25.11.2020

Скандал: Школујемо полицијске инспекторе – за биро

5. октобра 2016.

Министарство унутрашњих послова Србије годишње издваја око три милиона евра за финансирање Криминалистичко-полицијске академије, а на крају само мали број дипломаца буде и запослен у полицији.
deca-zlostavljanje
Ово су скандалозни резултати истраживања које је данас представљено на панел дискусији у Нишу а које је урадио Центар за друштвене иновације НИИТ.

Представник НИИТ Дарко Стојковић је указао да је финансирање рада Криминалистичко-полицијске академије пример несврсисходног трошења државног буџета.

Под лупом цивилног сектора
Оба истраживања представљена у Нишу део су пројекта „Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана?“. Тај пројекат се односи на јачање цивилног надзора над јавним набавкама у сектору безбедности и траје две године, а у разна истраживања је укључено осам организација цивилног друштва.
„Годинама се повећавају смерови и број студената који уписују и завршавају те студије, а не ради се ништа да се ти студенти запосле“, истакао је Стојковић.

Он је истакао да данас има више од 2.500 активних студената на Криминалистичко-полицијској академији, а само две генерације студената су имале обавезу да се запосле у МУП-у.

„Дипломци Криминалистичко-полицијске академије углавном се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, међутим, она има не може помоћи јер су оспособљени за специфичан посао“, рекао је Стојковић.

Центар за друштвене иновације, додао је Стојковић, дошао је до сазнања да упркос великом броју незапослених дипломаца Криминалистичко-полицијске академије, МУП запошљава оне за које мора да организује додатне обуке и курсеве.

„Диплома КПА тренутно не носи никакву предност при запошљавању у МУП-у, и није проблем запослити се тамо ни са дипломом Економског, Пољопривредног и приватних факултета“, оценио је Центар.

Извршни директор Удружења „Протекта“ Милан Стефановић је истакао да сврсисходног трошења буџетских средстава није било ни приликом набавке тонера за штампаче у Министарству унутрашњих послова.

„Набавка тонера вредна 87 милиона динара трајала је од марта 2015. до априла 2016. године, а за то време је четири пута понављана и то искључиво због грешака службеника запослених у МУП-у“, рекао је Стефановић.

Он је истакао да „Протекта“ нема сазнања да је било ко у МУП-у одговарао због понављања јавне набавке, иако је због тога МУП плаћао пенале, а рад његових служби за издавање личних докумената био угрожен.

Извор: Мондо

Корисни линкови