити рачуна да, на пример, полицајац који је недавно доживео смрт блиске особе не буде послат на акцију у којој особа прети самоубиством или убиством. Ако један полицајац није одговарајући за одређену акцију у том тренутку, не значи да није за неку другу”, објашњава за „Политику” Мирјана Смиљанић, начелник Одељења за психолошку превенцију и селекцију у МУП-у Србије.

Битно је, сматра Смиљанићева, да страшине у Министарству унутрашњих послова схвате да су психолози део тима. Укључивање психолога у планирање акције и њено праћење подразумева и професионални разговор са полицајцима када се све заврши.

То значи да ће они у разговору са психологом имати могућност да се осврну на евентуалне стресне моменте протекле акције. Ово је један од начина на који ће полицајци стрес „остављати на послу”, неће га преносити на породицу, што је један од главних проблема, наводи наша саговорница.

„Они неће и немају новца да иду код приватног психолога, а помоћ им је потребна у случајевима инцидентних ситуација ван и током службе као што су разводи бракова, насиље у породици, старатељство над децом, покушаји или претње убиством и самоубиством и многим другим околностима. Инсистирам на томе да смо ми психолози за запослене, али и за њихове породице. Радили смо професионалну оријентацију за децу запослених, проблеме у партнерским односима. Често нам долазе супружници запослених, а понекад и у паровима. Највећа нам је награда када се после прве посете враћају, стекну поверење и кажу да се боље осећају, да могу боље да се носе са свакодневним проблемима, прихвате да смо ми ту за њих”, наводи психолог.

Одабир најквалитетнијих за полицију
На питање како оцењује психолошко здравље српске полиције, Мирјана Смиљанић каже: „Иако има доста полицајаца са посттрауматским стресним поремећајем као последицом ратишта, ми добро функционишемо с обзиром на то шта су српски полицајци прошли у односу на колеге из Европе. Здравље наших запослених може да буде боље и биће у будућности, нарочито ако имамо у виду да се, примера ради, на курс за полицијску обуку пријави више од 6.000 кандидата за 150-200 места. Добром психолошком селекцијом, која је основ превенције, најбољи могу да се изаберу”.
Досадашња пракса је показала да се на разговор са психологом најчешће одлучује униформисани део МУП-а – полицајци задужени за јавни ред и мир – Интервентна, патроле, школски полицајци. Они су бројнији, али и, како оцењује наша саговорница, отворенији за разговор од колега из криминалистичке полиције.

„Убудуће ће, захваљујући јасним процедурама и начинима поступања полицајци добијати благовремену помоћ у кризним ситуацијама, јер ће наше интервенције бити брже и ефикасније. Старешине у МУП-у ће имати упутство на основу којег ће знати шта од психолога могу да траже и очекују, када и како могу да нас ангажују. Држаћемо предавања руководиоцима и свим запосленима о ризичном понашању и како да га препознају код својих колега. Сазнаће која понашања могу да укажу на проблем и како да поступе у тим ситуацијама. То је суштина психолошке превенције. Ови су високи циљеви које смо поставили за овако мали број психолога, али су и велики професионални изазови”, указује Смиљанићева.

У одељењу, како напомиње наша саговорница, насталом из потреба праксе, запослено је 19 психолога и шест социјалних радника. У седишту МУП-а ради пет психолога и један социјални радник, а остали су распоређени по полицијским управама – 13 управа има, док 14 нема психолога. Наша саговорница уверава да ће и ове управе ускоро добити свог психолога.

„Одељење је у оквиру Сектора за људске ресурсе формирано на иницијативу Владимира Божовића, саветника премијера Александра Вучића. Министар полиције Небојша Стефановић је имао слуха и потписао предлог стратегије развоја централне психолошке службе МУП-а, по којем би свака полицијска управа требало да има по једног психолога”, напомиње Смиљанићева.

Извор: Политиика

Тренутно има 1 коментар

  1. Milan каже:

    Sramota je da se nigde u medijima, a ni na jednom sajtu bilo kog sindikata ne spominje koliko je samobistava policajaca u poslednje vreme! Juce, tacnije 09.05.2016.g. oko 06.45 sati ubio se kolega na Vozdovcu u ul.Vojvode Stepe, nigde nije objavljeno pa cak ni u budjavom Informeru koji javlja gde se necija krmaca obrela u tudjem oboru. Ocigledno je da se vrsi selekcija informacija koje ce biti pustene u javnost, a koje ne!

Нема коментара.

Корисни линкови