ПКУ за државне органе

На основу члана 4. став 2. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17 и 95/18), а у вези са чланом 242. и чланом 245. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење), Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републике Србије – Синдикат управе Србије, Синдикат запослених у правосудним органима Републике Србије и Синдикат организација правосудних органа Србије (у даљем тексту: учесници) закључују   ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ“Службени гласник РС“, бр. 38/2019

1. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. Овај колективни уговор (у даљем тексту: Уговор) закључују Влада и синдикати. Уговором се, у складу са законом и ратификованим међународним конвенцијама, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у државним органима, међусобни односи учесника Уговора, поступак измена и допуна Уговора и друга питања од значаја за уговорне стране. Колективним уговором утврђују се већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом, као и права која нису утврђена законом, уколико законом није одређено друкчије. Члан 2. Запослени, у смислу овог уговора, јесу државни службеници и намештеници који су у радном односу код послодавца. Послодавац државних службеника и намештеника, у смислу овог уговора, јесте Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (у даљем тексту: руководилац).  Изабрана, именована и постављена лица у државном органу који немају положај државног службеника или намештеника остварују право на плаћено одсуство, неплаћено одсуство, солидарну помоћ, јубиларну награду, новогодишњи поклон, минули рад и дужину годишњег одмора сходно одредбама Уговора. Поједина права у складу са Уговором, остварују лица која обављају рад у државном органу. Члан 3. Уговор се непосредно примењује.

1. РАДНИ ОДНОСИ

Члан 4. Запослени заснива радни однос на неодређено и одређено време. Руководилац је дужан да приликом пријема запосленог у радни однос на одређено време нарочито цени околности које се односе на то да је лице које се прима у радни однос у ранијем периоду обављало послове одређеног радног места на којем се заснива радни однос у том органу и да је за то време уредно испуњавало своје радне обавезе. Запослени који је засновао радни однос на одређено време има иста права као и запослени у радном односу на неодређено време. III. ДОДАТНО ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ Члан 5. За време док се налази на стручном усавршавању на које га упути руководилац запослени остварује права као да се налази на раду.  Члан 6. Ако је уговором којим се уређују права и дужности државног службеника на извршилачком радном месту, који се додатно образује, утврђено да се додатно образовање спроводи у циљу стварања услова за попуњавање упражњеног радног места, а руководилац накнадно одлучи да се то радно место не попуни или ако државни службеник не буде премештен на то радно место – државни службеник нема обавезу да после успешно окончаног додатног образовања остане на раду у државном органу најмање двоструко дуже времена од трајања додатног образовања, као ни обавезу да врати све трошкове додатног образовања, осим ако законом није другачије одређено. Ако услед планиране промене акта о систематизацији радних места у органу, престаје потреба за обављањем послова у степену и врсти стручне спреме, односно образовања које запослени има, послодавац може да обезбеди додатно образовање, односно преквалификацију или доквалификацију запосленом, ради премештаја запосленог на одговарајуће радно место.

1. РАДНО ВРЕМЕ
2. Пуно радно време

Члан 7. Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако законом није другачије одређено.

2. Распоред радног времена запосленог

Члан 8. Послодавац утврђује распоред радног времена запосленог за период од најмање четири недеље (месец дана). Распоред радног времена запосленог објављује се најмање десет дана пре примене. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, у случајевима који се нису могли унапред предвидети, распоред радног времена запосленог може бити промењен и пре истека рока од десет дана од дана обавештења запосленог. Непосредни руководилац мора запосленог да обавести о промени његовог распореда радног времена. Распоредом радног времена или увођењем прековременог рада не може се запосленом ускратити дневни одмор од најмање 12 сати непрекидно нити недељни одмор од најмање 24 сата непрекидно. Ако је у државном органу неопходно обезбедити непрекидност рада, распоредом радног времена запослених може се увести рад у сменама, у складу са општим прописима о раду.

3. Скраћено радно време

Члан 9. Запосленима који раде на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме личне заштите, постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог. На основу извршене процене ризика и стручне анализе, за радно место са повећаним ризиком, може да се као превентивна мера за безбедан и здрав рад утврди скраћено радно време, додатне и једнократне паузе, као и друге мере. Члан 10. Дужина скраћеног радног времена утврђује се на основу извршене процене ризика и стручне анализе службе медицине рада. На радним местима са повећаним ризиком у Специјалној затворској болници, на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме личне заштите, постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог, скраћује се радно време на 36 часова недељно у складу са стручном анализом. Одлуку о скраћеном радном времену у складу са законом и Уговором доноси руководилац државног органа.

1. ОДМОРИ И ОДСУСТВА
2. Одмор у току дневног рада

Члан 11. Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на одмор у току дневног рада у трајању од најмање 30 минута. Запослени који ради дуже од пуног радног времена, али не дуже од 12 часова дневно има право на одмор у току рада од 60 минута. За време коришћења одмора у току дневног рада запослени има право да напушта радно место и просторије државног органа, осим ако посебним прописима није другачије одређено. Одмор у току дневног рада не може се користити на почетку и на крају радног времена. Време одмора из ст. 1. и 2. овог члана урачунава се у радно време.

2. Мерила за утврђивање годишњег одмора

Члан 12. Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према следећим критеријумима, и то: 1) По основу радне успешности : (1) запосленом са оценом „превазишао очекивања” – за 5 радних дана, (2) запосленом са оценом „испунио очекивања” – за 3 радна дана; 2) По основу услова рада: (1) за рад на радним местима са повећаним ризиком – за 3 радна дана, (2) за рад на радном месту на коме је уведено скраћено радно време – за 10 радних дана, (3) за ноћни рад – за 2 радна дана; 3) По основу година рада проведених у радном односу: (1) запосленом преко 30 година рада проведених у радном односу – за 5 радна дана, (2) запосленом од 25 до 30 година рада проведених у радном односу – за 4 радна дана, (3) запосленом од 15 до 25 година рада проведених у радном односу – за 3 радна дана, (4) запосленом од 5 до 15 година рада проведених у радном односу – за 2 радна дана, (5) запосленом до 5 година рада проведених у радном односу – за 1 радни дан; 4) По основу стручне спреме, односно сложености послова, овлашћења и одговорности: (1) за државне службенике: – државном службенику са  високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на положају и на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 5 радних дана, – државном службенику са  високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на радном месту које је разврстано у звање вишег саветника, самосталног саветника и саветника – за 4 радна дана, – државном службенику са  високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на радном месту које је разврстано у звање млађег саветника и државном службенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, а који се налази на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 3 радна дана, – државном службенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и државном службенику са средњом школском спремом који се налази на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 2 радна дана, – државном службенику са средњом школском спремом – за 1 радни дан; (2) за намештенике: – намештенику са  високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 4 радна дана, – намештенику са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и намештенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, а који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 3 радна дана, – намештенику са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, вкв квалификацијом и намештенику са средњом школском спремом који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 2 радна дана, – намештенику са осталим степенима школске спреме – за 1 радни дан; 5) Запосленој особи са инвалидитетом – за 5 радних дана; 6) По основу бриге о деци и члановима уже породице: (1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом – за 2 радна дана, а за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан, (2) самохраном родитељу са дететом до 14 година – за 3 радна дана, с тим што се овај број дана увећава за по 2 радна дана за свако наредно дете млађе од 14 година, (3) запосленом који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо покретан – за 5 радних дана. Руководилац, у сврху примене мерила из става 1. тачка 1) овог члана, оцењује рад намештеника. Самохраним родитељем у смислу овог члана сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права и у другим случајевима утврђеним законом којим се уређују породични односи. Годишњи одмор, који се утврди након примене свих критеријума, не може се користити у трајању дужем од 35 радних дана, односно 40 радних дана за државне службенике који остварују право на скраћено радно време. Члан 13. Време коришћења годишњег одмора утврђује се планом коришћења годишњег одмора. План коришћења годишњег одмора доноси руководилац органа најкасније до краја априла календарске године, након претходно прибављеног мишљења руководилаца унутрашњих организационих јединица државног органа, водећи рачуна о писаном захтеву запосленог. План коришћења годишњег одмора садржи: име и презиме запосленог; радно место; трајање годишњег одмора; време коришћења годишњег одмора и име запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора. Члан 14. На основу плана коришћења годишњег одмора, доноси се за сваког запосленог решење којим се утврђује укупно трајање годишњег одмора према мерилима из члана 12. овога уговора и време коришћења годишњег одмора. Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом и у електронском облику.

3. Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор

Члан 15. Ако запослени у случају престанка радног односа не искористи годишњи одмор, има право на новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора у висини 100% плате коју је остварио у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Право из става 1. овог члана утврђује се и исплаћује у складу са решењем послодавца, у року од 30 дана од престанка радног односа.

4. Плаћено одсуство

Члан 16. Запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају: 1) порођаја супруге или усвојење детета – 5 радних дана; 2) порођаја другог члана уже породице – 1 радни дан; 3) полагања стручног испита који је обавезан услов за рад на радном месту на које је распоређен – до 7 радних дана; 4) ступања у брак запосленог – 7 радних дана; 5) отклањања последица у домаћинству запосленог изазваних елементарним непогодама, хаваријама, пожаром или другим непредвидивим разлозима више силе – до 3 радна дана; 6) селидбе – 3 радна дана; 7) поласка детета запосленог у први разред основне школе – 2 радна дана; 8) ступања у брак детета запосленог, испраћаја детета, односно пасторка, усвојеника/цу или храњеника/цу у војску – 2 радна дана; 9) полагања испита у оквиру додатног образовања – по 1 радни дан, а највише до 7 радних дана у току календарске године; 10) теже болести члана уже породице – 7 радних дана; 11) смрти члана уже породице – 5 радних дана; 12) сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна дана; 13) учешћа у такмичењу у организацији синдиката, односно у другим синдикалним активностима (присуствовање синдикалним састанцима, конференцијама, седницама и конгресима) – до 7 радних дана; 14) рекреативног одмора у организацији синдиката – до 7 радних дана; 15) обављања волонтерских дужности у хуманитарним удружењима и организацијама – до 2 радна дана, а највише 4 радна дана у току календарске године; 16) учешћа на међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије – за време боравка репрезентације на том такмичењу, као и за време припрема за то такмичење, а најдуже 45 радних дана; 17) смрти крвног или тазбинског сродника до другог степена сродства – 1 радни дан. Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, деца рођена у браку и ван брака, рођени браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник, пасторак и старатељ. Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити у току календарске године – у укупном трајању од 7 радних дана. Изузетно, у случајевима из става 1. тач. 1), 3), 4), 5), 10), 11), 12), 14) и 16) овог члана укупан број радних дана који се користе као плаћено одсуство у току календарске године увећава се за број дана који је утврђен као време одсуства у сваком од тих случајева. Плаћено одсуство се одобрава, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење плаћеног одсуства).  Лица која су ангажована у државном органу по основу уговора ван радног односа остварују право на одсуство са рада без умањења уговорене накнаде, у случају из става 1. тач. 1), 4), 7), 8), 10), 11), 12), 15) и 17) под условима из овог члана.

5. Неплаћено одсуство

Члан 17. Запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то: 1) ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу – до 30 радних дана: 2) ради неговања оболелог члана уже породице – до 30 радних дана; 3) ради обављања личних послова – до 7 радних дана; 4) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству – до 5 радних дана; 5) за случај одласка на школовање у иностранству – до годину дана. На лични захтев послодавац ће одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које се може користити једном, у периоду од пет година, уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен. Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца. Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем. Неплаћено одсуство одобрава се, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).

1. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
2. Обавезе послодавца и права и обавезе запослених

Члан 18. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду – у складу са законом, другим прописима, општим актима и Уговором. Запослени је дужан да поступа у складу са утврђеним дужностима и на прописани начин, користи утврђена права и мере у области безбедности и здравља на раду у циљу заштите свог, као и живота и здравља осталих запослених.  Члан 19. Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика којим, у складу са законом, утврђује постојање опасности и штетности на радном месту и у радној околини и да након процене њиховог утицаја на настанак повреда и оштећења здравља запосленог утврди радна места са повећаним ризиком.  Члан 20. Руководилац је одговоран за спровођење безбедности и здравља на раду. Руководилац је дужан да предузима мере безбедности и здрављу на раду, у складу са законом, другим прописима, општим актима и Уговором. Члан 21. Запослени има право да одбије да ради када му прети непосредна опасност по живот и здравље, због тога што нису спроведене прописане мере безбедности и здравља на раду, све док се не спроведу одређене мере безбедности и здравља на раду. У случају из става 1. овог члана запослени остварује право на накнаду плате, односно сва права из радног односа као да је радио.  Члан 22. Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком има право на мере безбедности и здравља на раду утврђене актом о процени ризика, као и скраћено радно време, годишњи одмор и друга права, у складу са Уговором. Члан 23. Средства за спровођење утврђених мера за отклањање ризика у области безбедности и здравља на раду, укључујући и средства за превенцију радне инвалидности и рекреативни одмор запослених обезбеђују се у буџету Републике Србије.

2. Представници запослених и одбор

Члан 24. Запослени код послодавца, у сваком од државних органа, бирају једног или више представника за безбедност и здравље на раду. Представници запослених бирају се према броју запослених (на сваких 50 запослених може се изабрати по један представник) и према броју организационих јединица изван седишта државног органа (у свакој организационој јединици изван седишта државног органа може се изабрати по један представник).  Члан 25. Одбор за безбедност и здравље на раду у државним органима чини 11 чланова, од којих сваки од репрезентативних синдиката одређује по два члана – из реда изабраних представника запослених, а Влада одређује пет чланова – из реда државних службеника.  Члан 26. Представници запослених и одбор за безбедност и здравље на раду дужни су да акте, информације, податке и обавештења које добију од послодавца, односно руководиоца, а који се односе на стање безбедности и здравља на раду доставе организацији синдиката која је образована у државном органу на који се подаци односе. Ако су представник запослених или одбор спречени да обављају своју дужност имају обавезу да о томе обавесте послодавца, односно руководиоца који своје обавезе према представнику запослених, односно одбору извршава тако што уместо представника запослених, односно одбора обавештава организацију синдиката образовану у државном органу. Организација синдиката образована у државном органу може предложити послодавцу, односно руководиоцу да законом утврђене обавезе сарадње, извештавања и информисања представника запослених и одбора о свим питањима која су од утицаја за безбедност и здравље запослених врши тако што ће о тим питањима обавештавати непосредно и синдикат.

3. Осигурање запослених

Члан 27. Послодавац је дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете. Послодавац је у обавези да, пре расписивања јавне набавке за закључење уговора о осигурању из става 1. овог члана, преговара и прибави сагласност репрезентативног синдиката у органу. Послодавац организује и обезбеђује здравствену заштиту запослених о свом трошку, у складу са прописима о здравственој заштити и планираним финансијским средствима. Послодавац може, у складу са расположивим финансијским средствима, да обезбеди додатно здравствено осигурање, за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим установама – у државном или приватном власништву – са којима осигуравајућа кућа има уговор, као и да за своје запослене организује пензијски план у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, по основу кога би вршио уплате пензијског доприноса највише до висине неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана. Члан 28. Запослени има право на накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења насталог на раду код послодавца, као и право на накнаду штете проузроковану повредама других права на раду или у вези са радом. Запослени има право да због промењене радне способности услед професионалне болести, повреде на раду и инвалидитета, буде распоређен на радно место које одговара његовим радним способностима. Постојање и висина штете, околности под којима је штета настала, ко је штету проузроковао и како се надокнађује утврђује се у складу са законом.

VII. ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТЕ, НАКНАДА ТРОШКОВА И ДРУГА ПРИМАЊА

1. Елементи за утврђивање плате

Члан 29. Учесници уговора у поступку доношења упутства за израду буџета преговарају о висини основице, за обрачун и исплату плата сваке године у поступку доношења предлога буџета Републике Србије. У поступку преговарања о основици учесници разматрају могућност и потребу корекције коефицијената.  Члан 30. Ако се у току буџетске године битно промене околности и претпоставке на основу којих је утврђена основица за обрачун и исплату плата запослених, учесници ће отпочети преговоре о промени основице. Иницијативу за отпочињање преговора подносе репрезентативни синдикати. Учесници се обавезују да преговоре започну у року од десет дана од дана подношења иницијативе и да их окончају у року од наредних 30 дана.  Учесници Уговора се обавезују да ће у поступку измене прописа који се односе на систем плата, додатака на плату, накнада трошкова и других примања у државним органима, заједнички преиспитати наведена права и њихову висину утврђену законом и Уговором, у циљу побољшања материјалног положаја запослених и уређења плата и других примања на јединственим принципима. Члан 31. Запослени има право на одговарајућу плату, која се утврђује у складу са законом, односно Уговором. Основна плата запосленог одређује се множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате. Плата се исплаћује одједном или највише у два дела. Исплата пуног износа плате врши се најкасније до 20. у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата. Исплата плате у два дела врши се тако што се први део исплаћује најкасније до петог у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата, а други део најкасније до 20. у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата. Изузетно, за државне органе индиректне кориснике буџета, први део плате исплаћује се најкасније до петнаестог у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата, а други део најкасније последњег дана у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата. Ако је основна плата запосленог обрачуната на основу закона којим се уређују плате, нижа од минималне зараде утврђена на основу одлуке Социјално-економског савета Републике Србије, односно Владе о минималној цени рада за месец за који се врши обрачун и исплата, запослени има право на основну плату у висини минималне зараде за тај месец, у складу са законом.

2. Накнада плате

Члан 32. Док користи годишњи одмор и плаћено одсуство које му је одобрено према закону или Уговору, запослени има право на накнаду плате која се обрачунава и исплаћује у истом износу као да је радио. Право на накнаду плате у истом износу као да је радио запослени има и ако није радио на дан празника који није радни дан или ако се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа. Државни орган у коме ради запослени који се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа има право да му орган на чији се позив запослени одазвао рефундира исплаћену накнаду плате, ако законом није друкчије одређено. Члан 33. Запослени који не ради до 30 дана због болести или повреде (привремена спреченост за рад) има право на накнаду плате која износи: 1) 65% основне плате за месец у коме је одсуствовао због болести или повреде ван рада; 2) 100% основне плате за месец у коме је одсуствовао због професионалне болести, повреде на раду или малигног обољења. Накнада плате не може бити нижа од минималне зараде утврђене општим прописима о раду.

3. Додатак за време проведено у радном односу

Члан 34. Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Здравствени радници и здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција остварују право на минули рад из става 1. овог члана и за године рада проведене у радном односу у установама здравствене, односно социјалне заштите. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад?