27.11.2020

Када полиција сме да објави фотографије осумњичених

14. јуна 2016.

У случај кад постоји снимак починилаца чији идентитет није познат полицији, она може уз одобрење суда да затражи помоћ грађана у препознавању.
медији
Један од осумњичених за пљачку златаре у центру Београда ухапшен је само неколико сати након што је полиција путем медија објавила фотографије двојице до тада непознатих разбојника уз молбу грађанима да помогну у потрази. Медијима су прослеђене по две фотографије преузете са камера у близини опљачкане златаре. На њима се јасно види како изгледају двојица осумњичених за пљачку, а овакав начин апела за помоћ грађанима уродио је плодом врло брзо.

Пракса давања јавности фотографије осумњичених је уобичајена и даје резултате врло често, потврђују за „Политику” у Одељењу за медије и комуникације МУП-а Србије.

Подсетимо, златару у Коларчевој улици у центру Београда опљачкала су 20. маја ове године двојица разбојника. Како полицијска потрага ни после скоро три недеље није довела до починилаца, МУП је затражио помоћ грађана и објавио фотографије осумњичених.

„За оваквим начином рада полиција посеже када је сигурна да ће то помоћи бржем расветљавању кривичног дела и проналажењу учиниоца”, наводе у МУП-у за наш лист.

Услов је и да фотографија буде доброг квалитета.

Овакав начин полицијског обраћања јавности разликује се од уобичајеног – када МУП саопштавајући, на пример, вест о хапшењу осумњичених, најчешће објави само њихове иницијале, годиште и о којем је кривичном делу реч. А у појединим случајевима – чак ни то, иако је интерес јавности врло оправдан. То се догодило приликом хапшења тројице осумњичених нападача на обезбеђење ФК Партизан. Снимак батинања испред стадиона у Хумској 1 гледала је цела Србија, али МУП није саопштио ни њихове иницијале када су приведени.

Које су то тачно околности под којима полиција објављује фотографије и открива идентитет учинилаца кривичног дела, а у којим их крије? У полицији кажу да фотографије осумњичених смеју да објаве у одређеним ситуацијама уз одобрење суда.

„Када је то неопходно ради утврђивања истоветности или у другим случајевима од интереса за успешно вођење поступка, суд може да одобри да се фотографија осумњиченог јавно објави, а све у циљу расветљавања кривичних дела”, наводе у МУП-у.

Ово за „Политику” потврђују и у Кабинету повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Али, како напомињу, у сваком другом случају не постоји правни основ за објављивање података о осумњиченима, а посебно не путем саопштења МУП-а.

„Поред чињенице да се објављивањем имена, презимена и фотографија осумњичених у саопштењима крши претпоставка невиности, гарантована Уставом, то представља и недозвољену обраду података о личности, јер не постоји законско овлашћење за такво поступање”, указују у Кабинету повереника за наш лист.

Недоумица је међутим, због чега МУП у појединим саопштењима објављује иницијале осумњичених, дакле заштићене податке, али уз фотографију. Иако ретко, полиција ово практикује углавном када је реч о преварантима који су насамарили на десетине особа или силоватељима, што би, логично, требало да оправда овај поступак надлежних интересом жртава и јавности.

Међутим, у Кабинету повереника указују да су у овим случајевима подаци о личности, односно фотографије употребљени у нејасну и незакониту сврху.

„Током надзора прошле године повереник је утврдио да је МУП и поред упозорења, објавио биометријске фотографије осам осумњичених, сачињене за потребе издавања личних докумената, уз навођење иницијала и година рођења. Медији су у року од неколико дана од објављивања саопштења, прибавили и објавили пуна имена и презимена ових особа. У овом случају су фотографије сачињене у законом опредељену сврху, а употребљене су у другу – нејасну и незакониту”, закључују у Кабинету повереника.

Пракса објављивања фотографија осумњичених није страна ни полицијама у региону, али и на целом Старом континенту. Хрватска полиција је недавно, такође, позвала грађане да помогну у потрази са пљачкашем продавнице објављујући његову фотографију. Француска је након прошлогодишњег терористичког напада у Паризу, објавила имена терориста и њихове фотографије. Белгијанци су дан после четвороструког убиства у Јеврејском музеју у Бриселу, пре две године, пустила видео-снимак нападача са места злочина и фото-робот убице, уз позив грађанима да помогну да они буду ухваћени.

У Кабинету повереника наводе да законска решења варирају од државе до државе, али да је принцип јасан – претпоставка невиности не сме да се крши, а информације, које медији објављују морају да буду законито прибављене од државних органа.

Медији нису одговорни за фотографије МУП-а

Да ли медији могу да буду тужени због преношења фотографија које објави МУП?

„У контексту заштите података о личности, Министарство унутрашњих послова податке о осумњиченима обрађује на основу законског овлашћења. Ова чињеница обавезује МУП да са подацима поступа у границама закона, те да предузима одговарајуће мере заштите од неовлашћеног приступа. С обзиром на то да објављивање података о личности осумњичених без правног основа представља недозвољену обраду, одговорност је управо на МУП-у, а не на средствима јавног информисања. Медији могу да буду одговорни уколико крше одредбе Закона о јавном информисању, а које се односе на претпоставку невиности и објављивање информација у вези са кривичним поступком”, наводе у Кабинету повереника.

Загарантована претпоставка невиности

Претпоставка невиности загарантована је Европском конвенцијом о људским правима. Исти принцип садржан је у Међународном пакту о грађанским и политичким правима и у Универзалној декларацији о људским правима. У циљу усклађивања захтева за слободом медија и поштовањем претпоставке невиности, Савет Европе је 2003. године донео препоруку о медијској дистрибуцији информација у вези са кривичним поступцима. Овај документ наглашава да би полицијске службе требало да пружају медијима само потврђене информације и оне које се заснивају на разумним претпоставкама. Новинари би од суда и полиције требало да прибављају информацију на законит начин. При пружању информација о осумњиченим, оптуженим или осуђеним особама, као и о осталим учесницима у кривичном поступку мора да се поштује њихово право на заштиту приватности.

Извор: Политика

Корисни линкови