19.09.2020

Број чланова

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

Преднацрт Закона о полицији

6. фебруара 2015.

МУП је упутио јавни позив за учешће у припреми преднацрта Закона о полицији. У наредном периоду Независни синдикат полиције доставиће своје примедбе на преднацрт закона. Преднацрт Закона о полицији можете погледати на сајту овде
policija-1337251935-163134

Тренутно има 27 коментара

  1. zoran каже:

    члан 85. је Н Е У С Т А В А Н……..!!!!!!!
    уСТАВНИ СУД СЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ ИЅЈАСНИО, И ЗАТО СЛИЧНЕ ОДРЕДБЕ НИЈЕ БИЛО У ПРЕТХОДНОМ ЗАКОНУ!!!!! НЕ МОЖЕ, НПР. СУДИЈА КРИВИЧНОГ ВЕЋА КАЗНИТИ ОСОБУ ЗАТО ШТО НИЈЕ ИСПУНИО ПРЕДВИЂЕНО КРИВИЧНИМ ЗАКОНИКОМ, ВЕЋ КРИВИЦА МОРА БИТИ ТАЧНО НАВЕДЕНА, ОДРЕЂЕНА И ДОКАЗАНА…… НЕ СМЕ СЕ ДАТИ НА САМОВОЉИ РУКОВОДИОЦА….. ШТА ЈЕ МЕРИЛО????

    1. voja каже:

      istina. mesta za zloupotrebe koliko hoces. ali zasto se ogranicavas samo na kazne, isto vazi i za nagrade. nacelnici stvaraju poltrone nagradjivajuci ih i bolesnu radnu atmosferu. vec smo u praksi to videli.

      1. Meryem каже:

        Poštovani gospodine Varagiću,Bog me ubio ako sam ja šta razlmeua u vašem tekstu .Sa svim naporima da shvatim da sam osim vremena što se tiče osnovnih studija, meni iz vašeg teksta deluje da taj neko iz ovog dokumenta ne razlikuje strukovno od akademskog usavršavanja. Po meni je stvar sasvim jasna: neko završi osnovne studije, kasnije eventualno specijalizaciju, i to je to.Sad, ako ga zanima akademska karijera, posle osnovnih (integrisanih, petogodišnjih, master) studija dalje ide (bar u mojoj struci) na doktorske studije. Sad ću da odvalim još krupniju glupost, nadam se da nećete zameriti: pošto ja pojma nemam ko ste vi, osim što imate sjajan blog , a vidim da vas oslovljavaju sa profesore , bila bih tako slobodna da vas zamolim da mi objasnite o čemu se ovde zapravo radi, sa vaše tačkte gledišta, i koju konkretno profesiju ste imali na umu. Hvala za sjajne tekstove . I ne zamerite na neupućenosti, Guru .VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 1 vote)

    2. Khurshed каже:

      Borislava,čini mi se da sadašnje specij.strukovne sjduite nemaju puno veze sa specijalizacijama zdravstvenih radnika .Uostalom i same sjduite medicine su uvek imale određene specifičnosti u odnosu na ostale sjduite.Ali,što se tiče zdravstvenih saradnika,a to je ono što i mene interesuje,situacija je totalno nejasna i moguće je da će uvođenje specijal.strukovnih studija ovde imati svoju pravu primenu.Ja uporno ovde na blogu ponavljam da je osnovni problem NEPRIMENJIVANJE Zakona(donetog pre 5 godina) u praksi.Mi se ovde dopisujemo i ,,rekla-kazala informacijama pokušavamo da dokučimo šta smo sada(po struci) i kuda da idemo,ako želimo da se i dalje školujemo.Da Prof.Varagić nije otvorio ovaj blog živeli bi smo u totalnom mraku po ovom pitanju.VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

  2. Vladimir каже:

    U prvom delu zakona navodi se da radnik nema pravo na nadoknadu za pripravnost i da je to uracunato u benificirani radni staz. U drugom delu se navodi da se pripravnost placa 10%. U svim drugim delatnostima(zdravstvo, eletroprivreda itd) pasivnost se placa samo nama to pravo ne priznaju. Takodje u uporednom pravu susednih drzava(prim R. Hrvatska) pasivno dezurstvo je placeno policijskim sluzbenicima. Potrebno je jasno definisati tu stavku u korist zaposlenih.

    1. Open каже:

      Dragi Zorane,vama puno hvala što ste pokušali da shvatite moje promišljanje na zaatdu temu, kada ga ni ja sama ne shvatam .Mogu li da vas pitam šta vi podrazumevate pod zdravstveni saradnici ? A vrlo mi je žao što je tako u vašoj profesiji, samo eto ne umem nikako da izađem iz svog okvira razmišljanja, ne zamerite.U mom poimanju stvari su uvek postojale neke osnovne studije (ili osnovna znanja) za nešto, u ma kom obimu i trajanju, pa tek onda specijalizacija za nešto (u ma kom obimu i trajanju), a ovo je drugačija priča.Nedavno sam razgovarala sticajem okolnosti sa jednom profesoricom sa Filozofskog, sa psihologije, koja je žena potrošila pola dana da mi objasni da će oni, vrlo verovatno, uskoro preći na integrisane studije, jer trogodišnji psiholozi iz niza razloga nisu dorasli masterima , a praktično zajedno izlaze na tržište .Obaška slična ovakva zabuna sa nastavkom školovanja .VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

  3. Nemanja каже:

    Запослени имају право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у висини стварних трошкова. Запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у случајевима:
    – да Министарство на други начин обезбеди запосленима превоз за долазак и одлазак са рада
    – да је актом локалне управе, односно града, омогућен запосленима у Министарству превоз без накнаде.
    У сваком случају, накнада запосленог за долазак и одлазак са рада не може бити већа од 20% просечне плате у Министарству унутрашњих послова исплаћене за месец који претходи месецу за који се остварује накнада. Накнада трошкова за долазак и одлазак запослених са рада уређује се актом министра.
    ovo je sta???

    1. Dejan каже:

      Smenski rad u policiji zahteva dolazak na posao u razliito vreme npr. poz. radno vreme 6-13, 12-19, 18-01, 00-07 ni na koji nacin ne mozemo koristiti gradski prevoz a da to nije dolazak pre posla 1 sat ili povretak sa posla 1 i vise sati, takodje radimo i vikendom neretko radno vreme pocinje u 9,00 10,00 22,00 23,00 i slicno sto kao neminovnost namece da zaposleni mora da koristi svoje vozilo. U ovim situacijama mora da se prdvidi i nadoknada zaposlenima za ovaj vid dolaska i dlaska sa posla. Neretko zapsleni i nemaju gradski ili prigraski prevoz do mesta gde zive sta u ovim slucajevima, sve ovo treba predvideti ili korigovati radno vreme u policiji tj. uskladiti sa redom voznje.

      1. Orlando каже:

        Student sam trece godine osvnnih studija Visoke poslovne skole u Beogradu smer Porezi i carina-180 bodova, po zavrsetku planiram da nastavim Specijalisticke struktuvne studije smjer Menadzment racunovodstva,kontrola i revizija-koja traje 1 godinu 60 bodova-zanima me po zavrsetku tih specijalistickih studija imacu 240 bodova i zvanje Specijaliste struktuvnih studija-zanima me koji je to stepen VI ili VII ili VII1 ili VII2,i jel vece zvanje od recimo Ekonomskog fakulteta sa 4godine ?i jsam li tada master ili jos treba mi jedna godina da bih ima i zvanje mastera?MileVA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

  4. goran каже:

    Pa,potrudite se kao reprezentativni sindikat zajedno sa PSS, da i u našem PKU, postoji topli obrok i regres, kao za pravosudje i druge delatnosti, što bi policijski službenici dobili manje od njih. Zašto bolovaNJE po novom predlogu Zakona o policiji 85%, koliko kolega ima probleme sa venama,kičmom,šećerom., što je posledica. Zloupotrebe bolovanja svakako treba kažnjavati.

    1. Lileshwar каже:

      Postovani, obracam Vam se u vezi jonedg pitanja, u nadi da ce te mi odgovoriti. Ja sam zavrsio Masinski fakultet Univerziteta u Beogradu (osnovne i master studije), zatim sam upisao master studije na astronomiji (smer astrofizika), u trajanju od godinu dana, na Prirodno-matematickom fakultetu u Beogradu. Po zavrsetku studija stekao sam akademsko zvanje master astronom-smer astrofizika. U pravilniku o potrebnoj vrsti strucne spreme nastavnika za rad u osnovnim i srednjim skolama, stoji da posao nastavnika fizike moze obavljati lice sa zvanjem diplomirani astronom-smer astrofizika. Moje pitanje je: Dali ja mogu obavljati posao nastavnika fizike u osnovnoj i srednjoj strucnoj skoli sa zvanjem master astronom- smer astrofizika, na neodredjeno vreme. Unapred zahvalan na odgovoruVA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

  5. anoniman каже:

    PREDNACRT ZAKONA O POLICIJI

    Потребно је кориговати:

    Члан 20. 3) има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању;

    треба да гласи: има стечено високо образовање 2. степена (мастер академске, мастер струковне, специјалистичке струковне или специјалистичке академске студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању 2005. године.

    Члан 21. 1) има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, или специјалистичким студијама на факултету, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању,

    треба да гласи: има стечено високо образовање 2. степена (мастер академске, мастер струковне, специјалистичке струковне или специјалистичке академске студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању 2005. године.

    Члан 24. 1) има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, или специјалистичким студијама на факултету, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању,

    треба да гласи: има стечено високо образовање 2. степена (мастер академске, мастер струковне, специјалистичке струковне или специјалистичке академске студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању 2005. године.

    Члан 25. 1) има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, или специјалистичким студијама на факултету, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању,

    треба да гласи: има стечено високо образовање 2. степена (мастер академске, мастер струковне, специјалистичке струковне или специјалистичке академске студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању 2005. године.

    1. Nenad каже:

      Predlog

      треба да гласи: има стечено високо образовање 2. степена (мастер академске, мастер струковне, специјалистичке струковне или специјалистичке академске студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању 2005. год

      Mišljenja sam da nije potrebno a ni ekonomski izvodljivo da svi rukovodioci budu sa 300 bodova i Master i socijalističkim diplomama. Postoje i PS III kategorije koje nemaju PI i imaju mali broj policijskih službenika a ovakvim članom se izjednačavaju sa uslovima stručne spreme za Direktora ili načelnika PU ili komandira PI I kategorije. Ja mislim da je to neosnovano i apsurdno.
      Potrebno je dodati d

      1. Nenad каже:

        Potrebno je dodati stav 5 u članu 25 na osnovu koga će se za PS niže kategorije predvideti i niži stepen stručnosti.

        1. Tanpa каже:

          Studije medicine su psbnoeo obrađene u Zakonu o visokom obrazovanju. Specijalizacija iz oblasti medicine je potpuno drugačija od specijalizacija u ostalim tipovima studiranja.U samom tekstu linkujem predlog okvira kvalifikacija da bi se videla razlika koja tamo postoji, ali ta razlika zvanično još nije uvrštena u pod-zakonska akta.Smisao navedenog pitanja i zvaničnog odgovora je u činjenici da se u nekim organizacijama završetak specijalističkih strukovnih studija poistovećivao sa završetkom više škole, odnosno da u nekim organizacijama se računa kao šesti stepen. Ono što jeste bitno u ovoj priči je da su jednogodišnje specijalističke studije protumačene sa aspekta stručne spreme kao bilo koje četvorogodišnje studije. Kako će Zakon da razlikuje različite tipove studija, tek ćemo da vidimo, a bilo bi dobro da se iskoristi postojeći predlog okvira kvalifikacija, jer je urađen kako treba.Potpuno je druga priča to što se ovde praktično isključivo ceni formalna edukacija, gde su dobijena znanja predmet sasvim neke druge priče koju sam takođe obradio na ovom blogu, i to u nekoliko nastavaka.VN:F [1.9.20_1166]please wait…VN:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

      2. Ravikant каже:

        dobro je, bar znam da neshvatanje nije od mantoerja .Ja sam nekako uvek zamišljala da ma ko prvo završi neke osnovne studije, pa se naknadno specijalizuje u nekom određenom smeru struke.Kako god, to što rekoste za IT profesiju, imam utisak da počinje da važi i za mnoge druge: u mom poslu, za razliku od situacije od pre samo neku godinu, veoma brzo počinju JAKO da se razlikuju salonski od pravih , na moje čudo čak i u državnoj službi (mislila sam da se to nikad neće desiti, lol). @Miodrag Kuzmanović,ja bih bila slobodna da kažem jednu reč ZA takve studije kakve ste opisali.Vidite, za ljude koji već imaju nekakvo solidno bazično školovanje, a koje jednostavno zanima nešto savim drugo, a povezano sa njihovom bazičnom profesijom, takve studije kao iz vašeg opisa su ubilo se.Ja znam dosta medicinara, inženjera, matematičara, itd. koje su svojevremeno jako zanimali neki aspekti psihologije, delovi ekonomskih nauka, neki oblici statistike i šta ga znam, a to (u ono neko doba, pre 25 ili tako nešto godina) nisu mogli da nauče drugačije nego upisom na odgovarajući (državni) fakultet.Ovako sada ja mogu lepo da se upišem na master ili doktorske studije iz maltene čega me volja (ako me zanima ciljano baš to), oni dobijaju i pare i veoma motivisanog studenta, a ja lepo naučim ono što mi treba (jer je sistem kako sam stekla utisak bitno više user friendly nego na klasičnim studijama kako ih se ja sećam).VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

      3. Aryona каже:

        Meni se ovo ni malo ne dopada. Prva stvar je da je izvrešna rreofma školstva a gradivo nije prilagođeno programu. Isto tako ni diplome i stručna zvanja nisu prilagođeni. Desilo mi se da sam po završetku osnovnih studija morala da doplatim 20.000,00 (?!?) dinara kako bih dobila novu diplomu iako sam studirala po bolonjskom programu. Da ne ulazim u detalje, upravo jutros sam položila poslednji ispit na specijalističkim studijama elektronskog poslovanja, i naravno da nemam pojma koje ću zvanje imati. Nekako je sve ovo olako shvaćeno, i to po principu, samo plati i sve može. Ne znam na kom drvetu cu ubrati 70.000,00 za specijalistički rad, a kako sam jutros načula, cena će se povećati. Čudna li čuda. I upravo čitam ugovor koji sam potpisala kada sam upisala ove studije i vidim se u njemu ne pominje cena prijave specijalističkog rada, tako da fakultet ima puno pravo da poveća cenu.I kako to da pokrajinski sekretarijat za obrazovanje može da izda ovakav dokument, a ministarstvo prosvete ne? Ako je to samo formalnost onda fakultet treba da reaguje, kako studenti po završetku ne bi morali da se cimaju i da sami vijaju diplomu i stručno zvanje. Jedno pitanje za prof. Varagića: Da li kod Vas može da se uzme tema za specijalistički rad?VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 1 vote)

    2. Karanveer каже:

      I pored dosta procitanih tetksova profesora Varagica i citanjem svih ovih, a i drugi komentara, dodjoh na ideju da i ja napisem jedan komentar-pitanje. Mozda moze neko da mi pomogne u nedoumici. Diplomirao sam na Visokoj skoli elektrotehnike i racunarstva strukovnih studija u Beogradu. Osvojivsi ukupno 180 poena, zainteresovao sam se za nastavak svojih studija. Informisucise stvorio sam sebi dve opcije: ili specijalosticke strukovne kao nastavak na Visokoj skoli ili Zrenjaninski tehnicki fakultet Mihajlo Pupin . Nisam bio lenj i podneo sam zahtev za priznavanje ispita/predmeta u Zrenjaninu. Rezultati komisije sledeci: priznato 96 poena i omogucen upis na trecu godinu (u prvoj ostala 3 ispita, u drugoj 4-5, u trecoj 7 i u cetvrtoj 8). Izvinjavam se ako previse detaljisem, ali pokusavam da docaram uslove sto bolje.Sta mi je ciniti? Povrh svega gledajuci novi zakon o strucnim kvalifikacijama, ja bih i zavrsetkom zrenjaninskog fakulteta bio u prvom nivuo visokog obrazovanja, gde sam vec trenutno sa Visokom skolom. Da li sam upravu? Verovatno postoje finese tj. male razlike.Sto se tice finansijske strane, Zrenjanin ispadne 75 hiljada bez odlazaka i dodatnih troskova, dok spec. strukovne koliko sam video 135 hiljada i to je to.Nadam se da ce neko umeti da mi pomogne pri ovoj odluci ili mozda da predlozi neko trece-cetvrto resenje, mogucnost.Unapred zahvalan, GidraVA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

    3. Josafat каже:

      Da, moguce je, ali je ovo over-tech za samu apjcakiilu. Drugo, vecina univerziteta zahteva da posaljes dokumenta u pdfu. Po meni, ovo je najsigurniji format, a i najlepse izgleda. Naravno, ako se neko odluci za word, zasto da ne.

  6. Milan каже:

    Члан 20 став 4 каже:

    Има најмање 12 година стажа на полицијским пословима на руководећим радним местима

    Што би значило да неко ко је почео каријеру као помоћник командира у ПС или ПИ након 12 година стиче право да се кандидује за директора чак и ако је и даље помоћник командира или заменик, док са друге стране осл које ради у криминалистичкој полицији на радном месту извршиоца исти временски период чак и у вишем звању по овом члану то право нема

    1. Sasa каже:

      Dragi kolega, pa i do sada je bilo na prste da izbrojis nacelnika PS koji su postavljeni iz krim.sluzbe. To su mesta iskljucivo za radnike uprave policije. Takodje komadnir PI ima zamenika i bar 3 pomocnika a sef krim.slube u istoj stanici nema zamenika niti pomocnika. Uniforma je kljuc policije a po ovom se vidi da je krim sluzba samo alat za stvaranje rezultata i procenata a bez prava glasa.

      1. Kayo каже:

        Dević:Apsolutno se slažem! Ovo što ste naveli je pnsbeoo izraženo na privatnim obrazovnim institucijama, bilo da se one zovu fakultet ili visoka škola toga-i-toga .Kada bolje razmislim, ni ja ne poznajem ikoga ko je iole nešto malo učio, a da nije završio fakultet! Ovo neminovno vodi do hiperprodukcije visokoobrazovanog kadra, i prezasićenja tržišta, te samim tim do povećanja nezaposlenosti, odnosno pada vrednosti rada.Prema mom mišljenju, jedan od osnovnih problema u čitavoj priči su neverovatni apetiti naših obrazovnih institucija, kada se radi o naplaćivanju svega i svačega, kojima je, naravno, u interesu da što više studenata privuku. Kriterijumi po kojima se ocenjuju studenti (u smislu da li si položio ili pao) su na većini fakulteta (što državnih, što privatnih) toliko niski da zaista samo onaj koji nije pipnuo knjigu neće položiti ispit. Još jednom naglašavam da je tako NA VEĆINI fakulteta, dok neke institucije idalje drže do sebe (ETF, Matematički Fakultet, Mašinac, ).Dokle će se ovakvo stanje stvari održati, verovatno ne bi mogao bilo ko precizno da kaže, ali u jednoj od tema o visokom obrazovanju, gospodin Varagić je baš o tome pisao (mislim da je u pitanju članak na ovom linku: ) Nažalost, kakva država, takvo i visoko školstvo i sve ostalo VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

  7. Nemanja каже:

    Sindikati su predstavnici radnika. Za to imaju slobodne sate, vozilo, odbitak od plata i sve druge benefite. Zbog svega toga potrudite se da ovaj Zakon ne bude lošiji od predhodnih.
    Smatram da je potrebno definisati decidno pojam pripravnosti i način plaćanja a sve da ne bi bilo različitih tumačenja i primena.

  8. Snežana каже:

    STIŽE POJAČANJE: SINIŠA MALI NAJAVIO JOŠ 800 KMUNALNIH POLICAJACA NA ULICAMA BEOGRADA

    Komunalni policajci zarađuju više od obične policije! Ne samo da ovaj organ vlasti, na veliko nezadovoljstvo naroda, postoji, već njegovi pripadnici imaju i veće plate od pravih policajaca, i to do 30 odsto!

    Komunalni policajci takođe, imaju i AKT O PROCENI RIZIKA RADNIH MESTA ŠTO JE POLICIJSKIM SLUŽBENICIMA U MUP-A JOŠ UVEK „MISAONA IMENICA“ IAKO NEZAVISNI SINDIKAT POLICIJE OD SVOG PRVOG „VELIKOG ŠTRAJKA“ IZ 2011. GODINE koji je rezultirao potpisivanjem prvog PKU za policijske službenike i koji je ušao u anale međunarodnih primera u vezi ostvarivanje ljudskih prava, INSISTIRA na obavezi koja proističe iz tog PKU DA SE TAKAV AKT DONESE I DA SE KONAČNO UTVRDI KOJI SU TO RIZICI POSLA I OPASNE POJAVE SA KOJIMA SE POLICIJA susreće u obavljanju poslova i zadataka.

    Postavlja se i pitanje KAKO TO DA PORESKI OBVEZNICI IMAJU PARA ZA 800 NOVIH KOMUNALNIH POLICAJACA KOJI „IH TUKU PO ULICAMA“, A DRŽAVA NEMA PARA ZA 500 PRIPADNIKA SEKTORA ZA SPASAVANJE (VATROGASACA) KOJI SU PRVI PRISKOČILI U POMOĆ U VREME MAJSKIH POPLAVA I DALI PRVU ŽRTVU: SVOG KOLEGU VATROGASCA DEJANA LAZAREVIĆA.

    Vreme je da država pokaže koliko joj je policija potrebna i koliko ceni trud i rad policijskih službenika.

    Predsednik KC Sremska Mitrovica
    Brežnjak Filipović Snežana

    1. Michael каже:

      Prof.Varagiću,hvala Vam na uloženom trudu da raspetljate neka sonrpa pitanja ove naše vajne reforme visokog školstva!OVO JE INFORMACIJA KOJU SU MNOGI ČEKALI,jer su se našli u procepu između starog i novog Zakona,starih zatucanih pravnih službi u mnogim firmama s jedne,a sa novim diplomama u ruci sa druge strane,sa kojima nisu znali šta da rade i kome da se obrate!Ko je pratio ovaj blog i čitao i srodne teme sve mu je jasno i upravo je samo falila i zvanična potvrda nečega što postoji u praksi već 2-3 godine.Sada vidim da je ovaj dokument star skoro godinu dana i da je izdat nekom fizičkom licu!Bilo bi jako dobro da gosp.Jegeš pošalje ovaj dopis na adrese makar svih državnih ustanova u Pokrajini,a i šire,da ne bi više mnogi ,,teturali u magli !VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 2 votes)

  9. anoniman каже:

    Члан 104 преднацрта Закона о полицији такође треба изменити!
    Дисциплински поступак се спроводи као првостепени и другостепени поступак.
    Дисциплински поступак у првом степену покреће:
    1) министар, секретар Министарства, директор полиције, команданти у организационим јединицама Дирекције полиције, начелник Оперативног центра, помоћници министра-начелници сектора и начелници управа у седишту Министарства за полицијске службенике и остале запослене у седишту Министарства који су распоређени у организационим јединицама којима руководе;

    Лица из става 1. овог члана овластиће полицијског службеника да води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности полицијских службеника и осталих запослених, који мора бити дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник или дипломирани официр полиције са најмање пет година радног искуства у струци.
    И овде се ради о дискриминацији јер се нигде не спомињу струковна звања. Ту се мора додати; специјалиста –струковни правник и мастер –струковни правник!!!

    1. Tanu каже:

      Mislim da je KRAJNJE VREME da neko konkretno i nedvnsmisleoo objasni svima nama za šta jesmo i za šta nismo formalno kvalifikovani po završetku ovih ili onih studija! Profesor Varagić je jedan od retkih koji su raspoloženi da nam izađu u susret, ali na kraju se sve svodi na podzakonske akte koji će biti doneti jednog dana. Kada nam je kapitalizam već komercijalizovao fakultete, imamo pravo da znamo kakva je ponuda, tj. šta kupujemo (naglašavam kupujemo )! Kad se već sve svodi na blago-našminkan oblik kupovine diplome (a ne znanja, kao što bi trebalo), elementarno je da znamo šta nam se nudi za novac koji se od nas traži. Znate li nekog ko je upisao (čitaj: uplatio) master a da ga nije završio? To nije bio slučaj sa nekadašnjim magistraturama, a mi možemo da mislimo šta hoćemo.I da li ja sad da upišem spec. strukovne studije pod rizikom da će mi neko posle reći džabe ste krečili ?VA:F [1.9.20_1166]please wait…VA:F [1.9.20_1166](from 0 votes)

Нема коментара.

Корисни линкови