29.11.2020

Солидарни порез и даље предмет спорова

14. фебруара 2017.

Иако је такозвани солидарни порез укинут пре нешто више од две године, и даље је предмет спорова и још има оних који су уверени да ће им новац бити враћен судским путем. Тако мисли и четворо судија из Краљева. Они су поднели тужбу против државе, јер им је умањивана зарада на основу Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору. Тако су се изнова у јавности отворила питања може ли се надокнадити штета и докле је стигао Уставни суд у оцењивању уставности солидарног пореза.

Због тзв. солидарног пореза и судије траже правду на суду. Очекују надокнаду штете за скоро целу 2014, када им је зарада била умањена за солидарни порез. Оне које смо звали, нису хтели пред камеру. Најаве да ће им се придружити још колега, у суду нису хтели да коментаришу.

„Када је у питању ефикасност суда у овим предметима, она се неће разликовати од решавања других парничних предмета“, каже Аца Милојевић, портпарол Основног суда у Краљеву.
Само један адвокат у име лекара и запослених у јавним предузећима припрема око 50 тужби. Ако успеју, неки од њих би из државне касе у свој новчаник могли да врате чак више од 100.000 динара.

Адвокат Дејан Петровић каже да су неке основне назнаке које се наводе у тужбама да је солидарни порез практично двоструко опорезивање, то јест опорезује се већ опорезовани износ такозване нето зараде, те је у супротности са међународним пактом о грађанским и политичким правима, којим практично обухвата само запослене у јавном сектору, а не све запослене у Републици Србији.

„Један део запослених у јавном сектору је одлучио да поднесе тужбе, док је други део одлучио да сачека одлуку Уставног суда“, рекао је Петровић.

То што Уставни суд од три године не одговара да ли је Закон о тзв. солидарном порезу уставан, иако има само две стране, показује да је реч о политички осетљивом питању, каже професор Правног факултета, један од подносилаца иницијативе Уставном суду коју је тада подржало више од 3.000 људи.

„Ако замислимо ситуацију у којој се Уставни суд изјашњава о неуставности тог Закона и ако, наравно, замислимо да се грађани који су погођени таквим неуставним Законом потом обраћају тужбама суду за повраћај тих средстава које су уплатили, онда можемо да замислимо колико потенцијално то може да остави ефекат на буџет Републике Србије“, каже професор Правног факултета Универзитета у Београду Миодраг Јовановић.

Док се чека одлука Уставног суда, многима су наду да ће вратити новац подгрејали примери оних којима је то пошло за руком. Али, то је било могуће у два случаја. У првом када су грађани покренули спор против Пореске управе, јер им није у законском року послала решење, пошто је утврдила да порез није уплаћен по законској процедури. И у другом, када је новац враћен без суда, на основу закључка Владе.

Наиме, у јануару прошле године захтев за повраћај Пореској управи могли су да поднесу они којима је солидарни порез обрачунат на редовну зараду и заостала примања у једном месецу, а која су заједно прелезила прописан износ. Колико је било таквих захтева, колико новца држава мора да врати по њима, Пореска управа није одговорила.

У Министарству финансија сазнајемо да је тзв. солидарни порез напунио државну касу са скоро 9,5 милијарди динара.

Извор: РТС

Корисни линкови