27.11.2020

Навијачи јачи од Србије (3): Запишавање полиције

3. јуна 2016.

Хулиганство на спортским теренима у Србији није скорашња појава. Изгреди су добили на интензитету последњих година као последица политичких промена у земљи и нефункционисања правосудних власти. Полицајци који годинама обезбеђују спортске манифестације сматрају да су већи проблеми почели након политичких промена 5. октобра 2000. године.

– Навијачи су били у првим редовима на тим протестима. Касније се велики број њих учланио у политичке странке. Због својеврсне захвалности за помоћ приликом рушења Милошевићевог режима, нова власт није хтела да се озбиљније позабави овим проблемом, нити да помогне полицији. А навијачи су из године у годину постајали све више организовани и све више агресивни – кажу наши саговорници.

Полиција би хапсила навијаче који праве нереде, писала кривичне пријаве, али би се они након неколико дана волшебно појавили на слободи. Они којима је суђено нису много бринули јер су знали да им пресуде неће постати правоснажне. Значи, могли су да раде шта хоће.

Вандали уживају подршку и заштиту политичких странака, чији функционери обично седе на руководећим местима у клубовима или у њиховим управним одборима. – Навијачи су били често ангажовани на политичким митинзима, под плаштом патриотизма и борбе за нацију и веру. Неки пут су за такве скупове вође навијача добијале и новац што је код њих учвршћивало уверење да су недодирљиви.
582681_protesti-foto-tanjug_f
У евиденцији београдске полиције има 3.000 екстремних навијача, од чега су чак 65 процената класични хулигани. – Пошто интереси повезују политичаре, клубове и навијаче, разумљиво је да нико из власти неће да загризе овај залогај. Поготово јер је у питању огроман новац који се врти у клубовима – објашњава саговорник из тужилаштва.

Он сматра да клубови служе за прање пара од корупције, што знају и навијачке вође и траже свој део. – Спрега политичара и вођа навијача је веома јака. Политичари на челним местима у клубовима нису ту само да би помогли спорту, они су ту, пре свега, због пара. Познато је да део новца не завршава у спортским друштвима, већ се само провлачи кроз њихове рачуне. Тако је, на пример, бивши државни функционер био у руководству једног ватерполо клуба. МУП је купио опрему за полицајце од једне приватне фирме, али није могао да је преузме док се том клубу не уплати „донација“ од стотинак хиљада евра. Власник те фирме није пристао на то и полиција није добила опрему – испричали су „Вестима“ у МУП-у Србије.

То све знају и вође навијачких група и спремни су да таквим информацијама уцењују како би избегли полицијски прогон и судски процес.

– Ни у самој полицији нема довољно воље за борбу. Поједине старешине су годинама неговале благу политику према спортским хулиганима. На рукометној утакмици на Бањици један навијач почео је да уринира по полицијским штитовима. На наше запрепашћење, тадашњи командир нам је наредио да се повучемо. Можда су нашем и другим командирима обећане награде и функције у клубовима након пензионисања – претпостављају полицајци који су сазнања о овом случају поделили са читаоцима нашег листа.

Казали су и да се приликом интервенција и привођења навијача неретко дешава да изгредници телефонирају неком од високих старешина у полицији, након чега уследи наређење да буду пуштени. То обесхрабрује припаднике снага реда којима се таквим поступцима везују руке.

Није само Урош Мишић
– Дешавало се да хулигани на стадионима нападну полицајце, пребију их и ником ништа. Није проблем само Урош Мишић, који је својевремено бакљом спржио полицајца. Још је било трагичних случајева. Али, тужиоци као по рецепту изгредницима нуде могућност признања у замену за благу казну или их шаљу само на прекршајни суд где добијају симболичне казне – додају извори „Вести“.

Извор: Вести онлине

Корисни линкови