РАД И ПОСТУПАЊЕ САОБРАЋАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ

Садашњи рад и поступање саобраћајане полиције  на   спречавању  недозвољених понашања у саобраћају, као и појачане контроле учесника у саобраћају , завређују пажњу и све похвале.

У светлу измене предстојећих законских прописа из ове области , ради њихове доследне примене, потребно је стално радити на едукацији полицијских службеника, најпре руководилаца а онда и извршилаца. Оно што томе претходи је и комплетно подзаконско уређење ове материје. Важно је прецизно прописати процедуре, како би се полицијским службеницима  и старешинама олакшао рад. Такође, требало би појачати инструктивну делатност са полицијским службеницима, анализирати прописе , а  кроз примере и симулацију радити на случајевима из праксе. Једно од важних питања које може да изазове проблеме полицијским службеницима у пракси, је питање задржавања лица под дејством алкохола. Поступања полицијских службеника су изложена различитим критикама, често осудама несавесних грађана, нарочито оних који су склони чињењу прекршаја, а неретко и кажњавањем од стране старешина за поступања у односу на грађане-возаче  под дејством алкохола. Разлози за то су различити. Закон о безбедности саобраћаја на путевима је у члану 283. прописао да ће се по наредби полицијског службеника задржати возач код кога је утврђена тешка, веома тешка или потпуна алкохолисаност, до отрежњења, а најдуже 12 сати. У овој ситуацији мера задржавања је обавезна. У случају да је код возача утврђена и мања садржина алкохола у крви, закон прописује да се мера задржавања може применити ако он изражава намеру, односно ако постоји опасност да ће наставити са управљањем моторним возилом након што је искључен из саобраћаја. Задржавање је обавезно и у ситуацији  када возач одбије да се подвргне испитивању на присуство алкохола у крви. Ово је потпуно јасно прописано и не би требало да представља проблем у поступању. Ипак, ово може да представља проблем. Зато треба дати одговор на питање  шта се подразумева под одбијањем у овом смислу.  Најбољи начин за то је анализирати случајеве из праксе- са терена и инструктивном делатношћу  пружити подршку полицији у примени овог овлашћења са циљем  смањења евентуалних пропуста у поступању.

АУТОР Весна Николић