29.11.2020

Јасније дефинисати тестове интегритета

24. маја 2016.

Тестови интегритета полицајаца нису довољно дефинисани новим Законом о полицији, не смеју се користити уместо истражних радњи у судским поступцима и не могу бити чаробни штапић за искорењивање корупције у тој институцији као што се некада у јавности представља, рекли су данас представници ОЕБС-а и Канцеларије заштитника градјана.
Beta-6qt3egbwh7.525x350
Начин спроводјења закона и последице исхода тестова интегритета не би требало дефинисати правилником, као што је предвидјено, будући да је он ниже правне снаге, већ је потребно та основна питања уредити законом, истакао је заменик Заштитника градјана Милош Јанковић на скупу у организацији Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

Закон о полицији из јануара ове године предвидја уводјење тестова интегритета, процедуре која се користи широм света за сузбијање корупције у полицији ради окткривања припадника полиције који су склони тој злоупотреби, и може да подразумева аудио и видео надзор.

Јанковић је оценио да треба јасно разграничити тестове интегритета који се спроводе без судске одлуке и посебних доказних радњи у судском поступку, за које је потребна одлука суда.

Представник мисије Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) Маурицио Салустро (Мауризио) истакао је да тестови интегритета служе само за превенцију и не смеју да замене Закон о кривичном поступку, односно да се користе када постоји основана сумња о умешаности полицајаца у кривичне радње.

Рекао је да је у складу са правним системом Србије тестирати полицајце насумично, у циљу превенције, без претходних информација о умешаности у кривичне радње, док је уколико постоје такве информације потребна процена да ли има елемената за преткривични поступак.

Ту одлуку може донети само јавни тужилац, рекао је Салустро, додајући да се уколико постоје елементи за преткривични поступак не могу спроводити тестови интегритета већ процедуре у складу са одлуком суда, док се у случају да не постоји довољно елемената за поступак може спровести такозвани циљани тест интегритета.

Представник ОЕБС-а предложио је и да се уведе пракса да сви полицајци унапред дају пристанак да буду тестирани јер би то имало велики ефекат одвраћања, односно превенције.

Да не би тестови били само демагогија потребно их је спроводити на свим нивоима, а не само најнижим, рекао је Салустро.

Истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Саша Дјордјевић рекао је да у области тестирања интегритета не постоји јединствена медјународна пракса која би била препоручена као модел за преузимање у Србији, већ да свака земља уводи у складу са својим потребама.

Ова пракса први пут је примењена 70-их година 20. века у Њујорку због великог проблема корупције у полицији, а проширила се након неког времена на Лондон, док данас постоје тестови интегритета полицајаца и у низу земаља Европе и у Аустралији.

Користе се или циљани тестови, када постоје информације о умешаности у корупцију, или насумични, рекао је Дјордјевић, додајући да тестови не могу бити примаран начин да се сузбије корупција, већ само за прикупљање додатних информација.

Додао је да код насумичних тестирања постоји велика могућност злоупотреба, односно да се предложи тестирање како би се уклонио неко од противника, и истакао да би законом требало да буде јасно утврдјено ко покреће ове поступке и како се спречава злоупотреба.

Навео је да је радном верзијом правилника о тестовима интегритета било предвидјено да може да их покреће министар, директор полиције, али и руководиоци подручних полицијских управа, док их одобрава начелник сектора унутрашње контроле.

Истраживачица БЦБП Софија Мандић навела је да је сектор унутрашње контроле у лошој позицији за борбу против корупције јер директно одговара министру, а према изјавама самих представника овог сектора из 2015. нема адекватне просторије за рад, док би према неким медјународним документима морао да има финансијску независност.

На скупу су представљене препоруке БЦБП у вези са тестовима интегритета полицајаца, а модератор скупа Бојан Елек подсетио је на истраживање ове организације из јула 2015. које је показало да само четири одсто градјана сматра да у полицији у опште нема корупције.

Извор: Бета

Корисни линкови