23.09.2020

Број чланова

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

Приватних чувара као и полиције

4. октобра 2015.

Истраживања показују да је у фирмама за обезбеђење тренутно запослено готово 40.000 људи. Углавном обезбеђују јавне објекте – школе, установе…
04-obezbedenje_620x0
БРОЈ припадника приватног обезбеђења у Србији, Албанији и на Косову приближава се броју државног система обезбеђења, открила је Розица Џекова из Центра за студије демократије у Софији, на Београдском безбедносном форуму. Истраживање, које је радио њен Центар, а у ком су учествовали и наши истраживачи, показало је да је у Србији нешто више од 40.000 људи у приватном сектору обезбеђења, у 600 регистрованих фирми. Насупрот томе, полиција има 50.000 припадника, од којих 35.000 униформисаних.

Слична ситуација је у већини земаља региона, осим у Бугарској, где је равнотежа нарушена, па је, по речима Џекове, приватно обезбеђе пет пута обимније од државног.

– Број припадника полиције смањује се на рачун приватног обезбеђења, као што су деведесетих у Европи људи из војске одлазили у приватне агенције – каже Марко Милошевић из Београдског центра за безбедносну политику, који је учествовао у истраживању.

Он наглашава да 80 одсто запослених као приватно физичко обезбеђење обезбеђује државне и јавне објекте: школе, јавне установе, болнице, јавна предузећа. Рецимо, и Хидроелектрану Ђердап и рударски басен Колубара обезбеђују приватне компаније. Скоро половина, тачније 45 одсто уговора, приватне фирме имају са државним сектором. Приватном сектору (банкама, предузећима итд.) углавном пружају другу врсту услуга – техничко обезбеђење.

КОЛАЧ ОД 100 МИЛИОНА ЕВРА
ПРОЦЕЊУЈЕ се да се у сектору сигурности годишње окрене више од 100 милиона евра. Запослени на овим пословима плате примају у чак 3.000 компанија и агенција, које се осим заштитом људи и објеката тренутно баве и низом других делатности – трговином, транспортом… Само за послове физичко-техничко обезбеђења регистровано је око 20 компанија у Србији.
Зато, сматра Милошевић, партнерство између приватног и јавног сектора треба добро законски уредити. Добар помак је обавезна обука и лиценцирање, због чега ће после 1. јануара 2017. на стотине приватних фирми “испасти из игре”. Остају, међутим, други проблеми. Један од њих је црно и сиво тржиште, али и јавне набавке. Наиме, већина кафана и сплавова има нерегистрована обезбеђења, често из криминалног миљеа, која генеришу насиље и обрачуне.

Други проблем је сиво тржиште. Наиме, по Закону у јавним набавкама, фирме које траже чуваре бирају најјевтинију понуду на тендеру. Да би биле конкурентне, фирме за обезбеђење често смањују плате запослених испод законског минимума, а власници морају део посла да селе у сиву зону. Они не плаћају комплетан порез, не пријављују све запослене или им пријављују само део зарада. Инспекција рада је прошлог лета открила чак 14.000 полулегално запослених у приватним фирмама за обезбеђење. У већини компанија бар трећина људи ангажована је на црно.

Мале плате утичу и на то да агенције ангажују пензионере и момке преко студентске задруге, што све смањује не само квалитет услуга, већ и безбедност грађана!

Драгиша Јовановић из Центра за обуку Одбора за физичко-техничко обезбеђење привредне коморе Србије напомиње да је сектор приватног обезбеђења значајан за државни систем сигурности.

ИПАК СЕ – РАЗОРУЖАВАЈУ
ПОЗИТИВАН помак је и чињеница да је приватно обезбеђење почело да се разоружава. У последњој деценији МУП-у су предали око 30.000 комада оружја. Наиме, 2004. у њиховим рукама било је око 47.000 комада, а сада 13.000.
– Сектор приватног обезбеђења од 2009. године препознат је у Стратегији националне безбедности, а све већу улогу ће имати у реаговању у ванредним ситуацијама и систему заштите на државном нивоу – објашњава Јовановић. – То су крупне промене, које мора да прати уређење правног положаја ове делатности. У Србији он је, међутим, најгори у односу на готово све европске државе.

Кључна ствар је, како напимиње Јовановић, потпуна професионализација ове делатности у коју се ушло доношењем нових прописа који детаљну уређују њено функционисање. Кључни проблем је у кашњењу са доношењем уредби које су неопходне да би систем функционисао по савременим стандардима.

БРОЈКЕ
*40.000 људи у приватном сектору обезбеђења
* 50.000 припадника има српска полиција
* 35.000 полицајаца је униформисано

Извор: Новости

Корисни линкови