01.10.2020

Број чланова

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

Под лупом и начелници сектора за привреду, наркоманију и прислушкивање

18. новембра 2016.

Само три одсто грађана не сматра да има подмитљивих полицајаца. – Како веровати полицајцу који има шест аутомобила.
politika
Вредност кућа, сатова, станова или аутомобила која се не подудара са званичним примањима у МУП-у, требало би да буде „окидач” и стави под већу лупу оне полицајце који поседују скупоцене ствари.

Нови Закон о полицији предвиђа јачање улоге и надлежности Сектора унутрашње контроле (СУК) који „лови” корумпиране полицајце. Такође, најављено је и увођење нових института за превенцију корупције: контрола имовинских карата полицајаца, анализа ризика корупције и тест интегритета. Овим проверама требало би да се утврди да ли полицајци живе поштено од свог рада и плате или у склопу свог посла шурују с криминалцима.

До сада је само седам људи из МУП-а Србије имало обавезу да имовинску карту даје на увид Агенцији за борбу против корупције: министар, помоћници министра, државни секретари и директор полиције. Они морају да пријављују сваку промену на банковном рачуну. По новом Закону о полицији ова обавеза биће проширена на начелнике задужене за борбу против наркоманије (сектора кроз који дневно прође на десетине хиљада евра), начелнике за привредни криминал (који проверавају многе богате бизнисмене и тајкуне) и друге руководиоце и запослене у полицији који се налазе на местима од високог коруптивног ризика и осетљивим пословима (примени посебних доказних радњи као што је прислушкивање).

Корупција је један од најозбиљнијих проблема с којим се суочава наша држава. У члану 16 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дела наводи се да су „лица која обављају послове и задатке у државним органима дужна да пре ступања на функцију доставе Агенцији за борбу против корупције потпуне и тачне податке о својој имовини”. Такође, да морају да дају податке о имовини свог брачног друга, браће, сестара, родитеља, деце… Према члану 72 Закона о Агенцији за борбу против корупције предвиђена казна затвора за непријављивање имовине и давање лажних података о имовини је од шест месеци до пет година.

Тако пише у законима, на папиру, а како је у пракси?

Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику каже за „Политику” да је потребно проширити списак људи, с обзиром на то да само седам особа из МУП-а пријављује имовину.

„Али, с праксом се још није кренуло нити је закон јасан како ће провера имовине изгледати”, наводи Саша Ђорђевић.

Корупције на дну никад не би било да је нема на врху. Недавно су београдски медији писали о начелнику Полицијске управе општине с југа Србије како ведри и облачи на том терену и у шаци држи локалне тужиоце. Скоро сви у том граду знају да поседује возни парк од шест скупоцених аутомобила. Општина у којој би требало да одржава ред и мир позната је по шверцу и организованом криминалу.

Како ће онда грађани тог или неког другог места имати поверења у полицију и веровати да није корумпирана ако је на челу локалне полиције такав човек?

„Само три одсто грађана не верује да има коруптивних полицајаца. То указује да корупција постаје нешто нормално или да грађани нису свесни штете”, додаје Ђорђевић.

Познато је да је корупција на ситно нарочито изражена у саобраћајној полицији. Скоро свако од нас имао је слично искуство или је чуо да је неки његов пријатељ подмитио саобраћајца с десет-двадесет евра. Због тога надлежни мисле да ће доношењем новог закона о безбедности саобраћаја и строгих казни овај проблем бити умањен. Међутим, неки стручњаци сматрају да се увођењем строгих законских одредаба, корупција повећава јер су казне за прекршаје на путевима ригорозне па многи возачи рачунају да им се више исплати да дају мито него да плате казну или остану без дозволе.

„Главна ствар у борби против корупције у полицији је процесуирање оних полицајаца који су навикли да стичу личну корист злоупотребом овлашћења. Тиме се смањује и њихов утицај на нове и младе полицајце”, сматра Саша Ђорђевић.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија каже за „Политику” да у борби против корупције много више наде полаже у тест интегритета, који би, ако би се добро припремио, могао да има већи ефекат него пријављивање имовине.

„Пријављивање имовине је добро за превентиву, али онај ко је спреман да злоупотреби функцију наћи ће начин да је сакрије код рођака, пријатеља”, каже Ненадић.

Тест интегритета је антикорупцијска мера – дозвола полицији да тестира своје колеге тако што ће их довести у искушење нуђењем мита. Када саобраћајац заустави возача, неће бити сигуран да ли је то обичан грађанин или припадник унутрашње контроле. То је дозвољен метод у многим западним земљама.

„Највећа опасност код тих тестова је селективна примена. То је оно чега се треба бојати. Зато полиција треба да демонстрира да је заиста применила све методе увек када је за то било разлога”, сматра Ненадић.

Политичка корупција и цурење информација из полиције су много већи проблем где стварно има разлога за забринутост, каже Ненадић. Сетимо се да су без икаквог објашњења пре неколико година смењени начелници полицијских управа, додаје он. Сумње да су високопозиционирани полицајци тада сарађивали с нарко-босовима остале су само да лебде у ваздуху. Такође, сматра наш саговорник, неке истраге против политичара, тајкуна и корумпираних полицајаца воде се селективно. У зависности од особе која је предмет испитивања, неке истраге се не воде већ заврше у фиокама.

Сектор унутрашње контроле (СУК) МУП-а у је у првој половини ове године поднео 127 кривичних пријава против 94 корумпирана полицајца. СУК је прошле године поднео 168 кривичних пријава против 173 полицајца. У полицији сазнајемо да су међу овим делима најбројнија примање мита, а следе злоупотреба службеног положаја и превара. Међутим, проблем је у томе што је веома тешко сазнати какав су епилог ове кривичне пријаве имале на суду. Надлежни не воде такву евиденцију. Морали бисмо да знамо име и презиме сваког полицајца против кога је покренут кривични поступак као и дело за које је оптужен да би прикупили информације колико њих је кажњено.

Извор: Политика

Корисни линкови