01.12.2020

Седмочасовно радно време могуће и у Србији

6. априла 2016.

Запосленима у Србији радни дан би могао убудуће да траје седам сати, уколико би послодавци и владе широм Европе прихватили све гласније синдикалне захтеве да се скрати радно време са 40 на 35 сати.
rad_do_kasno
Представници наших радничких удружења спремни су да подрже ову иницијативу и сматрају да би то био позитиван корак ка превазилажењу незапослености.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, Душко Вуковић, сматра да би послодавци у Србији требало да поштују најпре овдашње законе који прописују радну недељу од 40 сати.

„Мислим да би скраћењем на 35 сати један број незапослених коначно успео да добије посао. Међутим, ово је време првобитне акумулације капитала, транзиције, наше друштво је у сталној кризи, све се одлаже за период када ћемо бити богатији, а у ствари о су само уски тајкунско политички интререси“, наводи Вуковић.

Према његовом мишљењу, требало би се извући из сталне демагогије да ми морамо да радимо више и да нисмо довољно богати да радимо мање од осталих.

„Ако су такву иницијативу покренула друштва из Европе, заједнице којој тежимо, онда је нормално да је подржимо. Овако идемо ка робовласничким односима, где се онемогућава цивилизацијска тековина осам сати рада. Мислим да је без изузетака треба увести у свим секторима“, наводи Вуковић.

Дуже радно време – већи ризик од преране смрти

Поједини економисти верују да ће мање радних сати изазвати већу потражњу радне снаге и запосленост. Осим тога, терање запослених да раде превише доводи не само до умора и стреса, већ и до чешћих грешака и повреда, а продуктивност пада. Истраживања су показала да они који свакодневно раде по 11 сати имају двоструко већи ризик од депресије и болести срца. Предлог је да тамо где је већ радно време скраћено, пословна седмица буде још краћа и да износи 32 часа.

Председник Конфедерације слободних синдиката Србије, Ивица Цветановић, објашњава да, на пример, у Француској већ постоји радна недеља од 35 сати, али да она у ствари траје много више. Међутим, сваки сат преко се плати, док код нас, и када послодавац хоће да призна прекорачење сатнице, он то не изражава у новцу, него у слободним данима, што није по закону.

„Највећи наш проблем је непоштовање важећих прописа, нарочито у банкарском сектору, а то је масовна појава и код већине приватника. Реално је да се у Србији уведе 35-часовна радна недеља, јер савремене технологије то дозвољавају. Међутим, права радника крше се на сваком кораку. Тако је масовна појава чак и у јавном сектору да радници добијају службени телефон на који морају да се јаве и после радног времена, што наравно није по закону.“

Има и опречних ставова, па су Немци још пре више од деценије доказивали да скраћивање радног времена не утиче на запосленост. Њихова радна недеља ипак не прелази 37 сати, док је Француска још почетком века донела закон о 35-часовној радној недељи, и он је преживео све владе од тада.

Све више смрти услед предугог радног времена

Јапан се суочава са растућим бројем одштетних захтева због смрти као последице прекомерног рада, феномена под називом „кароши“, који све више погађа омладину и жене у Јапану. Број одштетних захтева повећан је у последњих годину дана на 1.456.

Генерални секретар Националног савета за заштиту жртава карошија, Хироши Кавахито, рекао је да је прави број сигурно 10 пута већи, јер Влада не воли да признаје овакве инциденте. „Основни проблем је смањење броја радних сати, али влада не чини довољно у том смислу“, рекао је он.

Број самоубистава у Јапану који су повезани са послом и радним местом повећан је за 45 одсто у последње четири године међу лицима од 29 година, па и млађим, и за 39 одсто међу женама.

Извор: 021

Корисни линкови