KC DSNM – Nevidljivi heroji u svakoj krizi

Teret aktuelne pandemije najviše je pao na leđa lekara kojima se ceo svet divi i uglavnom ih kao i kod nas, svakodnevno podržava aplauzom sa terasa. Odmah uz lekare često se pominju policajci i vojnici a ređe ljudi koji su takođe izuzetno izloženi virusu a koji zbog prirode posla moraju redovno da rade. U našem slučaju, odnosno u Ministarstvu unutrašnjih poslova, to su kolege koje rade administraciju i pored ostalog obezbeđuju redovne isplate zarada za vreme krize. Pored njih, vrlo važnu ulogu imaju i kolege koje održavaju računarske sisteme, a danas ćemo nešto više reći o zaposlenima u Odeljenju za ishranu i smeštaj (Sektor za MATFIN) i njihovoj ulozi za vreme vanrednog stanja.

Prošlog vikenda smo obišli samački hotel na Bežaniji i tamo smo zatekli kolege iz stanica širom Beograda koje su preuzimale spremljene tzv. lanč pakete. U razgovoru sa zaposlenima rečeno nam je da se otpočetka vanrednog stanja svakodnevno radilo na obezbeđivanju paketa za kolege širom Srbije. Delom iz budžeta a delom iz donacija, za poslednjih mesec i po dana koliko traje kriza, podeljeno je više oko 90.000 lanč paketa!

Trebalo je svakodnevno dočekivati robu, razvrstati je, evidentirati, spakovati i neretko isporučivati na terene. Toliki broj paketa zahtevao je svakodnevno i celodnevno angažovanje a sve uz potencijalnu zarazu jer je neposredni kontakt sa kolegama bio neizbežan.

Sve mere predostrožnosti su preduzete i strogo shvaćene jer su zaposleni imali neprestan kontakt i sa hranom i sa ljudima. Maske i rukavice se ni u jednom trenutku nisu skidale i naravno koristila su se sva dezinfekciona sredstva. A da je bila potrebna ozbiljna disciplina za ovakve mere, govori i podatak da je u ovoj priči angažovano oko 250 kolega! Osim pakovanja paketa, sve vreme su radili i skoro svi restorani MUP-a, u pomenutom samačkom hotelu, u stanici 29. novembra, Kamenici, svim restoranima žandarmerije, Vranju, Novom Sadu… Samo su manji bifei privremeno zatvoreni.

Kako nam kolege iz ovog odeljenja kažu, ništa im nije bilo teško (radilo se i na Vaskrs i 1. maj) jer su i u ranijim situacijama, bar oni malo stariji, stekli iskustvo sa ovakvom vrstom angažovanja. Situacija je shvaćena vrlo ozbiljno i niko nije pravio pitanje kada i koliko treba raditi. Zbog svega što smo naveli, sa punim pravom možemo i ove kolege nazvati herojima i ovim putem im se zahvaliti na odgovornosti i kolegijalnosti koje pokazuju.