27.11.2020

Соња Стојановић Гајић, директорка Београдског центра за безбедносну политику и координаторка Радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 24

14. септембра 2015.

Планирана реформа полиције биће кључна за спровођење мера предвиђених Акционим планом за поглавље 24 који је недавно одобрила Европска комисија. Позитивном мишљењу Комисије о том плану допринео је и однос Владе Србије према питању великог прилива избеглица са Блиског истока, али пре свега способност надлежног министарства да направи добар план. Иако је прихватањем плана дато зелено светло за отварање поглавља, оно неће бити отворено све док не буде све спремно и за отварање поглавља 23. Кључне реформе које очекују Србију у областима обухваћеним поглављем 24 укључују израду стратешке процене организованог криминала која треба да пружи увид у структуру и утицај група организованог криминала, и усвајање стратегије за борбу против тероризма.
prEUgovor_2
Разговарала Маја Познатов

Да ли су невладине организације задовољне Акционим планом за поглавље 24 који недавно одобрила Европска комисија? Да ли су мере, средства и рокови реални?

Овај акциони план је довољно добар да се почне спровођење (реформи). Задовољни смо што су прихваћени наши захтеви да сви извештаји о спровођењу овог плана буду јавни и да се најмање два пута годишње организују консултације са организацијама цивилног друштва, као и да нас, када се једном годишње буде оцењивао успех спровођења акционог плана, питају не само о томе да ли смо задовољни предузеитм активностима, већ о томе да ли су те активности изазвале икакве промене у животима људи.

Рокови су и даље амбициозни. Већина активности је планирана (да се спроведе) до 2018. године. Има неких активности за које смо сматрали да би могле и сада (да се спроведу). На пример, постоји нацрт закона о азилу које су две организације цивилног друштва (Група 484 и Београдски центар за људска права) радиле заједно са радном групом Министарства унутрашњих послова (МУП), а који је одложен за касније и радиће се поново кроз твининг пројекат у 2016. години. Сада је битно да крене спровођене и да се онда то прати.

Мислимо да неће бити ефикасног спровођења, ако се не спроведе реформа полиције јер је она предуслов за већину других реформи и сада је битно да не само 10 координатора подгрупа унутар поглавља 24 ради дан и ноћ, већ да заиста различити државни органи могу да крену усаглашено да спроводе све активности предвиђене Акционим планом за поглавље 24.

Да ли финансирање мера предвиђених планом представља проблем?

Доста активности је буџетирано средствима ЕУ и то је била једна од замерки организација цивилног друштва – да се превише ослањамо на туђе ресурсе а да се редовни буџет није пројектовао према овим реформама. Део активности је буџетиран из буџета, али углавном су то активности везане за планирање, попут састанака радних група.

Мислим да ћемо тек са усвајањем нових закона и стратегија као првог сета мера заправо видети да ли држава зна да те мере преведе и у буџет. Тај тест реалистичности ћемо видети почетком 2016. када већина нових закона и стратегија треба да буде усвојена.

Какве нас кључне реформе очекују?

Први пут ће се радити стратешка процена организованог криминала по Еурополовој методологији. Зашто би то требало да се тиче грађана Србије? По речима људи из МУП-а, то више неће бити писање „белих књига“, по принципу ко је шта чуо и рекао, него ће се по објективној, проверљивој методологији прикупљати подаци и видети колико заправо имамо организованих криминалних група, било на територији Србије или са ових простора које делају по свету, и на који начин функционишу.

Ту ће бити неких занимљивих дебата попут ових које су ових дана актуелне о томе у којој мери су (криминалне групе) увезане са политичким лидерима или у којој мери утичу на медије.

На основу те процене би МУП Србије и други актери требало да стратешки приступају проблему организованог криминала.

Планира се и усвајање стратегије за борбу против тероризма. Надамо се да ће се ту први пут знати ко је задужен у Србији за борбу против тероризма и да се неће ставити нагласак само на репресију већ и на превенцију и рад на дерадикализацији одређених група.

Много је великих проемна. Оно што су организације цивилног друштва хтеле да виде јесте да се, поред повећања ефикасности органа за спровођење закона, ради и на заштити људских права, пре свега права жртава кривичних дела, да знамо да ће бити збринути и добити правну заштиту.

Друга битна ствар јесте заштита личних података, дакле да знамо да у полицијској међународној сарадњи неће бити злоупотребе личних података грађана.

Зашто је позитивно мишљење Европске комисије о Акционом плану за поглавље 24 битно у контексту европских интеграција?

Позитивно мишљење за поглавље 24 – Слобода правда и безбедност, значи да ЕУ сматра да смо спремни да отворимо то поглавље јер је усвајање довољно доброг, реалистичног плана било предуслов за отварање тог поглавља.

Упркос томе, не верујем да ћемо отворити поглавље одмах јер се поглавље 24 никада не отвара без поглавља 23 – Правосуђе и основна људска права, зато што су та поглавља међусобно повезана. На пример, питање заштите жртава кривичних дела је тема којом се бави поглавље 23, а врло је битно за остваривање реформи које су предвиђене у поглављу 24, на пример за права жртава кривичних дела организованог криминала, тероризма, трговине људима или миграната и избеглица.

Позитивно мишљење на Акциони план за поглавље 24 је зелено светло за отварање поглавља 24, а оно ће бити отворено када и Акциони план за поглавље 23 буде одобрен.

Шта је било кључно за позитивну одлуку Европске комисије?

Кључна је била способност Министарства унутрашњих послова да преведе препоруке ЕУ у активности, да предвиди рокове и координира јако велики број актера који ће учествовати у спровођењу акционог плана. Ово поглавље има чак 10 потпоглавља, попут миграција, визне политике, полицијске сарадње.

МУП је предложио и план за реформу полиције као предуслов за спровођење осталих реформи.

Одлуци је додатно допринела и чињеница да је у протеклих неколико месеци Влада Србије успела да одговори на битну европску кризу великог прилива избеглица са Блиског истока а то су теме којима се бави готово половина поглавља 24, попут збривањавања избеглица, заштите граница, слободног кретања људи.

Извор: Еурацтив

Корисни линкови