23.09.2020

Број чланова

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

Саопштење о потписивању Анекс уговора ПКУ-а између МУП-а и НСП-a

17. јула 2015.

Министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и председник Независног синдиката полиције Велимир Лукић, потписали су данас Анекс посебног колективног уговора између Министарства унутрашњих послова и Независног синдиката полиције.
DSC_5434
Стефановић је истакао да је потписивање Анекса колективног уговора наставак добре сарадње између Министарства унутрашњих послова и синдиката.

„Овим се повећавају права полицијских службеника и људи који раде у МУП-у и, поред тешких разговора и великих напора синдиката да поправи положај полиције, желим да се захвалим и Влади која је прихватила да овакво решење на јучерашњој седници буде усвојено“ – нагласио је министар.

Министар Стефановић је рекао да Министарство, у сарадњи са синдикатима,
наставља борбу за бољи и квалитетнији живот полицијских службеника, како по питању бољих примања, тако и по степену опремљености, обучености и заштите за све људе који раде у овом Министарству.

Велимир Лукић изразио је задовољство у име свих запослених у Министарству унутрашњих послова потписаним Анексом уговора.

„Анекс даје шири спектар радничких права свим запосленима што значи да полицајци коначно добијају свој статус и место у друштву које заслужују“ – поручио је Лукић.

Београд,
Број: 640/15
17. јул 2015. године

DSC_5388

DSC_5426

DSC_5473

DSC_5500

 

АНЕКС ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ СЛУЖБЕНИКЕ

 

Члан 1.

 

У глави IV иза речи ,,ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ“ додају се речи ,,И ОСТАЛА ПРИМАЊА“.

Члан 2.

 

У члану 47. Посебног колективног уговора за полицијске службенике додаје се став 2. који гласи: ,,На сва права и обавезе полицијских службеника када је то за њих повољније примењиваће се одредбе Посебног колективног уговора за државне органе (,,Службени гласник РС“, број 25/15)“.

Члан 3.

Финансијске одредбе које нису предвиђене буџетом Министарства унутрашњих послова за 2015.годину а предвиђене су Посебним колективним уговором за државне органе примењиваће се од 01.01.2016.године.

Члан 4.

 

Овај Анекс је саставни део Посебног колективног уговора за полицијске службенике (,,Службени гласник РС“, број 22/15).

Члан 5.

 

Анекс сачињен у четири истоветна примерака, од којих свако од учесника задржава по два примерка и сматра се закљученим кад га потпишу овлашћени представници учесника.

Чнан 6.

 

Анекс Посебног колективног уговора за полицијске службенике ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,, Службеном гласнику Републике Србије“.

 

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
за полицијске службенике

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.

Овим посебним колективним уговором уређују се поједина права и обавезе из рада и по основу рада полицијских службеника, на начин који у пуној мери афирмише посебност полицијског службеника и полицијског посла код послодавца, као и висок степен одговорности и опасности при вршењу полицијских послова из надлежности.

Члан 2.

Послодавац, у смислу овог посебног колективног уговора је Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије, у складу са законом обавља и уређује министар унутрашњих послова.

II. РАДНО ВРЕМЕ
Члан 3.

Радно време полицијског службеника, по правилу, износи 40 часова недељно.
Радна недеља, по правилу, траје пет радних дана.
Радни дан, по правилу, траје осам часова.

Члан 4.

Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац. У случају да се рад обавља у сменама, ноћу или када природа посла и организација рада то захтевају – радна недеља и распоред радног времена може се организовати на други начин.

Члан 5.

Рад који полицијски службеник обавља у времену од 22 часа до шест часова наредног дана, сматра се радом ноћу. Рад у сменама је организација рада према којој се полицијски службеници на истим пословима смењују према утврђеном распореду, где измена смена може да буде континуирана или са прекидима током одређеног периода дана, а при чему се тај посао мора обављати на тај начин најмање трећину радног времена на месечном нивоу.

Члан 6.

Послодавац је дужан да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случајевима увођења прековременог рада.
Изузетно, послодавац може да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена и у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред, у случају потребе посла и услед наступања непредвиђених околности. Послодавац је дужан да води евиденцију радног времена за сваког полицијског службеника, у складу са Законом.

Члан 7.

Полицијски службеник је у обавези сталне приправности када околности посла и задатака то захтевају. Приправност подразумева обавезу полицијског службеника да се по писаном налогу руководиоца налази у стању сталног потребног степена спремности које омогућава да се полицијски службеник одазове на позив послодавца и стави на располагање на месту рада, на другом месту које одреди послодавац или предузме интервенцију, радњу, контакт или сличну активност по налогу послодавца.
Време ефективног рада по позиву рачуна се као прековремени рад.

Члан 8.

Полицијски службеник је дужан да ради прековремено, односно дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран. Полицијски службеник, по правилу, не може да ради дуже од 12 сати дневно, укључујући и прековремени рад, при чему сам прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.
Изузетно, у случају да полицијски службеник проведе на раду непрекидно 12 сати дневно, прековремени рад може трајати најдуже до окончања започетог посла, а најдуже до додатних 4 сата прековременог рада.

Члан 9.

Начин издавања налога за прековремени рад и обрачун накнаде за прековремене сате утврђује се Законом и подзаконским актима у складу са законом.
Изузетно, у случају сагласности послодавца и полицијског службеника и у обостраном договору око распореда радног времена, прековремени сати се могу тромесечно обрачунати као слободни сати, у односу 1 : 2, који се морају искористити најкасније у року од 6 месеци од протека тромесечја у којем су утврђени.

Члан 10.

Послодавац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.

Члан 11.

Прерасподела радног времена полицијског службеника може се извршити када то захтева природа посла, организација рада, боље коришћење ресурса, рационалније уређено радно време, уз ограничење да укупно просечно шестомесечно радно време полицијског службеника не може бити дуже од уговореног радног времена полицијског службеника. Полицијском службенику који кроз прерасподелу радног времена, која представља планирану активност, оствари вишак часова рада, а није у могућности због природе или потребе посла да искористи исте као слободне сате, послодавац је дужан да обрачуна вишак остварених часова рада по правилима о прековременом раду.

III. ДОДАЦИ НА ПЛАТУ
Члан 12.

Полицијски службеник има право на додатак на плату:
1) за рад на дан празника који је нерадни дан – 121% од основне плате;
2) за рад ноћу (од 22 часа до шест часова наредног дана) – 28,6% од основне плате;
3) за рад у смени – 28,6% од основне плате, ако ради на пословима на којима се сменски рад уводи повремено;
4) за прековремени рад – 28,6% од основне плате;
5) за додатно оптерећење на раду:
(1) до 10 радних дана месечно – 3% од основне плате, односно – 4% од основне плате ако замењује руководиоца унутрашње јединице;
(2) од 10 до 20 радних дана месечно – 6% од основне плате, односно – 7 % од основне плате ако замењује руководиоца унутрашње јединице;
(3) за 20 и више радних дана месечно – 10% од основне плате, односно –12% од основне плате ако замењује руководиоца унутрашње јединице;
(4) за дежурство ван радног времена (приправност) – 10% од основне плате.
Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. тач. 1)–4) овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

IV. ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ
Члан 13.

Запослени има право на јубиларну награду за непрекидан рад у Министарству унутрашњих послова и другим државним органима, и то:
1. за 10 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде;
2. за 20 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, увећане за 20%, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде;
3. за 30 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, увећане за 30%, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде;
4. за 40 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, увећане за 40%, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде.
Просечна плата, у смислу овог уговора, подразумева плату без пореза и доприноса из плате. За полицијске службенике који су право на јубиларну награду остварили у првој половини текуће године, јубиларна награда
исплатиће се до краја јула, а за полицијске службенике који су право на јубиларну награду остварили у другој половини текуће године, исплатиће се до краја текуће године.

V. ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Члан 14.

Полицијски службеник који ради пуно радно време, осам часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 30минута. Полицијски службеник који ради дуже од осам часова, а краће од дванаест часова дневно има право на одмор у току рада од 60 минута. Одмор у току дневног рада не може се користити на почетку и на крају радног времена.
Време одмора из ст. 1. и 2. овог члана урачунава се у радно време.

Члан 15.

Полицијски службеник има право на дневни одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно у оквиру 24 часа, осим у случајевима прописаним чланом 8. став 3. овог уговора.

Члан 16.

Полицијски службеник, по правилу, има право на недељни одмор у трајању од 48 часова непрекидно. Дани недељног одмора, по правилу, су субота и недеља. Послодавац може да одреди други дан за коришћење недељног одмора ако природа посла и организација рада то захтева. Ако је неопходно да полицијски службеник ради на дан или дане свог недељног одмора послодавац је дужан да полицијском службенику обезбеди одмор у трајању од 24 или 48 часова непрекидно у току текуће или наредне недеље.

Члан 17.

Полицијски службеник има право на плаћени годишњи одмор, за сваку календарску годину у трајању од најмање 20 радних дана.

Члан 18.

Дужина годишњег одмора полицијског службеника утврђује се тако што се минимум од 20 радних дана увећава према следећим критеријумима:
1) по основу доприноса на раду:
– за оцену „нарочито се истиче” – за пет радних дана;
– за оцену „истиче се” – за три радна дана;
– за оцену „добар” – за два радна дана;
2) по основу услова рада:
– за рад на радним местима полицијских послова са повећаним ризиком – за три радна дана;
3) по основу радног искуства:
– за период од више од 25 година рада проведених у радном односу на полицијским пословима – за пет радних дана;
– за период од 15 до 24 година рада проведених у радном односу на полицијским пословима – за три радна дана;
– за период од 5 до 14 година рада проведеног у радном односу на полицијским пословима – за један радни дан;
4) по основу стручне спреме, односно сложености послова:
– за стечено високо образовање – за два радна дана;
– за стечено средње образовање – за један радни дан;
5) по основу бриге о деци и члановима уже породице:
– родитељу, усвојитељу или хранитељу са децом до 14 година старости – за један радни дан;
– самохраном родитељу са децом до 14 година – за три радна дана;
– за старање о члану уже породице који је ометен у развоју, има тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо покретан – за пет радних дана. Годишњи одмор по свим критеријумима из става 1. овог члана, полицијски службеници не могу користити у трајању дужем од 30 дана, осим полицијских службеника који имају 30 година ефективног стажа, који имају право на годишњи одмор у трајању од 35 радних дана.

Члан 19.

Решење о коришћењу годишњег одмора доноси послодавац на основу плана коришћења годишњег одмора и захтева полицијског службеника који садржи период у којем жели да користи годишњи одмор и да ће годишњи одмор користити из једног или више делова. Годишњи одмор се може користити у деловима само ако се први део користи у трајању од две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.

Члан 20.

Послодавац може полицијском службенику да измени време коришћења годишњег одмора, или да одложи почетак коришћења годишњег одмора, ради обављања службених послова који не трпе одлагање, најкасније 5 радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. Послодавац може полицијском службенику да прекине коришћење годишњег одмора ради обављања службених послова који не трпе одлагање. Послодавац је дужан да полицијском службенику накнади доказану штету коју овај трпи због измене времена коришћења годишњег одмора, његовог одлагања или прекида.

VI. ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Члан 21.

Полицијски службеник има право на плаћено одсуство са рада, односно одсуство са накнадом плате у случају:
1. рођење детета или усвојења детета – пет радних дана;
2. смрти члана уже породице – пет радних дана;
3. ступања у брак – пет радних дана;
4. отклањања последица у домаћинству полицијског службеника изазваних елементарним непогодама, хаваријама, пожарима или другим непредвидивим разлозима више силе – до пет дана;
5. рекреативног одмора у организацији и о трошку синдиката – до пет радних дана;
6. селидбе – до пет радних дана;
7. теже болести члана уже породице – три радна дана;
8. добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – три узастопна радна дана;
9. учешћа у међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије – за време боравка репрезентације на том такмичењу, као и за време припрема за то такмичење, а најдуже 45 дана;
10. полагање правосудног испита неопходног за обављање послова радног места на коме је полицијски службеник распоређен  15 радних дана;
11. обављања волонтерских дужности у хуманитарним удружењима и организацијама – до два радна, а највише четири радна дана у току календарске године;
12. обављања личних послова – два радна дана.
Члановима уже породице у смислу овог уговора сматрају се супружник, ванбрачни партнер, деца, сестре, браћа, родитељи, пасторак, усвојилац, усвојеник, старатељ, супружникови родитељи и друга лица која живе у заједничком домаћинству са полицијским службеником.

Члан 22.

Послодавац је дужан да полицијском службенику омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање и одобри плаћено одсуство, када то захтева потреба процеса рада или увођење новог начина и организације рада, у складу са законом и програмом стручног усавршавања код послодавца.

Члан 23.

Полицијском службенику може да се одобри плаћено одсуство у случају стручног усавршавања по сопственој иницијативи за полагање стручног или другог испита у трајању од једног дана. Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити у току календарске године у укупном трајању до 10 радних дана.

VII. НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Члан 24.

Полицијском службенику се може по образложеном захтеву одобрити неплаћено одсуство, односно одсуство без накнаде плате у случајевима:
1. неговања болесног члана уже породице – до 30 радних дана;
2. школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер студије, правосудни испит, магистратура, докторат) по сопственој иницијативи запосленог – до 30 радних дана;
3. личних разлога – до 10 радних дана;
4. и у другим случајевима, уз посебно образложен захтев.

VIII. ЗАШТИТА ДОСТОЈАНСТВА ПОЛИЦИЈСКОГ СЛУЖБЕНИКА
Члан 25.

Полицијски службеник има право на поштовање и заштиту достојанства на раду и у вези са радом, у складу са законом.

Члан 26.

Послодавац се обавезује:
1. да ће развијати вредности толеранције, разумевања и поштовања полицијских службеника, и да ће свако нежељено понашање и поступке којим се такви односи нарушавају путем дискриминације, злостављања или сексуалног злостављања препознати, забележити, спречити и казнити;
2. да ће обезбедити безбедну и здраву радну околину, тако што ће процес организације рада уредити на начин који спречава појаву злостављања на раду и у вези са радом, уз обезбеђење услова рада који не нарушавају достојанство полицијских службеника од стране послодавца, односно одговорног лица, запослених или других радно ангажованих лица код послодавца;
3. да ће у циљу препознавања, превенције и спречавања злостављања, спроводити мере обавештавања и оспособљавања запослених и синдикалних представника, путем курсева, семинара и других видова едукације, у циљу лакшег препознавања понашања која представљају злостављање, њихових узрока и последица.

Члан 27.

Забрањена је свака дискриминација или злостављање полицијског службеника због припадности или неприпадности синдикалној организацији.

Члан 28.

Полицијски службеници имају право на заштиту података о личности. Послодавац је у обавези да предузме одговарајуће техничке, кадровске и организационе мере у циљу заштите података о личности полицијског службеника на раду.

Члан 29.

Послодавац је дужан да у договору са репрезентативним синдикатима именује и састави Листу посредника који ће по захтеву за заштиту од злостављања решавати случајеве злостављања на раду и у вези са радом. Листа посредника сачињава се из редова полицијских службеника за сваку полицијску управу. Посредник не може бити полицијски службеник који није добио сагласност репрезентативних синдиката. Послодавац је дужан да обезбеди одговарајуће просторије за обављање посредовања и превоз за посредника из реда полицијског службеника код послодавца.

Члан 30.

Полицијски службеник који у посредовању учествује као страна у поступку, представник синдиката и посредник из реда запослених имају право на плаћено одсуство за сваки дан посредовања, све док посредовање траје, а најдуже до 30 дана.

Члан 31.

У случају да је у вези са злостављањем на раду и у вези са радом покренут дисциплински поступак, послодавац је дужан да коначну одлуку у дисциплинском поступку достави у року од три дана од дана доношења и полицијском службенику који је злостављан.

Члан 32.

Послодавац је у обавези да са репрезентативним синдикатима успостави механизам за праћење примене Кодекса полицијске етике за све запослене у Министарству унутрашњих послова.

IX. ДЕЛОВАЊЕ И УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
Члан 33.

Послодавац се обавезује, да неће својим деловањем и активностима ни на који начин онемогућавати синдикални рад, синдикално организовање и право полицијских службеника да постану чланови синдиката.
Повредом права на синдикално организовање сматраће се сваки притисак послодавца на запослене да се учлане, иступе из синдикалне организације или било какав вид мешања у рад синдиката.

Члан 34.

Синдикат је дужан да достави послодавцу акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката, у року од 8 дана од дана достављања акта о упису синдиката у регистар, односно од дана избора органа синдиката.

Члан 35.

Послодавац је у обавези да остварује социјални и синдикални дијалог са репрезентативним синдикатима. Репрезентативни синдикат је синдикат коме је утврђена репрезентативност у складу са законом. Сарадња са синдикатима који немају утврђену репрезентативност остварује се у складу са законом.

Члан 36.

Послодавац је дужан да репрезентативном синдикату обезбеди неопходан минимум техничко-просторних услова за рад:
1. Канцеларијски простор за седиште репрезентативног синдиката, по принципу једне или више повезаних канцеларија, укупне површине од најмање 30 m² до највише 100 m² – без накнаде трошкова;
2. Коришћење два службена аутомобила за седиште репрезентативног синдиката, највише до 1600 cm³ – са могућношћу точења горива без накнаде трошкова искључиво преко картице Министарства унутрашњих послова, до лимита од 300 литара горива по аутомобилу, месечно;
3. Коришћење једне телефонске линије, до лимита 2.000,00 динара месечне потрошње и једног телефонског апарата, једног факс апарата и једног интернет прикључка и једне рачунарске конфигурације, за седиште репрезентативног синдиката;
4. Једну огласну таблу максималне величине 120 cm x 80 cm у свим организационим јединицама Министарства унутрашњих послова, почев од нивоа полицијске станице у договору са старешином организационе јединице.
Захтев нерепрезентативних синдиката у погледу обезбеђења техничко-просторних услова за рад, послодавац може одобрити, уз накнаду или без накнаде, само у складу са просторним, техничким и финансијским условима рада сопствених служби и у случају да то не ремети њихов рад и обављање послова по надлежности.

Члан 37.

Захтеве репрезентативних синдиката у погледу обезбеђења додатних или других техничко-просторних услова за рад, послодавац може одобрити у договору са репрезентативним синдикатима, уз накнаду или без накнаде, само у складу са просторним, техничким и финансијским условима рада сопствених служби и у случају да то не ремети њихов рад и обављање послова по надлежности.

Члан 38.

Председник репрезентативног синдиката, или лице на функцији одговарајућој тој, за време трајања мандата у том синдикату, има право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне делатности за време обављања синдикалних активности у пуном фонду плаћених часова за које време има право на накнаду плате, у складу са законом. Овлашћени представници репрезентативних синдиката имају право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне делатности и то на 50 плаћених часова рада месечно ако тај синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова. Овлашћени представници репрезентативних синдиката, у смислу примене овог посебног колективног уговора, су лица која су посебним овлашћењем председника репрезентативног синдиката, или лица на функцији одговарајућој тој, одређени за обављање те дужности.
Право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне делатности под условима из става 2. и у складу са ставом 3. овог члана, може имати максимално 35 представника репрезентативних синдиката.

Члан 39.

Председник синдиката који није репрезентативан, или лице на функцији одговарајућој тој, односно представници нерепрезентативних синдиката право на плаћено одсуство могу остваривати у складу са законом који регулише област рада и синдикалног организовања.

Члан 40.

Синдикални представник који је овлашћен за учешће у радним телима Министарства, преговарање или је члан делегације синдиката на састанцима са руководством Министарства унутрашњих послова, има право на плаћено одсуство за време преговарања, односно састанака, уз претходно обавештавање руководиоца.

X. ОБАВЕШТАВАЊЕ И ПРИСТУП ПОДАЦИМА И ИНФОРМАЦИЈАМА
Члан 41.

Синдикат има право на информисање од стране послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката, а нарочито о:
1. доношењу, изменама и допунама општих аката којима се регулишу права из рада и по основу рада запослених (закони, уредбе, правилници и др.);
2. плановима запошљавања и престанку службе или радног односа запослених;
3. мерама о безбедности и здравља на раду;
4. увођење нових технологија и промена у организацији рада које доводе до вишка запослених и мере за њихово збрињавање. Послодавац је дужан да достављене примедбе, предлоге и сугестије репрезентативних синдиката размотри и на исте писано одговори, најкасније у року од 15 дана од дана пријема.

Члан 42.

Послодавац је дужан да по захтеву синдиката, уз писану сагласност запосленог, достави податке из евиденција за запосленог везане за његов радно-правни статус.

XI. КОМИСИЈА ЗА ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
Члан 43.

Послодавац и репрезентативни синдикати ће образовати посебну Комисију за праћење примене посебног колективног уговора, којом ће руководити државни секретар у Министарству, а састављену од представника Министарства и по два представника репрезентативних синдиката. Комисија ће се састајати по потреби, а најмање једном у месец дана и разматраће актуелна питања у вези са праћењем примене овог уговора, једнообразности у поступању служби, као и иницијативе за изменама, допунама или сачињавањем нормативних аката Министарства од интереса и у вези са радно-правним и социјалним положајем запослених. Одлуке Комисије имају значај препорука за поступање служби надлежних за правну ствар која је предмет разматрања на Комисији.

XII. ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПОСЕБНИХ СПОРАЗУМА
Члан 44.

Послодавац и репрезентативни синдикати могу, у случају потребе, закључивати и посебне споразуме, којима се афирмишу синдикалне вредности, солидарност и сарадња у остварењу заједничких интереса.

XIII. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ
Члан 45.

Поступак измена и допуна овог уговора покреће се писаним предлогом једног од учесника. Предлог мора да садржи измене и допуне уговора, образложење и преглед одредаба које се допуњују или мењају. Учесници су дужни да се изјасне у року од 15 дана о поднетом предлогу за измене и допуне уговора и да, у случају сагласности, у наредном року од 15 дана отпочну поступак преговарања.

XIV. ОТКАЗ
Члан 46.

Сваки учесник може отказати овај уговор, уз писано образложење. У случају отказа уговор престаје да важи протеком шест месеци од дана пријема отказа. Учесници су дужни да у року од 15 дана од дана подношења отказа започну поступак преговарања.

XV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 47.

За све из области права и обавеза из рада и по основу рада полицијских службеника што није регулисано овим посебним колективним уговором примењују се одредбе Закона о полицији, прописа којима се уређују радни односи у државним органима и којима се регулише област рада.

XVI. ВАЖНОСТ И СТУПАЊЕ НА СНАГУ
Члан 48.

Овај посебни колективни уговор се закључује на период од три године и ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

У Београду, 24. фебруара 2015. године
За Владу
Министар унутрашњих послова,
др Небојша Стефановић, с.р.
За репрезентативни синдикат
Министарства унутрашњих послова
– Независни синдикат полиције
Председавајући Председништва,
Велимир Лукић, с.р.

 

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
ЗА ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим колективним уговором (у даљем тексту: Уговор), у складу са законом и ратификованим међународним конвенцијама, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа у државним органима, међусобни односи учесника овог уговора, поступак измена и допуна овог уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца.

Колективним уговором утврђују се већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом, као и права која нису утврђена законом, уколико законом није одређено друкчије.

Члан 1а

На права и обавезе из радног односа запослених у органима покрајинске аутономије и органима јединице локалне самоуправе, као и на поједина питања од значаја за учеснике овог уговора, примењују се одредбе Анекса овог колективног уговора – који је одштампан уз овај колективни уговор и чини његов саставни део.

Члан 2

Запослени, у смислу овог уговора, јесу државни службеници и намештеници који су у радном односу код послодавца.

Послодавац државних службеника и намештеника, у смислу овог уговора, јесте Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (у даљем тексту: руководилац).

Члан 3

Уговор се непосредно примењује.

II РАДНИ ОДНОСИ
Члан 4

Запослени заснива радни однос на неодређено и одређено време.

Руководилац је дужан да приликом пријема запосленог у радни однос на одређено време нарочито цени околности које се односе на то да је лице које се прима у радни однос у ранијем периоду обављало послове одређеног радног места на којем се заснива радни однос у том органу и да је за то време уредно испуњавало своје радне обавезе.

Запослени који је засновао радни однос на одређено време има иста права као и запослени у радном односу на неодређено време.

III ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ
Члан 5

За време док се налази на стручном усавршавању на које га упути руководилац запослени остварује права као да се налази на раду.

Члан 6

Ако је уговором којим се уређују права и дужности државног службеника на извршилачком радном месту, који се додатно образује, утврђено да се додатно образовање спроводи у циљу стварања услова за попуњавање упражњеног радног места, а руководилац накнадно одлучи да се то радно место не попуни или ако државни службеник не буде премештен на то радно место – државни службеник нема обавезу да после успешно окончаног додатног образовања остане на раду у државном органу најмање двоструко дуже времена од трајања додатног образовања, као ни обавезу да врати све трошкове додатног образовања, осим ако законом није другачије одређено.

Ако услед планиране промене акта о систематизацији радних места у органу, престаје потреба за обављањем послова у степену и врсти стручне спреме, односно образовања које запослени има, послодавац може да обезбеди додатно образовање, односно преквалификацију или доквалификацију запосленом, ради премештаја запосленог на одговарајуће радно место.

IV РАДНО ВРЕМЕ
1. Пуно радно време

Члан 7

Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако законом није другачије одређено.

2. Распоред радног времена запосленог

Члан 8

Послодавац утврђује распоред радног времена запосленог за период од четири недеље (месец дана).

Распоред радног времена запосленог се објављује најмање десет дана пре примене.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, у случајевима који се нису могли унапред предвидети, распоред радног времена запосленог може бити промењен и пре истека рока од десет дана од дана обавештења запосленог.

Непосредни руководилац мора запосленог да обавести о промени његовог распореда радног времена.

Распоредом радног времена или увођењем прековременог рада не може се запосленом ускратити дневни одмор од најмање 12 сати непрекидно нити недељни одмор од најмање 24 сата непрекидно.

Ако је у државном органу неопходно обезбедити непрекидност рада, распоредом радног времена запослених може се увести рад у сменама, у складу са општим прописима о раду.

3. Скраћено радно време

Члан 9

Запосленима који раде на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме личне заштите, постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог.

На основу извршене процене ризика и стручне анализе, за радно место са повећаним ризиком, може да се као превентивна мера за безбедан и здрав рад утврди скраћено радно време, додатне и једнократне паузе, као и друге мере.

Члан 10

Дужина скраћеног радног времена утврђује се на основу извршене процене ризика и стручне анализе службе медицине рада.

На радним местима са повећаним ризиком у Специјалној затворској болници, на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме личне заштите, постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог, скраћује се радно време на 36 часова недељно у складу са стручном анализом.

Одлуку о скраћеном радном времену у складу са законом и овим уговором доноси руководилац државног органа.

V ОДМОРИ И ОДСУСТВА
1. Одмор у току дневног рада

Члан 11

Запослени који ради дуже од пуног радног времена, али не дуже од 12 часова дневно има право на одмор у току рада од 60 минута.

За време коришћења одмора у току дневног рада запослени има право да напушта радно место и просторије државног органа, осим ако посебним прописима није другачије одређено.

Одмор у току дневног рада не може се користити на почетку и на крају радног времена.

Време одмора из ст. 1. и 2. овог члана урачунава се у радно време.

2. Мерила за утврђивање годишњег одмора

Члан 12

Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према следећим критеријумима, и то:

1) По основу доприноса на раду:

(1) запосленом са оценом „нарочито се истиче“ – за 5 радних дана,

(2) запосленом са оценом „истиче се“ – за 3 радна дана,

(3) запосленом са оценом „добар“ – за 1 радни дан;

2) По основу услова рада:

(1) за рад на радним местима са повећаним ризиком – за 3 радна дана,

(2) за рад на радном месту на коме је уведено скраћено радно време – за 10 радних дана;

(3) за ноћни рад – за 2 радна дана.

3) По основу година рада проведених у радном односу:

(1) запосленом преко 30 година рада проведених у радном односу – за 5 радна дана;

(2) запосленом од 25 до 30 година рада проведених у радном односу – за 4 радна дана;

(3) запосленом од 15 до 25 година рада проведених у радном односу – за 3 радна дана;

(4) запосленом од 5 до 15 година рада проведених у радном односу – за 2 радна дана;

(5) запосленом до 5 година рада проведених у радном односу – за 1 радни дан;

4) По основу стручне спреме, односно сложености послова, овлашћења и одговорности:

1) за државне службенике:

– државном службенику са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на положају и на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 5 радних дана;

– државном службенику са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на радном месту које је разврстано у звање вишег саветника, самосталног саветника и саветника – за 4 радна дана,

– државном службенику са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на радном месту које је разврстано у звање млађег саветника и државном службенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, а који се налази на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 3 радна дана,

– државном службенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и државном службенику са средњом школском спремом који се налази на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 2 радна дана,

– државном службенику са средњом школском спремом – за 1 радни дан,

2) за намештенике:

– намештенику са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 4 радна дана;

– намештенику са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и намештенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, а који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 3 радна дана;

– намештенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, вкв квалификацијом и намештенику са средњом школском спремом који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 2 радна дана;

– намештенику са осталим степенима школске спреме – за 1 радни дан;

5) Запосленој особи са инвалидитетом – за 5 радних дана;

6) По основу бриге о деци и члановима уже породице:

(1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом – за 2 радна дана, а за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан,

(2) самохраном родитељу са дететом до 14 година – за 3 радна дана, с тим што се овај број дана увећава за по 2 радна дана за свако наредно дете млађе од 14 година;

(3) запосленом који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо покретан – за 5 радних дана;

Руководилац, у сврху примене мерила из става 1. тачка 1) овог члана, оцењује рад намештеника.

Самохраним родитељем у смислу овог члана сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права и у другим случајевима утврђеним законом којим се уређују породични односи.

Годишњи одмор, који се утврди након примене свих критеријума, не може се користити у трајању дужем од 30 радних дана.

3. Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор

Члан 13

Ако запослени у складу са законом не искористи годишњи одмор, има право на новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора у висини 100% плате коју је остварио у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Накнада штете из става 1. овог члана утврђује се и исплаћује у складу са решењем послодавца, у року од 30 дана од престанка радног односа.

4. Плаћено одсуство

Члан 14

Запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају:

1) порођаја супруге или усвојење детета – 5 радних дана;

2) порођаја другог члана уже породице – 1 радни дан;

3) полагања стручног испита који је обавезан услов за рад на радном месту на које је распоређен – до 7 радних дана;

4) ступања у брак – 5 радних дана;

5) отклањања последица у домаћинству запосленог изазваних елементарним непогодама, хаваријама, пожаром или другим непредвидивим разлозима више силе – до 3 радна дана;

6) селидбе – 3 радна дана;

7) поласка детета запосленог у први разред основне школе – 2 радна дана;

8) испраћаја детета, односно пасторка, усвојеника/цу или храњеника/цу у војску – 2 радна дана;

9) полагања испита у оквиру стручног усавршавања или образовања – по 1 радни дан, а највише до 7 радних дана у току календарске године;

10) теже болести члана уже породице – 7 радних дана;

11) смрти члана уже породице – 5 радних дана;

12) сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна дана;

13) учешћа у такмичењу у организацији синдиката – до 7 радних дана;

14) рекреативног одмора у организацији синдиката – до 7 радних дана;

15) обављања волонтерских дужности у хуманитарним удружењима и организацијама – до 2 радна дана, а највише 4 радна дана у току календарске године;

16) учешћа на међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије – за време боравка репрезентације на том такмичењу, као и за време припрема за то такмичење, а најдуже 45 радних дана;

17) смрти сродника – 1 радни дан.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматају се брачни друг, ванбрачни друг, деца рођена у браку и ван брака, рођени браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник, пасторак и старатељ.

Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити у току календарске године – у укупном трајању од 7 радних дана.

Изузетно, у случајевима из става 1. тач. 1), 3), 4), 5), 10), 11), 12), 14) и 16) овог члана укупан број радних дана који се користе као плаћено одсуство у току календарске године увећава се за број дана који је утврђен као време одсуства у сваком од тих случајева.

Плаћено одсуство се одобрава, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење плаћеног одсуства).

5. Неплаћено одсуство

Члан 15

Запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то:

1) ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу – до 30 радних дана:

2) ради неговања оболелог члана уже породице – до 30 радних дана;

3) ради обављања личних послова – до 7 радних дана;

4) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству – до 5 радних дана;

5) за случај одласка на школовање у иностранству – до годину дана.

На лични захтев послодавац ће одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које се може користити једном, у периоду од пет година, уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен.

Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем.

Неплаћено одсуство се одобрава, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).

VI БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
1. Обавезе послодавца и права и обавезе запослених

Члан 16

Послодавац је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду – у складу са законом, подзаконским општим актима и Уговором.

Запослени је дужан да поступа у складу са утврђеним дужностима и на прописани начин, користи утврђена права и мере у области безбедности и здравља на раду у циљу заштите свог, као и живота и здравља осталих запослених.

Члан 17

Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика којим, у складу са законом, утврђује постојање опасности и штетности на радном месту и у радној околини и да након процене њиховог утицаја на настанак повреда и оштећења здравља запосленог утврди радна места са повећаним ризиком.

Члан 18

Руководилац је одговоран за спровођење безбедности и здравља на раду.

Руководилац је дужан да предузима мере безбедности и здрављу на раду, у складу са законом, подзаконским општим актима, стандардима, техничким прописима и Уговором.

Члан 19

Запослени има право да одбије да ради када му прети непосредна опасност по живот и здравље, због тога што нису спроведене прописане мере безбедности и здравља на раду, све док се не спроведу одређене мере безбедности и здравља на раду.

У случају из става 1. овог члана запослени остварује право на накнаду плате, односно сва права из радног односа као да је радио.

Члан 20

Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком има право на мере безбедности и здравља на раду утврђене актом о процени ризика, као и скраћено радно време и годишњи одмор, у складу са овим уговором.

Члан 21

Средства за спровођење утврђених мера за отклањање ризика у области безбедности и здравља на раду, укључујући и средства за превенцију радне инвалидности и рекреативни одмор запослених обезбеђују се у буџету Републике Србије.

2. Представници запослених и одбор

Члан 22

Запослени код послодавца, у сваком од државних органа, бирају једног или више представника за безбедност и здравље на раду.

Представници запослени бирају се према броју запослених (на сваких 50 запослених може се изабрати по један представник) и према броју организационих јединица изван седишта државног органа (у свакој организационој јединици изван седишта државног органа може се изабрати по један представник).

Члан 23

Одбор за безбедност и здравље на раду у државним органима чини 11 чланова, од којих сваки од репрезентативних синдиката одређује по 2 члана – из реда изабраних представника запослених, а Влада одређује 5 чланова – из реда државних службеника.

Члан 24

Представници запослених и одбор за безбедност и здравље на раду дужни су да акте, информације, податке и обавештења које добију од послодавца, односно руководиоца, а који се односе на стање безбедности и здравља на раду доставе организацији синдиката која је образована у државном органу на који се подаци односе.

Ако су представник запослених или одбор спречени да обављају своју дужност имају обавезу да о томе обавесте послодавца, односно руководиоца који своје обавезе према представнику запослених, односно одбору извршава тако што уместо представника запослених, односно одбора обавештава организацију синдиката образовану у државном органу.

Организација синдиката образована у државном органу може предложити послодавцу, односно руководиоцу да законом утврђене обавезе сарадње, извештавања и информисања представника запослених и одбора о свим питањима која су од утицаја за безбедност и здравље запослених врши тако што ће о тим питањима обавештавати непосредно и синдикат.

3. Осигурање запослених

Члан 25

Послодавац је дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете.

Послодавац је у обавези да пре расписивања јавне набавке за закључење уговора о осигурању из става 1. овог члана, преговара и прибави сагласност репрезентативног синдиката у органу.

Послодавац може, у складу са расположивим финансијским средствима, да обезбеди додатно здравствено осигурање, за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим институцијама – у државном или приватном власништву – са којима осигуравајућа кућа има уговор, као и да за своје запослене организује пензијски план у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, по основу кога би вршио уплате пензијског доприноса највише до висине неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана.

Члан 26

Запослени има право на накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења насталог на раду код послодавца, као и право на накнаду штете проузроковану повредама других права на раду или у вези са радом.

Постојање и висина штете, околности под којима је штета настала, ко је штету проузроковао и како се надокнађује утврђује се у складу са законом.

VII ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТЕ, НАКНАДА ТРОШКОВА И ДРУГА ПРИМАЊА
1. Елементи за утврђивање плате

Члан 27

Учесници Уговора преговарају о висини основице за обрачун и исплату плата сваке године у поступку доношења предлога буџета Републике Србије.

У поступку преговарања о основици учесници разматрају могућност и потребу корекције коефицијената.

Члан 28

Уколико се у току буџетске године битно промене околности и претпоставке на основу којих је утврђена основица за обрачун и исплату плата запослених, учесници ће отпочети преговоре о промени основице.

Иницијативу за отпочињање преговора подносе репрезентативни синдикати.

Учесници се обавезују да преговоре започну у року од десет дана од дана подношења иницијативе и да их окончају у року од наредних 30 дана.

Учесници овог уговора се обавезују да ће у поступку измене прописа који се односе на систем плата, додатака на плату, накнада трошкова и других примања у државним органима, заједнички преиспитати наведена права и њихову висину утврђену законом и овим уговором, у циљу побољшања материјалног положаја запослених и уређења плата и других примања на јединственим принципима.

Члан 29

Запослени има право на одговарајућу плату, која се утврђује у складу са законом, односно овим уговором.

Основна плата запосленог се одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате, при чему су у коефицијенту, у складу са законом којим се уређује начин утврђивања плата државних службеника и намештеника, садржане и накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора.

Плата се исплаћује одједном или највише у два дела.

Исплата пуног износа плате врши се најкасније до 20. у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата.

Исплата плате у два дела исплаћује се тако што се први део исплаћује најкасније до петог у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата, а други део најкасније до 20. у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата.

Ако је основна плата запосленог обрачуната на основу закона којим се уређује плате, нижа од минималне зараде утврђена на основу одлуке Социјално-економског савета Републике Србије, односно Владе Републике Србије о минималној цени рада за месец за који се врши обрачун и исплата, запослени има право на основну плату у висини минималне зараде за тај месец, у складу са законом.

2. Накнада плате

Члан 30

Док користи годишњи одмор и плаћено одсуство које му је одобрено према закону или Уговору, запослени има право на накнаду плате која се обрачунава и исплаћује у истом износу као да је радио.

Право на накнаду плате у истом износу као да је радио запослени има и ако није радио на дан празника који није радни дан или ако се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа.

Државни орган у коме ради запослени који се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа има право да му орган на чији се позив запослени одазвао рефундира исплаћену накнаду плате, ако законом није друкчије одређено.

Члан 31

Запослени који не ради до 30 дана због болести или повреде (привремена спреченост за рад) има право на накнаду плате која износи:

1) 65% основне плате за месец у коме је одсуствовао због болести или повреде ван рада;

2) 100% основне плате за месец у коме је одсуствовао због професионалне болести или повреде на раду.

Накнада плате не може бити нижа од минималне зараде утврђене општим прописима о раду.

3. Додатак за време проведено у радном односу

Члан 32

Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

4. Додатак за остварене резултате рада

Члан 33

Намештеник има право на додатак за остварене резултате рада једном у три месеца ако је од јануара до марта, од априла до јуна, од јула до септембра или од октобра до децембра остварио натпросечне резултате по обиму и квалитету рада.

Додатак за остварене резултате рада може да износи до 50% основне плате намештеника, а исплаћује се уз плату за март, јун, септембар и децембар.

О додатку за остварене резултате рада и о његовој висини решењем одлучује руководилац државног органа, на предлог који даје, после разговора с лицем које је непосредно претпостављено намештенику, руководилац унутрашње јединице у којој намештеник ради.

Проценат који је од укупно утврђеног износа средстава за плате намењен за додатак за остварене резултате рада намештеника у државном органу одређује се законом о буџету Републике Србије за сваку календарску годину.

5. Додатак за рад ноћу

Члан 34

Запослени има право на додатак на основну плату за рад од 22 сата до 6 сати наредног дана (рад ноћу).

Додатак за сваки сат рада ноћу износи 26% вредности радног сата основне плате запосленог.

6. Додатак за рад на дан празника који није радни дан

Члан 35

Запослени има право на додатак на основну плату за рад на дан празника који није радни дан.

Додатак за сваки сат рада на дан празника који није радни дан износи 110% вредности радног сата основне плате запосленог.

7. Додатак за додатно оптерећење на раду

Члан 36

Ако по писменом налогу претпостављеног државни службеник ради и послове који нису у опису његовог радног места због тога што је привремено повећан обим послова или ради и послове одсутног државног службеника, има право на додатак за додатно оптерећење.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако државни службеник замењује руководиоца унутрашње јединице.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако државни службеник замењује руководиоца унутрашње јединице.

8. Додатак за прековремени рад

Члан 37

Запослени за сваки сат који по налогу претпостављеног ради дуже од пуног радног времена (прековремени рад) има право на сат и по слободно.

Рад дужи од пуног радног времена месечно се прерачунава у слободне сате, које запослени мора да искористи у току наредног месеца.

Изузетно, уз претходну сагласност запосленог, прековремени рад може бити уведен и у трајању дужем од оног утврђеног општим прописима о раду, најдуже до 20 сати недељно.

Прековремени рад из става 3. овог члана може бити уведен за најдуже 90 дана у календарској години.

Запосленом коме због природе послова радног места не буде омогућено да у току наредног месеца искористи слободне сате, за сваки сат прековременог рада исплатиће се вредност сата основне плате запосленог увећано за 26%.

Право на додатак за прековремени рад утврђује се решењем руководиоца органа које у образложењу мора да садржи разлоге због којих запослени не може да искористи слободне сате.

9. Додатак за приправност

Члан 38

Запослени који ван радног времена мора да буде доступан (у приправности) да би ако устреба извршио неки посао свог радног места, има право на додатак за приправност.

Додатак за сваки сат приправности износи 10% вредности радног сата основне плате запосленог.

План приправности доноси руководилац државног органа.

10. Додатак за рад на терену

Члан 39

Запослени има право на накнаду трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) која износи 3% просечне месечне зараде запосленог у привреди Републике Србије, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

11. Накнада трошкова

Члан 40

Запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члан уже породице у случају смрти запосленог, у складу са законом.

Право из става 1. овог члана остварује се на основу основу уредне документације, а највише до неопорезивог износа у сладу са Законом о порезу на доходак грађана.

Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, као и деца рођена у браку и ван брака.

12. Друга примања

1) Посебна примања за побољшање материјалног положаја запослених

Члан 41

Државни орган који остварује сопствене приходе може део тих прихода употребити за побољшање материјалног положаја запослених и побољшање услова рада, у складу са законом.

О висини права на посебна примања за побољшање материјалног положаја запослених из става 1. овог члана одлучује руководилац решењем, по претходно прибављеној сагласности министра финансија, ако законом није друкчије одређено.

Члан 42

Изузетно од члана 41. Уговора, запосленима у судовима и јавним тужилаштвима, осим запосленима који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине остварују право на увећану плату, могу се од прихода оствареног наплатом судских такси у складу са Законом о судским таксама, вршити месечне исплате на име побољшања материјалног положаја и услова рада.

О висини давања из става 1. овог члана одлучује министар надлежан за послове правосуђа решењем, у складу са преговорима између репрезентативног синдиката и министарства надлежног за послове правосуђа, а у поступку израде предлога буџета за наредну годину.

2) Солидарна помоћ запосленом

Члан 43

Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;

3) здравствене рехабилитације запосленог;

4) настанка теже инвалидности запосленог;

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;

6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;

8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Висина помоћи у току године, у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се највише до висине две просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

У случају да су оба родитеља запослена у државним органима, право из става 1. тачка 8) овог члана, остварује мајка детета.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

3) Јубиларна награда

Члан 44

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:

1) За 10 година рада у радном односу – у висини просечне зараде без пореза и доприноса;

2) За 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;

3) За 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;

4) За 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%.

Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10, 20, 30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодаваца, без обзира на то у ком државном органу је запослени остваривао права из радног односа.

Запосленима се исплаћује јубиларна награда у року од 30 дана од дана када запослени стиче право на јубиларну новчану награду.

Изузетно од става 3. овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора, исплата јубиларне награде извршиће се у року од 30 дана од дана дана ступања на снагу овог уговора.

Накнада трошкова за долазак и одлазак са рада

Члан 45

Послодавац је дужан да запосленом надокнади трошкове превоза за долазак на рад и за одлазак са рада у висини цене месечне претплатне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају, односно, ако не постоји саобраћај до места рада запосленог, да организује превоз за долазак и одлазак са рада, да надокнади трошкове превоза запосленом у висини од 10% цене горива по пређеном километру или да на други начин обезбеди накнаду трошкова превоза, а све у складу са средствима обезбеђеним за ове намене, водећи рачуна о принципу економичности располагања финансијским средствима.

4) Друга примања

Члан 46

Послодавац је дужан да обезбеди деци запосленог старости до 15 година живота поклон за Нову годину – новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана.

Послодавац може да обезбеди запосленим женама за Дан жена – 8. март поклон у вредности која је предвиђена ставом 1. овог члана, односно други пригодан поклон.

Члан 47

Запослени има право на годишњу награду.

Годишња награда исплаћује се запосленом, по правилу, једнократно на дан државности Републике Србије, а учесници се могу споразумети и о томе да се годишња награда запосленом исплати, изузетно, у више делова.

О висини и начину исплате годишње награде учесници преговарају у поступку израде закона о буџету за наредну годину.

VIII ОДГОВОРНОСТ НАМЕШТЕНИКА
Члан 48

Повреде радне обавезе због којих се намештенику може отказати уговор о раду од стране послодавца, ако намештеник повреду радне обавезе учини својом кривицом, поред законом утврђених, јесу:

1) незаконит рад или пропуштање радњи за које је намештеник овлашћен ради спречавања незаконитости или штете;

2) одавање службене или друге тајне;

3) неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога претпостављеног;

4) незаконито располагање средствима.

Непоштовање радне дисциплине због које се намештенику може отказати уговор о раду од стране послодавца, поред законом утврђених разлога, јесу:

1) злоупотреба права из радног односа;

2) ометање странака у остваривању права и интереса пред државним органом;

3) неоправдан изостанак с рада најмање два узастопна радна дана;

4) недолично, насилничко или увредљиво понашање према странкама или сарадницима.

Послодавац може намештенику за повреду радне обавезе, односно непоштовања радне дисциплине у смислу ст. 1. и 2. овог члана да, уместо отказа уговора о раду, изрекне другу меру у складу са законом, ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно радне дисциплине, није такве природе да намештенику треба да престане радни однос.

IX ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 49

Ако правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места буде измењен тако да нека радна места буду укинута или број државних службеника и намештеника смањен, прекобројни државни службеници и намештеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они државни службеници са бољим оценама у последње три године, односно они намештеници који су остварили боље резултате рада.

Резултати рада намештеника утврђују се на основу образложене оцене непосредног руководиоца засноване на елементима:

1) квалитет обављеног посла;

2) обим обављеног посла;

3) однос запосленог према радним обавезама.

Резултати рада из става 2. овог члана утврђују се за период од најмање годину дана, с тим да је без утицаја одсуство запосленог по било ком основу у оквиру овог периода.

Државни службеници са најнижом оценом постају нераспоређени у складу са законом, односно намештеницима са најлошије оствареним резултатима рада отказује се уговор о раду.

Члан 50

Ако два или више запослених остварују исту оцену, односно једнаке резултате рада, примењују се следећи социјални критеријуми:

1) број чланова уже породице који остварују зараду, односно плату;

2) дужина ефективног стажа осигурања;

3) по основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице;

4) број деце на редовном школовању најдуже до навршене 26 године живота.

Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, као и деца рођена у браку и ван брака.

Критеријуми из става 1. овог члана, вреднују се у бодовима, и то:

1) По основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату:

(1) један члан – 3 бода,

(2) два члана – 2 бода,

(3) три или више чланова породице – 1 бод;

2) По основу дужине ефективног стажа осигурања:

(1) запосленом преко 30 година – 5 бодова,

(2) запосленом од 25 до 30 година – 4 бода,

(3) запосленом од 15 до 25 година – 3 бода,

(4) запосленом од 5 до 15 година – 2 бода,

(5) запосленом до 5 година – 1 бод;

3) По основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице:

(1) тешко обољење у смислу овог члана – 3 бода,

(2) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода,

(3) особа са инвалидитетом – 1 бод.

Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог.

4) По основу броја деце на редовном школовању до 26 година старости:

(1) ако запослени има једно дете – 1 бод,

(2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,

(3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.

Тежем обољењем у смислу овог члана сматрају се обољења која су наведена у члану 35. став 2. тачка 1. подтач. 1) до 19) Правилника о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање („Службени гласник РС“, бр. 59/08, 75/08 – исправка, 24/11 и 7/12), као и обољења која се сматрају ретким болестима.

Као дете на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда.

За критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року, бодује се са нула бодова.

На основу критеријума из става 4. овог члана сачињава се ранг листа према броју бодова, почев од највећег.

Запослени који остваре најмањи број бодова постају нераспоређени у складу са законом, односно отказује им се уговор о раду.

Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату, дужине ефективног стажа осигурања, здравственог стања, броја деце на редовном школовању, и то наведеним редоследом.

Члан 51

Запосленој жени са дететом до 2 године живота чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази износ минималне зараде не може престати радни однос по основу престанка потребе за њеним радом.

Члан 52

За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да донесе решење о престанку радног односа, односно откаже уговор о раду.

Запосленом из става 1. овог члана рок за који је решењем, односно уговором о раду засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.

Решење о престанку радног односа, односно отказ уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о престанку радног односа, односно решења о отказу уговора о раду Послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести Послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

Члан 53

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца у висини трећине његове плате, у складу са законом.

Право на отпремнину остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

X МИРНО РЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА
Члан 54

Колективним радним спором, у смислу Уговора, сматра се спор поводом закључивања, измена и допуна или примене Уговора, остваривања права запослених у државном органу на синдикално организовање и остваривања права на штрајк.

Стране у колективном спору јесу учесници.

Члан 55

Колективни радни спор постоји ако у поступку закључивања, односно измена и допуна или примене Уговора или остваривања права запослених у државном органу на синдикално организовање или остваривања права на штрајк учесници не могу да усагласе ставове и садржину акта који заједнички утврђују.

У случају постојања колективног радног спора свака од страна у колективном спору може предложити да се настали спор реши у поступку арбитраже.

Арбитражно тело – арбитражу чини укупно пет чланова, од којих су два члана представници послодавца, а два члана су представници репрезентативних синдиката. Пети – независни члан арбитраже је истакнути стручњак кога, из реда научних или стручних радника који се баве радним односима, предлаже руководилац посебне организације у чијем делокругу су послови државне управе из области мирног решавања радних спорова. Независног члана арбитраже, са листе коју чине три предложена кандидата, одређује репрезентативни синдикат.

Радом арбитраже руководи независни члан.

Члан 56

Учесници су дужни да арбитражи доставе тражену документацију и своја мишљења о правној основаности, финансијским, организационим и разлозима друге природе који онемогућавају да учесници постигну споразум и да јој пруже све техничке услове за рад.

Арбитража утврђује предлог одлуке о начину решавања насталог спора, већином гласова свих чланова, и доставља је учесницима уговора.

Ако учесници прихвате предлог одлуке арбитраже о томе потписују посебан споразум.

Даном потписивања споразума одлука арбитраже обавезује учеснике.

Члан 57

Ако учесници не реше колективни радни спор у поступку арбитраже могу се споразумети о томе да се настави са решавањем спора у поступку и пред лицем који су утврђени законом којим се уређује мирно решавање радних спорова.

Члан 58

Ако, на основу аката које донесу надлежни државни органи у поступку вршења инспекцијског надзора над радом државних органа или у поступку одлучивања у другом степену у вези са решењима којима се одлучује о правима и дужностима запослених, репрезентативни синдикат оцени да се у поједином државном органу понављају пропусти у законитом одлучивању и крше индивидуална или колективна права запослених (која по својим обележјима, обиму или учесталости понављања радњи и доношења појединачних аката којима се запосленом неосновано ускраћују права указују на постојање повреде достојанства и понижавајућег односа према запосленом) може предложити да се покрене поступак арбитраже утврђен Уговором.

Члан 59

У случају постојања индивидуалног и колективног радног спора свака од страна у спору може предложити да се настали спор реши у поступку пред Републичком Агенцијом за мирно решавање радних спорова, а сагласно Закону о мирном решавању радних спорова.

Ако је предмет спора колективни уговор, споразум постаје саставни део колективног уговора.

Ако предмет спора није колективни уговор, споразум има снагу извршне исправе.

XI ПРАВО НА ШТРАЈК
Члан 60

Запослени код послодавца, под условима и на начин утврђен законом, могу организовати штрајк и штрајк упозорења.

XII УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
Члан 61

Запослени у органу послодавца имају право да слободно образују синдикат, да му приступају, да организују његове органе, утврђују и спроводе програме и активности организације синдиката у складу са Уставом законом, својим Статутом и Уговором.

Запослени могу организовати синдикат у организационим јединицама, за више организационих јединица, за све организационе јединице државних органа и за све државне органе, у складу са законом.

Члан 62

Организација синдиката у органу послодавца самостално доноси свој статут и правила и организује изборе својих органа.

Синдикат не може бити распуштен или његова делатност обустављена или забрањена актом органа послодавца.

Члан 63

Послодавац је дужан да у поступку доношења закона или подзаконских општих аката који се не разматрају на Социјално-економском савету а којима се уређују права запослених, затражи мишљење репрезентативног синдиката на нацрте, односно предлоге тих аката, као и да, на поднети писмени захтев репрезентативног синдиката, достави том синдикату обавештење или мишљење о примени закона или подзаконског општег акта који је од утицаја на материјални, економски и социјални положај запослених.

Послодавац или синдикат дужни су да мишљење доставе најкасније у року од 15 дана.

Члан 64

Послодавац је дужан да без накнаде трошкова и посредством својих органа и њихових унутрашњих јединица обезбеди следеће услове за рад репрезентативног синдиката:

1) коришћење одговарајућих просторија за редован рад и састанке репрезентативног синдиката у седишту и организационим јединицама органа послодавца – на начин и у време којима се коришћењем просторија не утиче на ефикасно обављање послова из утврђене надлежности и делокруга државног органа;

2) плаћено одсуство представницима репрезентативног синдиката ради обављања синдикалних функција сразмерно броју чланова синдиката у складу са законом и Уговором;

3) административну и техничку помоћ (употребу телефона, телефакса, рачунарске технике и опреме послодавца за умножавање и копирање материјала, употребу превозних средстава);

4) обрачун и наплату синдикалне чланарине и осталих средстава, као о друге обуставе према актима синдиката;

5) услове за организовање и одржавање синдикалних зборова чланства, који на годишњем нивоу не могу трајати дуже од 16 часова укупно, под условом да се тиме не утиче на ефикасно обављање послова из утврђене надлежности и делокруга државног органа;

6) могућност истицања обавештења и битних докумената синдиката на огласним таблама послодавца;

7) самостално уређивање линка на интернет мрежи и интерној мрежи органа послодавца, као и сопствену уређивачку политику информисања запослених, односно чланства синдиката.

Члан 65

Овлашћени представници репрезентативног синдиката у државном органу јесу: председник, а у државном органу у коме има преко 200 чланова репрезентативног синдиката и секретар репрезентативног синдиката у том органу.

Члан 66

Руководилац је дужан да представнику репрезентативног синдиката у који је учлањено најмање 200 запослених или 50% запослених у државном органу и организационој јединици код Послодавца, за обављање његове функције, обезбеди најмање 40 плаћених часова месечно.

Члан 67

Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог, а нарочито председника репрезентативног синдиката и члана штрајкачког одбора због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима.

Члан 68

Овлашћени представник синдиката, који је изабран на функцију у синдикату вишег нивоа организовања, има право на мировање радног односа у складу са законом.

Члан 69

Овлашћени представник репрезентативног синдиката има право на плаћено одсуство:

1) ако је овлашћен за колективно преговарање, односно одређен за члана одбора за колективно преговарање, за време преговарања;

2) ако је одређен да заступа запосленог у радном спору са послодавцем пред арбитром или судом, за време заступања.

Члан 70

Послодавац, односно руководилац прихвата обавезу да се уздржи од деловања којим би поједини синдикат био доведен у повлашћени или подређени положај.

Повредом права на синдикално организовање, између осталог, сматра се и притисак на запослене да се исчлане из синдиката или да се учлане у одређени синдикат.

XIII ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
Члан 71

Односи између репрезентативних синдиката и послодавца, успоставиће се и решавати преговарањем и усклађивањем заједничких и посебних интереса, уз пуно уважавање аргумената, реалних односа, услова и могућности на принципима пуне равноправности и партнерства.

Учесници образују Одбор за праћење примене Уговора који има шест чланова – три члана која именује Влада и три члана која именују репрезентативни синдикати.

Одбор је обавезан да најмање једном у три месеца разматра актуелна питања везана за:

1) материјални и социјални положај запослених;

2) међусобне односе репрезентативних синдиката и послодавца;

3) потребу измена и допуна Уговора;

4) праксу и мишљења у вези са применом Уговора,

Одбор сачињава записник о разматраним питањима из става 3. овог члана и доставља га потписницима уговора.

Одбор заузима ставове о актуелним питањима која разматра и о томе обавештава учеснике.

Одбор доноси пословник о раду којим ближе уређује своју организацију и рад.

Вршење стручних и административно-техничких послова за потребе одбора наизменично обезбеђује сваки од учесника.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 72

Поступак измена и допуна овог уговора, као и закључивања новог уговора, спроводи се у складу са законом, а може да га покрене сваки од учесника писменим предлогом.

Учесници су дужни да се изјасне у року од 15 дана о поднетом предлогу за измене и допуне овог уговора и да у наредном року од 15 дана отпочну процес преговарања.

Члан 73

Овај уговор може престати да важи споразумом учесника или отказом.

У случају отказа Уговор престаје да важи протеком шест месеци од дана пријема акта о отказу.

Члан 74

Овај колективни уговор ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се три године од дана ступања на снагу.

Корисни линкови