19.09.2020

Број чланова

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

Други преднацрт Закона о полицији 24.феб 2015.

26. фебруара 2015.

 

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

  1. Предмет закона

 

Члан 1.

Овим законом уређује се организација, надлежност и начин обављања унутрашњих послова, као и организација и надлежност полиције, полицијски послови, полицијска овлашћења, функција управљања људским ресурсима, контрола рада запослених, финансирање, сарадња са другим субјектима.

 

  1. Појам унутрашњих и полицијских послова

 

Члан 2.

Унутрашњи послови су законом утврђени послови чијим обављањем се остварује безбедност грађана и имовине и обезбеђује остваривање Уставом и законом утврђених људских и мањинских права и слобода грађана.

Унутрашње послове државне управе врши Министарство унутрашњих послова (у даљем тексту: „Министарство“).

Унутрашњи послови обављају се на начин којим се сваком грађанину Републике Србије обезбеђује једанака заштита и остваривање његових Уставом утврђених слобода и права.

Полицијски послови су законом утврђени послови државне управе које обавља полиција применом полицијских овлашћења и вршењем полицијских мера и радњи, за чије се обављање у Министарству унутрашњих послова образује Дирекција полиције.

 

Члан 3.

Полицијски послови, у смислу овог закона, јесу:

  • превентивне активности у циљу превенције криминала и унапређења безбедности у локалној заједници;
  • безбедносна заштита живота, права и слобода грађана, заштита имовине, као и подршка владавини права;
  • спречавање, откривање и расветљавање кривичних дела, прекршаја и других деликата (у даљем тексту: кривична дела и прекршаји), откривање имовине проистекле из кривичног дела, остали видови борбе против организованог криминала, тероризма и других појавних облика криминала;
  • откривање и хватање учинилаца кривичних дела и прекршаја и других лица за којима се трага и привођење надлежним органима; обезбеђивање доказа, њихова анализа, форензичко вештачење употребом савремених форензичких метода и евиденција;
  • одржавање јавног реда, спречавање насиља на спортским приредбама, спровођење рада полиције у локалној заједници, пружање помоћи у извршењима надлежним органима, физичким и правним лицима у складу са посебним законима;
  • извршавање послова утврђених прописима о оружју, приватном обезбеђењу и детективској делатности;
  • обезбеђивање одређених јавних скупова, личности, органа, објеката и простора;
  • регулисање, контрола, пружање помоћи и надзор у саобраћају на путевима и други послови из прописа о безбедности саобраћаја;
  • контрола државне границе, послови у вези са кретањем и боравком странаца, послови азила, прекограничног криминала, ирегуларних миграција и реадмисије;
  • послови међународне оперативне полицијске сарадње;
  • безбедносна и контраобавештајна заштита Министарства,
  • извршавање других задатака утврђених законом и подзаконским актом донетим на основу овлашћења из закона.

Министар прописује начин обављања полицијских послова и даје упутства и обавезне инструкције за њихово обављање.

 

  1. Начела рада

 

Члан 4.

Рад Министарства је јаван.

Министарство је дужно да јавности омогући увид у свој рад, осим у случају када су у питању истраге или када би то онемогућило неометан оперативни рад полиције.

Полицијски послови обављају се са циљем и на начин да се сваком обезбеди једнака заштита безбедности, права и слобода, примени закон и подржи владавина права.

Обављање полицијских послова заснива се на начелима професионализма, сарадње, законитости у раду и сразмерности у примени полицијских овлашћења, као и на принципу супсидијарности, односно рада са најмањим штетним последицама.

У обављању полицијских послова полиција се придржава националних стандарда полицијског поступања, захтева утврђених законима и другим прописима и актима Републике Србије, као и међународним уговорима и конвенцијама које је усвојила Република Србија.

При обављању полицијских послова полиција се придржава и међународних стандарда полицијског поступања, а нарочито захтева утврђених међународним актима који се односе на: дужност служења грађанима и локалној заједници; поштовање законитости и сузбијање незаконитости; остваривање људских права; недискриминацију при извршавању полицијских задатака; ограниченост и уздржаност у употреби средстава принуде; забрану мучења и примене нечовечних и понижавајућих поступака; пружање помоћи настрадалим лицима; обавезу заштите поверљивих података; обавезу одбијања незаконитих наређења и отпор подмићивању, корупцији.

 

  1. Цивилна контрола полиције

 

Члан 5.

Народна скупштина, односно извршни орган Републике, скупштина и извршни орган јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе:

  • разматра извештај о стању безбедности у Републици Србији, покрајини, односно граду и градској општини;
  • заузима ставове о приоритетима за безбедност људи и имовине у Републици Србији, покрајини, односно граду и градској општини и, с тим у вези, подноси предлоге руководиоцу надлежне организационе јединице Министарства.

Руководилац надлежне организационе јединице у сарадњи са органима из става 1. овог члана обезбеђује информисање о стању безбедности и води рачуна о заступљености у сарадњи припадника националних мањина и различитих етничких, културних, верских и других група са подручја организационе јединице полиције.

У циљу испуњења циљева из става 1. и 2. овог члана скупштина, односно извршни орган територијалне аутономије и локалне самоуправе може основати саветодавна тела.

Руководилац надлежне организационе јединице полиције је дужан да при планирању и одлучивању размотри и узме у обзир и ставове о приоритетима за безбедност људи и имовине, које заузму органи из става 1. овог члана.

 

II САРАДЊА СА ДРУГИМ СУБЈЕКТИМА

 

  1. Сарадња полиције

 

Члан 6.

Министарство непосредно сарађује са другим органима и службама безбедности у Републици Србији.

Ради развијања међусобне сарадње, односно партнерства, министар може споразумно са органима и субјектима из става 1. овог члана да доноси одговарајуће акте о сарадњи и оснива координациона тела од значаја за спречавање и откривање деликата и њихових учинилаца и за остваривање других безбедносних циљева.

Сарадња из става 1. овог члана заснива се на правима и дужностима одређеним законом, на узајамном обавештавању и извршавању заједничких задатака.

Облици и начин сарадње утврђују се и посебним актима органа и служби из става 1. овог члана које споразумно доносе руководиоци тих органа и служби, у складу са законом.

 

  1. Сарадња са Безбедносно-информативном агенцијом

 

Члан 7.

У складу са овим законом, законом којим је регулисан рад Безбедносно-информативне агенције (у даљем тексту: Агенција), законом којим је регулисан кривични поступак и другим законима које примењују Министарство и Агенција, министар и директор Агенције споразумно утврђују обавезне облике и начин остваривања сарадње Министарства и Агенције у питањима од интереса за безбедност људи и имовине, односно за безбедност и уставни поредак Републике Србије, а нарочито:

  • међусобно обавештавање, размену података и сазнања од значаја за извршавање задатака из надлежности Министарства, односно Агенције;
  • пружање непосредне физичке, стручне, техничке и друге међусобне помоћи, у складу са законом утврђеним делокругом и по претходном договору између министра и директора Агенције, односно лица која они овласте;
  • предузимање заједничких мера и активности од интереса за заштиту и остваривање безбедности људи и имовине и безбедности Републике Србије.

 

  1. Сарадња, заштита права и пружање правне помоћи појединцима

 

Члан 8.

У обављању полицијских послова дужност полиције је да појединцима пружи информације и савете од значаја за њихову личну и имовинску безбедност, као и друга обавештења с тим у вези до којих је дошла, ако то није у супротности са законом.

Појединац коме је угрожено неко од приватних права може да се обрати полицији ради заштите тог права, ако у конкретном случају није обезбеђена друга правна заштита и ако је угрожавање тог права у вези са његовом личном и имовинском безбедношћу.

Полиција је дужна да пружи помоћ појединцу на основу захтева из става 2. овог члана ако је захтев у складу са њеним делокругом, а ако то није случај, дужна је да захтев упути надлежном органу и подносиоца захтева о томе обавести.

 

  1. Сарадња са појединцима који пружају помоћ полицији

 

Члан 9.

Министарство сарађује непосредно са појединцима који му пружају помоћ у обављању полицијских послова.

Појединац који приликом пружања помоћи из става 1. овог члана буде повређен или оболи, па због тога одсуствује са рада, односно постане неспособан за рад, има права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања под условима утврђеним за полицијског службеника.

Ако у пружању помоћи појединац изгуби живот његова породица има сва права из пензијског осигурања, као и породица полицијског службеника који је изгубио живот у вршењу или поводом вршења послова.

Појединац који приликом пружања помоћи претрпи штету, има у складу са законом право на накнаду материјалне штете коју је претрпео због пружања помоћи.

Ако се против појединца поводом помоћи коју је пружио води кривични или прекршајни поступак, Министарство је дужно да му обезбеди правну и другу неопходну помоћ у вези са вођењем поступка.

Министарство одговара за штету коју појединац приликом пружања помоћи Министарству нанесе трећим лицима.

 

  1. Рад полиције у заједници

 

Члан 10.

Министарство и Дирекција полиције обезбеђују структурне и организационе услове за примену основног оперативног модела рада полиције у локалној заједници.

Полиција остварује сарадњу у складу са законом, другим прописом и према професионалним смерницама које упутством даје министар.

Полиција сарађује са органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и другим државним органима, у циљу развоја, превенције криминала и унапређења безбедности људи и имовине, кроз одржавање састанака и планирање и реализовање заједничких активности.

Полиција сарађује са другим органима и установама, невладиним и другим организацијама, мањинским и другим организованим групама и самоорганизованим појединцима ради развијања партнерства, развоја превенције криминала, унапређења безбедности људи и имовине и остваривање других безбедносних циљева.

Полиција доприноси оснивању и пружа подршку у раду органа и тела у оквиру јединица локалне самоуправе за развој превенције криминала и остваривању безбедносних потреба локалних заједница.

 

  1. Значење израза у закону

 

Члан 11.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

  • Полицијски службеник је запослени који има право да примењује полицијска овлашћења;
  • Полицијска обука основног нивоа обухвата процес стицања знања, вредности, вештина, способности, ставова и понашања усвојених на основу програма у складу са прописима о полицији и о образовању;
  • Полицијско овлашћење је право полицијског службеника да предузиме мере и радње у случајевима предвиђеним законом и на начин прописан подзаконским прописима;
  • Полицијске мере су активности полиције које су прописима одређене као такве и које за циљ имају спровођење закона, остваривање безбедности грађана и подршку владавини права у демократском друштву;
  • Оперативна процена унутрашње безбедности је основни стратешки документ кога усваја подручна полицијска управа на годишњем нивоу, који садржи процену стања безбедности на територији за коју је основана подручна полицијска управа, са идентификованим ризицима, претњама и штети, предвиђањем развоја стања безбедности, проценом ефикасности мера и радњи предузетих у претходном периоду и предлогом приоритета са препорукама о мерама и радњама. Оперативна процена се доставља Дирекцији полиције и служи као основ за израду Стратешке процене унутрашње безбедности;
  • Стратешка процена унутрашње безбедности је основни стратешки документ који, у сарадњи са другим основним организационим јединицама Министарства, припрема Дирекција полиције за трогодишњи период са обавезом ажурирања на годишњем нивоу, који представља основу за Стратешки план Министарства и за оперативне планове подручних полицијских управа. Стратешка процена садржи процену ефикасности мера и радњи предузетих у претходном периоду, процену идентификованих ризика, претњи и штете по унутрашњу безбедност Републике Србије у наредном трогодишњем периоду, приоритете и смернице за оперативни рад, као и анализу потребних капацитета на нивоу седишта Дирекције полиције и свих подручних полицијских управа;
  • Стратегија развоја МУПа је основни стратешки документ на нивоу Министарства унутрашњих послова који се припрема на основу Стратешке процене унутрашње безбедности, приоритета Владе Републике Србије за унутрашњу безбедност, обавеза из процеса европских интеграција, међународних обавеза Министарства унутрашњих послова, смерница за израду програмског буџета и других релевантних домаћих и међународних докумената. Стратегија развоја МУП-а садржи приоритетне области рада за читаво Министарство унутрашњих послова, стратешке циљеве које треба постићи у трогодишњем периоду, основне активности, показатеље успешности, главне носиоце активности, ресурсе и рокове, као и начин извештавања, праћења и оцењивања постигнутих резултата. Стратегија развоја МУП-а је основа за доношење стратешког плана сваке основне организационе јединице Министарства, односно Дирекције полиције и сектора;
  • Стратешки план је основни плански документ који, у складу са Стратегијом развоја МУП-а доносе Дирекција полиције и сектори на трогодишњем нивоу уз годишње ажурирање, који садржи детаљан план рада у циљу спровођења циљева из Стратегије развоја МУП-а, активности, показатеље успешности, носиоце, ресурсе и рокове, као и механизам извештавања, праћења и оцењивања постигнутих резултата;
  • Оперативни план рада је основни плански документ који усваја подручна полицијска управа за период од годину дана са пројекцијом планирања за наредну календарску годину у складу са прописима о програмском буџету. Оперативни план се доноси на основу документа Стратешка процена унутрашње безбедности и Стратешког плана Дирекције полиције и Оперативне процене унутрашње безбедности Полицијске управе, других идентификованих потреба и садржи дефинисане приоритете, оперативне циљеве са методологијом њихове реализације, показатеље успешности, одређивање ресурса (људских, материјалних и финансијских), начин извештавања и информисања и начин праћења и евалуације постигнутих резултата;
  • Безбедносна сметња је чињеница која онемогућава пријем и рад у државним органима, организацијама и другим правним лицима у складу са овим законом, као и на основу других прописа који се односе на вршење безбедносних провера;
  • Управљање људским ресурсима је обједињена стратешка функција Министарства која подразумева оптимизацију коришћења расположивих кадровских капацитета, омогућава усклађивање знања и способности полицијских службеника са знањима и способностима потребним за обављање послова одређеног радног места, као и промоцију професионалних вредности у обављању полицијске службе;
  • Стручно образовање, оспособљавање и усавршавање за потребе Министарства, као део управљања људским ресурсима подразумева стицање и унапређење знања, вештина, ставова и понашања, са циљем повећања ефикасности и ефективности у обављању полицијских послова.

Изрази који се користе у овом закону имају једнако родно значење, без обзира да ли се користе у мушком или женском роду и односе се подједнако на мушки и на женски род.

 

III НАДЛЕЖНОСТИ У ОБЛАСТИ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

 

  1. Надлежност Министарства

 

Члан 12.

Министарство у циљу организовања послова и стварања услова за рад:

  • утврђује развојне, организационе, кадровске и друге основне смернице за рад полиције, доноси Стратегију развоја МУП-а, програм и план рада, као и извештај о раду Министарства;
  • у складу са стратегијом и политикама спроводи функцију управљања људским ресурсима, креирањем политике запошљавања, уређивањем специфичностима рада и радних односа у Министарству, као и каријерни развој запослених; стара се о обезбеђивању једнаких услова за напредовање унутар Министарства; спроводи стручно образовање, оспособљавање и обуку запослених; спроводи мере здравствене и психолошке превенције запослених;
  • обезбеђује сарадњу са органима и телима који су законом овлашћени за спољашњу контролу полиције;
  • организује и спроводи унутрашњу контролу,
  • обезбеђује заштиту грађана и имовине у ванредним ситуацијама и заштиту од пожара;
  • доноси и спроводи планове о изградњи, коришћењу и одржавању информационог система и информационе безбедности и система видео надзора;
  • доноси и спроводи планове о изградњи, коришћењу и одржавању радиокомуникационог и телекомуникационог система, као и безбедноснозаштитног криптолошког система;
  • утврђује стандарде за опрему и материјалнотехничка средства, врши набавку и одржавање;
  • ради на решавању статусних питања грађана и издавању јавних исправа;
  • ради на спровођењу међународне сарадње у области унутрашњих послова;
  • ради на пословима системске подршке за рад полиције;
  • обезбеђује смештај и исхрану;
  • извршава друге задатке у складу са законом.

Министарство обезбеђује организационе претпоставке за оперативну независност полиције од других државних органа у обављању полицијских послова и других законом одређених послова за које је полиција одговорна.

Министарство обезбеђује и друге организационе претпоставке за рад полиције, у складу са усвојеним јавним политикама Владе Републике Србије, а нарочито за јачање поверења између јавности и полиције као службе на располагању јавности, за развој професионализма и за спречавање и сузбијање корупције у полицији.

Члан 13.

Министар даје полицији смернице и обавезна упутства за рад, уз пуно уважавање оперативне независности полиције.

Министар може да захтева извештаје, податке и друга документа у вези са радом полиције. Директор министру, редовно, три пута годишње и на његов посебан захтев, подноси извештаје о раду полиције и о свим појединачним питањима из делокруга полиције.

Надлежности министра из става 1. овог члана важе до тренутка када јавни тужилац буде обавештен о кривичном делу и преузме управљање над полицијским поступањем у предистражном поступку.

 

  1. Запослени у Министарству

 

Члан 14.

Запослени у Министарству унутрашњих послова су полицијски службеници и државни службеници.

Полицијски службеници су службеници који примењују полицијска овлашћења, којима се стаж осигурања рачуна у увећаном трајању у зависности од степена ризика полицијских послова и службеници који непосредно не примењују полицијска овлашћења, којима се стаж осигурања не рачуна у увећаном трајању, а који могу бити у статусу службеника са посебним и одређеним дужностима у зависности од врсте и сложености послова.

Током приправничког стажа приправник за полицијског службеника који примењује полицијска овлашћења је обавезан да заврши полицијску обуку основног нивоа, најкасније у року од једне године од дана заснивања радног односа.

Запослени који имају статус државних службеника су службеници који обављају остале послове из делокруга Министарства.

Намештеници у Министарству обављају техничке и услужне послове.

Запослени из ст. 1 до 3. овог члана имају право на одговарајућу легитимацију.

 

  1. Информисање о раду Министарства

 

Члан 15.

Министарство је дужно да, у складу са законом, благовремено и потпуно обавештава јавност о свом раду, путем средстава јавног информисања и на други одговарајући начин не откривајући поверљиве информације.

Информације из става 1. овог члана даје министар или лице које он за то овласти.

Давање информација из става 1. овог члана ускратиће се или одложити ако би се давањем информација:

  • повредио пропис о тајности података;
  • могло нарушити нечије право на правично суђење;
  • повредила претпоставка невиности;
  • повредило достојанство грађана;
  • могло утицати на исход судског поступка;
  • угрозило право на личну слободу и безбедност.

Полицијски службеници и други запослени у Министарству не могу самоиницијативно иступати у јавности и износити информације и сазнања до којих су дошли у раду.

Министарство једном годишње, а најкасније у року од три месеца од завршетка календарске године, објављује на својој званичној интернет страни Извод из извештаја о стању безбедности који на транспарентан начин приказује резултате рада Министарства.

Ближе прописе о обавештавању јавности доноси министар.

 

IV ОРГАНИЗАЦИЈА, НАДЛЕЖНОСТ И ПОСЛОВИ МИНИСТАРСТВА

 

Члан 16.

За обављање послова из надлежности Министарства, образују се уже организационе јединице са заокруженом облашћу рада, и то: Дирекција полиције и сектори за ванредне ситуације, послове унутрашње контроле, међународну сарадњу, ЕУ интеграције и планирање, људске ресурсе, аналитику, телекомуникационе и информационе технологије, финансије и заједничке послове.

 

V ОРГАНИЗАЦИЈА, НАДЛЕЖНОСТ И ПОСЛОВИ ПОЛИЦИЈЕ

 

  1. Организација полиције

 

1.1. Дирекција полиције

 

Члан 17.

За обављање полицијских послова образује се Дирекција полиције.

У саставу Дирекције полиције су организационе јединице у седишту, Полицијска управа за град Београд и подручне полицијске управе (у даљем тексту: полицијске управе).

У седишту Дирекције полиције образује се Директорат полиције, управе, организационе јединице полиције посебне намене, специјална јединица полиције и центри.

У седишту Полицијске управе за град Београд образују се управе, организационе јединице полиције посебне намене и полицијске станице у градским општинама.

У седишту подручне полицијске управе образују се службе или одељења, одсеци и полицијске станице у градским општинама.

За обављање унутрашњих послова, у седишту полицијске управе могу се образовати службе за обављање сродних унутрашњих, односно полицијских послова.

У седишту полицијске управе могу се образовати и полицијске станице за подручје једне или више месних заједница.

 

Члан 18.

Управе у седишту Дирекције полиције и Полицијске управе за град Београд образују се тако да су радно повезане са одговарајућим организационим јединицама и пословима полицијских управа и на начин да сродне полицијске послове из свог делокруга обављају на централном, регионалном и локалном нивоу.

Дирекцијом полиције руководи директор полиције и одговоран је за њен рад (у даљем тексту: директор).

За рад организационих јединица којима руководе и за свој рад одговорни су:

  • директору полиције – руководилац управе, организационе јединице посебне намене, специјалне јединице полиције и центра у седишту Дирекције и начелник полицијске управе;
  • начелнику Полицијске управе за град Београд – руководилац управе у њеном седишту, организационе јединице посебне намене и начелник полицијске станице;
  • начелнику полицијске управе – начелник службе или одељења, шеф одсека у њеном седишту и начелник полицијске станице;
  • начелнику полицијске станице – командир полицијске испоставе, шеф одсека и групе.

Управом у седишту, организационом јединицом посебне намене, центром и полицијском управом руководи начелник управе, односно начелник центра или командант јединице, полицијском станицом – начелник станице, а полицијском испоставом – командир испоставе. Специјалном јединицом полиције руководи командант.

Организационе јединице посебне намене у седишту Дирекције полиције су Жандармерија, Хеликоптерска јединица и Јединица за заштиту.

Ангажовање специјалне јединице полиције врши се на предлог руководиоца организационе јединице у саставу Дирекције полиције, уз претходно одобрење директора полиције и сагласност министра.

Предлог за ангажовање садржи безбедносну процену и план који може бити достављен и накнадно, уколико то налажу разлози хитности.

Организација и функционисање специјалне јединице полиције и организационих једница посебне намене, статус њених припадника, ближе уређује министар уз сагласност Владе.

 

1.2. Унутрашње уређење

 

Члан 19.

Влада доноси уредбу о начелима за унутрашње уређење Министарства.

Акт о унутрашњем уређењу, делокруг организационих јединица, организацију, седишта и подручја за која се образују, начин руковођења организационим јединицама и начин програмирања, планирања и извршавања послова, број радних места у Министарству, и систематизацију радних места, као и методологију описа послова радног места доноси министар уз сагласност Владе.

Унутрашње уређење, организација из става 2. овог члана врши се на основу стратешке процене ризика, претњи и последица по унутрашњу безбедност и показатеља о броју становника, броју кривичних дела и прекршаја, дужини и категоризацији путева, близини државне границе или административне линије, стратешком и географском положају и другим безбедносним показатељима.

Прописом из става 2. овог члана извршиће се и категоризација подручних полицијских управа.

 

1.3. Постављање и разрешење директора полиције

 

Члан 20.

Директора поставља Влада на пет година, на предлог министра, по спроведеном јавном конкурсу и на начин предвиђен прописима о радним односима који важе за Министарство. Директор полиције може бити изабран у највише два мандата.

Директор може бити лице које:

  • испуњава опште услове за рад у државним органима предвиђене законом;
  • испуњава посебне услове за рад на пословима полицијског службеника из члана ______. став 1. тачке 2) до 4) овог закона;
  • има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању;
  • има најмање 12 година стажа на полицијским пословима на руководећим радним местима;
  • испуњава услове радног места предвиђене за директора полиције.

Мандат директора полиције престаје протеком времена на које је изабран, престанком испуњавања услова за избор директора полиције, престанком радног односа по сили закона, оставком или разрешењем.

Директора полиције разрешава Влада на образложени предлог министра уколико не оствари очекиване резултате рада у оквиру компетенција радног места.

Директор полиције има заменика који се бира на начин прописан за руководиоца организационе јединице у седишту Дирекције.

 

1.4. Постављење и разрешење руководиоца организационе јединице

у седишту Дирекције

 

Члан 21.

Директор полиције по спроведеном интерном конкурсу и на начин предвиђен прописима о радним односима који важе за Министарство, предлаже кандидата за руководиоца унутрашње организационе јединице Дирекције полиције кога поставља министар.

За руководиоца организационе јединице из става 1. овог члана може се пријавити полицијски службеник који:

  • има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, или специјалистичким студијама на факултету, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању;
  • има најмање 10 година стажа на полицијским пословима на руководећим радним местима.

Руководиоца организационе јединице разрешава министар по предлогу директора полиције уколико не оствари очекиване резултате рада у оквиру компетенција радног места.

У складу са ст. 1, 2. и 3. овог члана поставља се и разрешава заменик руководиоца.

 

1.5. Унутрашње организационе јединице за координацију рада

 

Члан 22.

Ради обављања унутрашњих односно полицијских послова у складу са карактеристичним својствима одређених подручја, уредбом из члана 19. овог закона могу се утврдити и унутрашње организационе јединице за координацију рада полицијских управа и полицијских станица на подручјима за које су образоване.

Министар, на предлог директора полиције, поставља и разрешава полицијског службеника – руководиоца унутрашње организационе јединице из става 1. овог члана на пет година.

Исто лице може бити постављено највише два пута.

Руководиоца унутрашње организационе јединице разрешава министар по предлогу директора полиције уколико не оствари очекиване резултате рада у оквиру компетенција радног места.

 

1.6. Постављење и разрешење начелника полицијске управе

 

Члан 23.

Начелника полицијске управе поставља и разрешава министар, уз претходно прибављено мишљење директора, на пет година. Исто лице може бити постављено највише два пута.

Директор полиције, по спроведеном интерном конкурсу и на начин предвиђен прописима о радним односима који важе за Министарство, предлаже кандидате за начелника полицијске управе.

Начелник полицијске управе може бити полицијски службеник који испуњава услове из члана 21. став 2. овог закона и који испуњава услове радног места предвиђене за начелника полицијске управе.

Руководиоца унутрашње организационе јединице – начелника полицијске управе јединице разрешава директор полиције по предлогу руководиоца унутрашње организационе јединице уколико не оствари очекиване резултате рада у оквиру компетенција радног места

 

1.7. Постављење и разрешење руководиоца унутрашње организационе јединице

у седишту полицијске управе

 

Члан 24.

Директор полиције, на предлог начелника полицијске управе, поставља и разрешава руководиоца унутрашње организационе јединице у седишту полицијске управе на период од пет година. Исто лице може бити постављено највише два пута.

Начелник полицијске управе по спроведеном интерном конкурсу и на начин предвиђен прописима о радним односима који важе за Министарство, предлаже директору полиције кандидата за руководиоца организационе јединице из става 1. овог члана. Руководилац организационе јединице из става 1. овог члана може бити полицијски службеник који:

  • има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, или специјалистичким студијама на факултету, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању;
  • има најмање 5 година стажа на полицијским пословима на руководећим радним местима.

Руководиоца унутрашње организационе јединице – начелника у полицијској управи разрешава директор полиције по предлогу начелника полицијске управе, уколико не оствари очекиване резултате рада у оквиру компетенција радног места.

 

1.8. Полицијска станица и постављење

и разрешење начелника

 

Члан 25.

Ради вршења полицијских послова формира се полицијска станица у оквиру које се може образовати једна или више полицијских испостава. У оквиру полицијске испоставе образују се полицијска одељења или безбедносни сектори, а у оквиру полицијских одељења и/или безбедносних сектора образују се реони (позорнички, патролни и др.).

Директор полиције, на предлог начелника полицијске управе, поставља и разрешава полицијског службеника – начелника полицијске станице.

Начелник полицијске управе по спроведеном интерном конкурсу и на начин предвиђен прописима о радним односима који важе за Министарство бира кандидата за начелника полицијске станице.

Начелник полицијске станице може бити полицијски службеник који:

  • има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању;
  • има најмање 5 година стажа на полицијским пословима на руководећим радним местима.

 


  1. Надлежност полиције

 

2.1. Послови Дирекције

 

Члан 26.

Дирекција полиције на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република):

  • доноси документ Стратешке процене по унутрашњу безбедност у складу са Стратегијом развоја МУП-а, европским стандардима и добром праксом, за период од три године, уз ажурирање на годишњем нивоу. Стратешка процена садржи процену ефикасности мера и радњи предузетих у претходном периоду, процену идентификованих ризика, претњи и штете по унутрашњу безбедност Републике Србије у наредном трогодишњем периоду, приоритете и смернице за оперативни рад, као и анализу потребних капацитета на нивоу седишта Дирекције полиције и свих подручних полицијских управа;
  • На основу докумената Стратешке процене унутрашње безбедности и Стратегије развоја МУП-а, доноси Стратешки план Дирекције полиције за период од три године, уз годишње ажурирање, у коме дефинише главне активности, показатеље успешности, носиоце, потребне ресурсе, рокове и механизам извештавања, праћења и оцењивања;
  • усклађује, усмерава и контролише рад подручних полицијских управа;
  • непосредно учествује у обављању одређених сложенијих послова из делокруга подручних полицијских управа;
  • обезбеђује спровођење међународних уговора о полицијској сарадњи и других међународних аката за које је надлежна;
  • ствара потребне услове за одржавање и подизање оспособљености и спремности полиције за деловање у ванредним условима;
  • у полицијским пословима доприноси безбедносно-полицијској и наставно-научној активности.

 

2.2. Послови полицијске управе

 

Члан 27.

Послови полицијске управе су да:

  • на подручју градске општине у којој је њено седиште непосредно обавља полицијске и друге послове и остварује локалну сарадњу;
  • у складу са стратешком проценом претње по унутрашњу безбедност доноси оперативну процену за период од годину дана и доставља Дирекцији полиције. Оперативна процена садржи процену стања безбедности са идентификованим ризицима и претњама, предвиђање развоја стања безбедности, процену ефикасности мера и радњи предузетих у претходном периоду и предлог приоритета са препорукама о мерама и радњама;
  • доноси Оперативни план Полицијске управе за период од годину дана са пројекцијом планирања за наредну календарску годину сходно прописима о програмском буџету. Оперативни план се доноси на основу докумената Стратешке процене унутрашње безбедности и у складу је са Стратешким планом Дирекције полиције и Оперативном проценом унутрашње безбедности Полицијске управе, других идентификованих потреба и садржи дефинисане приоритете, оперативне циљеве са методологијом њихове реализације, одређивање ресурса (људских, материјалних и финансијских), начин извештавања и информисања и начин праћења и евалуације постигнутих резултата;
  • усклађује, координира, усмерава и контролише рад полицијских станица/испостава и обезбеђује остваривање локалне сарадње и одговорности;
  • учествује по потреби у обављању послова из делокруга полицијских станица;
  • предузима мере обезбеђења одређених лица и објеката;
  • обавља друге послове утврђене посебним прописима и другим актима.

 

2.3. Послови полицијске станице

 

Члан 28.

Полицијска станица непосредно обавља полицијске и унутрашње послове и остварује локалну сарадњу на подручју градске општине за које је образована у саставу подручне полицијске управе.

Начин обављања полицијских послова на безбедносном сектору прописује министар.

 

 VI ПОЛИЦИЈСКИ ПОСЛОВИ

 

Члан 29.

Полиција је орган државне управе у оквиру Министарства чији је задатак спровођење закона и остваривање безбедности грађана уз могућност примене законом прописане принуде ради спровођења закона и подршке владавини права у демократском друштву.

У случају када то налажу разлози заштите безбедности грађана и имовине, грађани су дужни да се придржавају упозорења и мера које издаје Министарство и службеници Министарства, у складу са законом.

 

  1. Полицијске мере

 

Члан 30.

Полиција предузима мере ради остваривања јавне безбедности из надлежности Министарства прописане овим и другим законима.

Полиција предузима хитне мере које су неопходне за отклањање непосредне опасности за људе и имовину, кад те мере не могу правовремено да предузму други надлежни органи, о чему одмах обавештава те органе.

Полиција пружа помоћ органима државне управе, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, правним и физичким лицима у случају опште опасности изазване природним непогодама, епидемијама или другим облицима угрожавања.

У пословима из ст. 2. и 3. овог члана полиција учествује и у вршењу спасилачке функције и пружању прве помоћи људима и, с тим у вези, користи прописану опрему и спроводи обуку полицијских службеника који те послове обављају.

Ради постизања циљева из става 1. до 4. овог члана, директор полиције може наложити предузимање мера из става 1. до 4. овог члана и запосленима у Министарству.

 

  1. 2. Јавно расписивање награде

 

Члан 31.

Полиција јавно расписује награду за дато обавештење ради:

  • откривања и хватања лица које је учинило теже кривично дело;
  • проналажења несталог лица;
  • разрешавања других случајева када су обавештења неопходна у обављању полицијских послова регулисаних законом.

Расписивање награде може се објавити у средствима јавног обавештавања или на други погодан начин.

Нема право на награду лице које је дало обавештење за које је расписана награда, ако полиција већ располаже тим обавештењем.

Право на награду немају ни припадници полиције и чланови њихових породица.

Начин јавног расписивања награде ближе прописује министар актом о полицијским пословима.

 

  1. Снимање на јавним местима

 

Члан 32.

Полиција врши надзор и снимање јавног места, коришћењем опреме за видео акустичке снимке и фотографисање у складу са прописом о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова.

Кад постоји опасност да приликом јавног окупљања дође до угрожавања живота и здравља људи или имовине, полицијски службеник овлашћен је да врши снимање или фотографисање јавног скупа.

Ради примене полицијских овлашћења, откривања прекршаја и кривичних дела као и контроле и анализе обављања полицијских послова, полиција може вршити снимање полицијских службеника.

Ради постизања циљева из става 1. до 3. овог члана полицијски службеник може користити превозна и друга средства са или без спољних обележја полиције, са уређајима за снимање као и уређаје за снимање и препознавање регистарских таблица.

Подаци прикупљени на начин из става 1. до 4. чувају се у прописаној евиденцији.

Намеру да спроведе активности полиција мора јавно да саопшти, осим када се врши прикривено снимање у складу са законом и када исто може да угрози сврху спровођења или исход снимања.

Начин снимања на јавним местима ближе прописује министар актом о полицијским пословима.

 

Члан 33.

Фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци радњи спроведених у складу са овим законом, могу да се користе као доказ у поступку.

Када се звучни снимци користе као доказ у поступку, они морају бити преписани и унесени у списе предмета.

Фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци који не спадају у став 1. овог члана, могу се користити као доказ у поступку, ако је утврђена њихова аутентичност и искључена могућност фотомонтаже или видеомонтаже и других облика фалсификовања фотографија и снимака и ако су фотографија, односно снимак направљени уз прећутну или изричиту сагласност осумњиченог, односно окривљеног, када се он или његов глас, налазе на фотографији, односно снимку.

Фотографије, звучни, односно звучни и видео снимци са чијим се прављењем није сагласио осумњичени, односно окривљени, ако се он или његов глас налазе на фотографији, односно снимку, могу да се користе као доказ у поступку, ако се на фотографији, звучном, односно звучном и видео снимку истовремено налази и неко друго лице, односно његов глас, које се прећутно или изричито сагласило са прављењем фотографије или звучног, односно звучног и видео снимка.

Ако се на фотографији, звучном, односно звучном и видео снимку налазе само одређени предмети или догађаји или лица која немају својство осумњиченог или окривљеног, фотографија, звучни, односно звучни и видео снимак се могу користити као доказ, под условом да нису настали извршењем кривичног дела.

Фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци који су направљени без прећутне или изричите сагласности осумњиченог или окривљеног који се на њима налазе, или чији је глас снимљен, могу да се користе као доказ у поступку, ако су фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци настали као вид општих безбедносних мера које се предузимају на јавним површинама – улицама, трговима, паркиралиштима, двориштима школа и установа и другим сличним јавним површинама, односно у јавним објектима и просторијама – зградама државних органа, установама, болницама, школама, аеродромима, аутобуским и железничким станицама, спортским стадионима и халама и другим таквим јавним просторијама и са њима повезаним отвореним површинама, као и у радњама, продавницама, банкама, мењачницама, објектима за пословне намене и другим сличним објектима у којима се снимање редовно обавља из безбедносних разлога.

Фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци који су направљени без прећутне или изричите сагласности осумњиченог или окривљеног који се на њима налазе, или чији је глас снимљен, могу да се користе као доказ у поступку, ако су фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци настали као вид безбедносних мера предузетих од стране држаоца стана и других просторија, односно од стране другог лица по налогу држаоца стана и других просторија, што се односи и на дворишне и друге сличне отворене просторе.

Када су фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци настали у складу са ставом 1. и става 3. до 7. овог члана, као доказ у поступку може да се користи и одређени део фотографије или снимка, издвојен применом одговарајућих техничких средстава, као и фотографија направљена као извод из видео снимка.

Када су фотографије или видео, односно звучни и видео снимци настали у складу са ставом 1. и става 3. до 7. овог члана, као доказ у поступку може да се користи и цртеж или скица направљени на основу фотографије или видео снимка, под условом да су направљени ради појашњења детаља фотографије или снимка и да су фотографија, односно снимак садржани у доказном материјалу.

 

  1. 4. Посебне мере за обезбеђивање јавног реда

 

Члан 34.

Ако Влада оцени да друкчије није могуће обезбедити јавни ред или заштитити здравље и животе људи, може да наложи министру да наредбом:

  • ограничи или забрани кретање на одређеним објектима, одређеним подручјима или на јавним местима;
  • забрани настањивање на одређеном подручју или напуштање одређеног подручја;
  • наложи евакуацију – напуштање одређеног подручја или објекта.

Мере из става 1. овог члана морају бити орочене, а могу да трају док трају разлози због којих су одређене.

 

  1. 5. Полицијско опажање (опсервирање) и праћење

 

Члан 35.

Ради провере добијених обавештења и формирања предлога надлежним органима за које су овлашћени законом, полицијски службеници могу пре постојања основа сумње да је извршено кривично дело или прекршај, путем непосредног или опсервирања и праћења путем техничких средстава, да прикупљају обавештења и податке од користи за утврђивање да ли су се стекли основи сумње да је извршено кривично дело или прекршај, или се врши припрема извршења кривичног дела или прекршаја.

Опсервирање и праћење је дозвољено вршити на јавним и другим за приступ доступним местима без задирања у право на приватност било ког лица.

Aкo током предузимaњa рaдњe из става 1. овог члана пoлициjски службeник затекне лице у извршењу кривичног дела кojим сe нe угрoжaвa безбедност других лица, мoжe прoпустити пoступaњe прeмa том лицу aкo пoстojи основана претпоставка дa нaстaвкoм рaдњe из става 1. овог члана мoжe дoћи дo других дoкaзa или пoдaтaкa o другим кривичним дeлимa или саизвршиоцима.

O прoпуштaњу пoступaњa из стaвa 3. oвoгa члaнa пoлициjски службeник je дужaн, одмах, oбaвeстити нeпoсрeднoг рукoвoдиоца.

Начин опсервирања и праћења ближе прописује министар актом о полицијским пословима.

 

  1. 6. Заштита жртава кривичних дела и других лица

 

6.1. Заштита у случају опасности од учиниоца кривичног дела или других лица

 

Члан 36.

Ако и док за то постоје оправдани разлози, полиција ће предузимањем одговарајућих мера заштитити жртву и друго лице које је дало или може дати податке важне за кривични поступак или лице које је са наведеним лицима у вези, ако им прети опасност од учиниоца кривичног дела или других лица.

Начин заштите жртава кривичних дела и других лица ближе прописује министар актом о полицијским пословима.

 

6.2. Заштита података о идентитету

 

Члан 37.

Полиција штити податке чије би откривање изложило опасности физички интегритет лица.

При подношењу писаног извештаја о садржају обавештења за чије је прикупљање полиција овлашћена у складу са Законом, полицијски службеник може ускратити податак о идентитету лица од којег је добило обавештење ако процењује да би откривањем идентитета изложило лице озбиљној опасности по живот, здравље, физички интегритет или би тиме угрозило слободу и имовину лица, као и ако се ради о лицу које даје обавештења и податке у поступку у којима се примењују полицијска овлашћења.

Подаци о идентитету лица које је дало обавештење сматрају се поверљивим и њима се рукује у складу са законом.

 

  1. 7. Полиграфско испитивање

 

Члан 38.

Полицијски службеник може да над лицем од којег тражи обавештења примени полиграфско испитивање уз његов добровољан пристанак и дату писану сагласност. Малолетник се може подвргнути полиграфском испитивању уз његов пристанак и уз сагласност и присуство родитеља или стараоца.

Полицијски службеник ће прекинути примену полиграфског испитивања ако лице од којег се траже обавештења после давања писане сагласности изјави да ту сагласност повлачи.

Полиграфском испитивању не може да се подвргне:

  • лице које је под утицајем алкохола или под утицајем опојних дрога или других психоактивних супстанци;
  • лице које има озбиљна срчана обољења или респираторне сметње;
  • лице у изразито стресном стању;
  • лице које је под дејством лекове за смирење;
  • лице које показује видљиве знаке душевне болести, привремене душевне поремећености или је у другом болесном стању које онемогућава испитивање;
  • лице које осећа интензиван физички бол;
  • трудница и породиља;
  • лице које није навршило 14 година (дете).

Министар ближе прописује методологију примене полиграфског испитивања актом о полицијским пословима.

 

  1. 8. Полицијска помоћ у извршењима и поступцима вансудског намирења

 

Члан 39.

Ако се при извршењу акта државног органа или правног лица са јавним овлашћењима, односно овлашћеног правног или физичког лица у поступку вансудског намирења (у даљем тексту: намирења) основано очекује отпор, полиција ће тим органима и лицима на њихов писани захтев, пружити помоћ ради омогућавања безбедног спровођења извршења.

Висина накнаде пружања полицијске помоћи одредиће се у складу са прописима који регулишу висину накнада које пружа Министарство.

Приликoм пружaњa пoмoћи пoлициjски службeници могу применити полицијска овлашћења прописана законом искључиво рaди зaштите живoтa, прaвa и слoбoдa грaђaнa и имoвинe, зaштитe jaвнoг рeдa, као и спрeчaвaњa и oткривaњa кривичних дела и прeкршaja, oднoснo прикупљaњa пoдaтaкa o тим делима и њихoвим учиниоцима.

 

Члан 40.

Помоћ у спровођењу извршења полиција пружа на основу писаног захтева надлежног органа или правног лица са јавним овлашћењима који се подноси месно надлежној организационој јединици полиције најмање пет дана пре дана одређеног за извршење акта. У захтеву за пружање помоћи морају бити наведени разлози због којих је потребна помоћ полиције, а уз захтев се прилаже копија акта који треба извршити, са потврдом извршности, доказ о покушају извршења без пружања полицијске помоћи и доказ о ангажовању пратећих служби које су неопходне за извршење.

У хитним случајевима, захтев из става 1. овог члана може се поднети и усмено, уз достављање писаног захтева у року од 48 часова.

Начелник полицијске управе, односно начелник полицијске станице одлучује о ангажовању полиције и о обиму и начину пружања помоћи у спровођењу извршења и о томе благовремено обавештава подносиоца захтева.

Пре почетка спровођења извршења акта, полиција је дужна да упозори извршеника или друга присутна лица да ће употребити средства принуде против њих ако буду ометала или спречавала извршење.

 

Члан 41.

Пре отпочињања пружања полицијске помоћи, полицијски службеник има право да изврши безбедносну проверу, као и проверу лица на које се извршење односи кроз базу података и евиденције које води Министарство.

Полицијски службеник дужан је привремено одузети оружје и друге предмете погодне за угрожавање безбедности пре извршења, ако утврди да лице на које се извршење односи или друго лице које је члан домаћинства поседује оружје у легалном поседу.

Полицијски службеник дужан је да врати предмете из става 2. овог члана најкасније 48 сати по извршењу акта осим ако не испуњава услове по прописима о оружју и муницији.

Поступак пружања помоћи у извршењима и поступцима намирења ближе ће прописати министар прописом о начину обављања полицијских послова.

 

Члан 42.

На позив лекара полицијски службеници пружиће помоћ здравственим радницима у савлађивању физичког отпора лица са психичким поремећајем, које због тога непосредно угрожава свој или живот, безбедност или здравље других лица, а које треба сместити у психијатријску установу без пристанка тог лица, али само док лице пружа физички отпор и док се не обезбеди збрињавање и отклањање непосредне опасности од тог лица.

На позив руководиоца психијатријске установе или здравственог радника кога је руководилац за то овластио, полицијски службеници ће без одлагања пружити одговарајућу помоћ да се отклони непосредна опасност од психички поремећеног лица које својим понашањем прети да ће напасти на свој живот и тело или на живот и тело неког другог лица или отуђити, уништити или теже оштетити имовину установе.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, лице код кога су се стекли основи сумње да ће због психичког поремећаја непосредно угрозити свој или живот или здравље других лица, полицијски службеници могу у неодложним случајевима довести у психијатријску установу надлежну према пребивалишту и боравишту лица, односно према месту на коме је лице тренутно затечено без претходног лекарског прегледа.

Ако је, сагласно ставу 1. до 3. овог члана, пружена полицијска помоћ здравствена установа дужна је да достави захтев.

 

  1. 9. Кодекс полицијске етике

 

Члан 43.

Полиција има свој кодекс етике који доноси Влада.

Министар доноси пропис о понaшању и међуљудским односима полицијских службеника.

 

  1. 10. Обавезе полицијских службеника ван радног времена

 

Члан 44.

Полицијски службеници предузимају неопходне радње ради безбедности и заштите живота и личне безбедности људи и имовине и ван радног времена.

Полицијски службеници који предузму радње из става 1. овог члана остварује сва права из радног односа.

Полицијски службеник у обављању својих послова служи заједници и штити сва лица од незаконитих деловања, обавезан је да увек поступа професионално, одговорно и хумано и да поштује људско достојанство, углед и част сваког лица и друга његова права и слободе.

Полицијски службеник, непосредном руководиоцу, у писаном облику доставља сазнања до којих је дошао обављањем полицијских послова, применом полицијских овлашћења или на други начин.

 

  1. 11. Трагање за лицима и предметима

 

Члан 45.

Полиција спроводи мере трагања за лицима и предметима.

Трагање се расписује потерницом, полицијском потрагом и објавом.

Потерница се расписује у складу са посебним законом.

 

Полицијска потрага се расписује:

  • за лицем за које постоји основи сумње да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности или прекршај предвиђен законом за чије извршавање је надлежно Министарство (у даљем тексту: прекршај);
  • за предметима кривичног дела или прекршајa и за предметима за којима је полиција дужна да трага у складу са посебним прописима;
  • за лицем које може дати потребна обавештења о кривичном делу или прекршају, учиниоцу или предметима кривичног дела или прекршаја.

Објава се расписује:

  • за несталим лицем;
  • ради утврђивања идентитета лица које није у стању да пружи личне податке или ради утврђивања идентитета пронађеног непознатог леша;
  • за предметима који су пронађени или нестали;
  • и у другим случајевима, у складу са посебним прописима.

 

11.1. Мере циљане потраге

 

Члан 46.

Ради хватања и привођења надлежном органу лица за које се основано сумња да је учинило кривично дело за које је по закону прописана казна затвора од четири или више година и за којим је расписана међународна потерница, а у случају кад полицајци другим мерама то лице не могу ухватити и привести, односно када би то било повезано са несразмерним тешкоћама, могу се према том лицу предузети мере потраге применом специјалне истражне технике утврђене законом којим се уређује кривични поступак (у даљем тексту: мере циљане потраге), у поступку и на начин из овог члана.

Мере циљане потраге, на предлог директора, одобрава одлуком председник Врховног касационог суда Србије, односно судија тог суда који је одређен да по овим предлозима одлучује у случају одсуства председника тог суда (у даљем тексту: овлашћени судија), у року од 72 часа од подношења предлога.

Предлог и одлука из става 2. овог члана сачињавају се у писаном облику. Предлог садржи податке и чињенице које су од значаја за одлучивање о примени мера циљане потраге.

Одобрене мере могу се примењивати најдуже шест месеци, а на основу новог предлога могу се продужити још једанпут најдуже шест месеци.

У случају неприхватања предлога, председник Врховног касационог суда Србије, односно овлашћени судија у образложењу одлуке наводи разлоге одбијања.

Кад разлози хитности то захтевају, мере циљане потраге може својим решењем наложити директор полиције, уз претходно прибављену писану сагласност за почетак примене одговарајућих мера председника Врховног касационог суда Србије, односно овлашћеног судије. У овом случају писани предлог за примену одговарајућих мера доставља се у року од 24 часа од добијања усмене сагласности.

Одлука о наставку примене одговарајућих мера, односно о њиховој обустави доноси се у року од 72 часа од подношења предлога. Одлука о обустави одговарајућих мера мора бити писано образложена.

Подаци прикупљени мерама циљане потраге не могу се користити као доказ у кривичном поступку. Подаци се по окончању циљане потраге достављају председнику Врховног касационог суда Србије, односно овлашћеном судији, који је дужан да их уништи и о томе сачини записник.

 


  1. 12. Припреме за рад у случају ванредног или ратног стања

 

Члан 47.

Полиција, у складу са својим делокругом утврђеним законом који регулишту ту област, врши припреме за деловање за време ванредног или ратног стања.

 

VII ПОЛИЦИЈСКА ОВЛАШЋЕЊА

 

  1. Заједничке одредбе о полицијским овлашћењима

 

1.1. Врсте полицијских овлашћења

 

Члан 48.

У обављању полицијских послова полицијски службеници имају полицијска овлашћења утврђена овим и другим законом.

Полицијска овлашћења су:

  • упозорење и наређење;
  • провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета;
  • позивање;
  • довођење;
  • задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања;
  • тражење обавештења;
  • привремено одузимање предмета;
  • преглед простора, објеката, документације и противтерористички преглед;
  • заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава;
  • обезбеђење и преглед места догађаја;
  • форензичка регистрација и узимање других узорака;
  • форензичка вештачења и анализе;
  • употреба туђег саобраћајног средства и средства везе;
  • утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци;
  • вршење безбедносних провера;
  • пријем нађених ствари;
  • употреба средстава принуде;
  • и друга овлашћења предвиђена законом.

Начин примене полицијских овлашћења из става 2. овог члана ближе прописује министар.

 

1.2. Услови за примену полицијских овлашћења

 

Члан 49.

Полицијска овлашћења примењује полицијски службеник.

Пре примене полицијског овлашћења полицијски службеник дужно је да се увери да су испуњени сви законски услови за примену овлашћења и одговорно је за ту процену.

Полицијски службеник примењује полицијска овлашћења по сопственој иницијативи, по наређењу надређеног службеника и по налогу надлежног органа издатом у складу са другим законом.

Кад је надређени службеник присутан, полицијска овлашћења примењују се по његовом наређењу, изузев ако нема времена да се чека на то наређење и мора се без одлагања поступити по сопственој иницијативи.

Приликом примене полицијских овлашћења полицијски службеник поступа у складу са законом и другим прописом и поштује стандарде постављене Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, Основним принципима УН о употреби силе и ватреног оружја од стране службених лица која спроводе закон, Европским кодексом полицијске етике и другим међународним актима који се односе на полицију.

На начин утврђен законом, ако је то у датој ситуацији могуће и не би угрозило извршење полицијског задатка, лице према коме се примењује полицијско овлашћење има право да буде упознато са разлозима за то, да укаже на околности које сматра битним с тим у вези, да буде упознато са идентитетом полицијског службеника, које се легитимише, и да тражи присуство лица које ужива његово поверење.

 

1.3. Представљање пре примене овлашћења

 

Члан 50.

Полицијски службеник се, пре почетка примене полицијског овлашћења, представља показивањем службене значке и службене легитимације лицу према коме примењује овлашћење.

Изузетно, полицијски службеник неће се представити на начин из става 1. овог члана ако околности примене полицијског овлашћења у конкретном случају указују да би то могло угрозити постизање законитог циља. У том случају полицијски службеник ће, током примене полицијског овлашћења, на своје својство упозорити речју: „Полиција“.

По престанку околности из става 2. овог члана полицијски службеник ће се представити на начин из става 1. овог члана.

 

1.4. Непристрасност, недискриминација, хуманост, поштовање људских права

и омогућавање медицинске помоћи

 

Члан 51.

Полицијски службеник у примени полицијских овлашћења поступа непристрасно, пружајући свакоме једнаку законску заштиту и поступајући без дискриминације лица по било којем основу.

У примени полицијских овлашћења полицијски службеник поступа хумано и поштује достојанство, углед и част сваког лица и друга основна права и слободе човека дајући предност правима угроженог у односу на иста права лица које та права угрожава и водећи рачуна о правима трећих лица.

Полицијски службеник приликом примене полицијских овлашћења ће, на захтев лица према коме се овлашћење примењује, омогућити пружање медицинске помоћи од стране здравствене установе.

 

1.5. Принцип сразмерности

 

Члан 52.

Примена полицијског овлашћења мора бити сразмерна потреби због које се предузима.

Примена полицијског овлашћења не сме изазвати веће штетне последице од оних које би наступиле да полицијско овлашћење није примењено.

Између више полицијских овлашћења примениће се оно којим се задатак може извршити са најмање штетних последица и губљења времена.

Приликом примене средстава принуде настојаће се да њихова употреба буде поступна, односно од најлакшег према тежем средству принуде и, у сваком случају, уз минимум неопходне силе.

 

1.6. Примена овлашћења према војним лицима

 

Члан 53.

Овлашћења утврђена овим законом полицијски службеник примењује и према војним лицима, ако посебним прописом није одређено да се ова овлашћења примењују на други начин или да се не примењују.

О поступању из става 1. овог члана полицијски службеник одмах обавештава војну полицију.

 

1.7. Примена овлашћења према малолетним лицима

 

Члан 54.

Полицијска овлашћења према малолетном лицу у својству учиниоца кривичног дела или прекршаја и у својству оштећеног кривичним делом, примењују сви полицијски службеници, осим у случајевима предузимања радњи прикупљања обавештења у својству грађанина и саслушања малолетника у својству осумњиченог у предистражном поступку, при чему обавезно поступају полицијски службеници која су стекла посебна знања из области права детета, преступнишва малолетника и кривичноправне заштите малолетних лица (у даљем тексту: полицијски службеници која су стекла посебна знања).

О предузетим полицијским овлашћењима према малолетном лицу у предистражном поступку, полицијски службеници одмах а најкасније у року од 24 сата обавештавају јавног тужиоца за малолетнике.

Изузетно, полицијска овлашћења која се односе на прикупљање обавештења у својству грађанина и саслушање малолетника у својству осумњиченог у предистражном поступку, примениће други полицијски службеник, ако због околности случаја не може да поступа полицијски службеник које је стекло посебна знања, о чему је потребно сачинити посебно образложен извештај и без одлагања га доставити јавном тужиоцу за малолетнике.

Полицијска овлашћења према малолетном лицу примењују се у присуству родитеља или стараоца тог лица, односно у ситуацијама када су недоступни уз присуство представника органа старатељства или представника установе за смештај малолетника, изузев када због посебних околности или хитности поступања иста није могуће обезбедити, али их је потребно о предузетом овлашћењу без одлагања обавестити.

Присуство представника органа старатељства или представника установе за смештај малолетника, обезбедиће се и у случајевима ако постоје основи сумње да су родитељ или старалац учинили кривично дело на штету малолетног лица, као и онда када је то у најбољем интересу детета или малолетника.

Начин примене полицијских овлашћења према малолетним лицима ближе прописује министар актом из члана 3. став 2. овог закона.

 

1.8. Примена полицијских овлашћења према лицима која уживају имунитет

 

Члан 55.

Лице које ужива дипломатско-конзуларни имунитет не може се довести нити задржати. Просторије, објекти, саобраћајна средства и документација власништво дипломатско-конзуларних представништва или лица које ужива дипломатско-конзуларни имунитет не могу се прегледати, нити употребити туђе саобраћајно средство власништво дипломатско-конзуларних представништва или лица које ужива дипломатско-конзуларни имунитет.

Полицијски службеници не смеју улазити у просторије дипломатских мисија или међународних организација које имају статус дипломатских мисија, нити у конзуларне просторије.

Полицијски службеници могу, изузетно, ући у просторије дипломатске мисије ако то захтева шеф мисије, а у конзуларне просторије ако то захтева шеф конзулата, лице које он одреди или шеф дипломатске мисије државе именовања уз претходно писано овлашћење, односно накнадно потврду о захтеву за улазак.

Под просторијама дипломатских мисија, у смислу става 2. овог члана, подразумевају се зграде или делови зграда и околно ограђено земљиште које се, без обзира на власништво, користи за потребе мисије, укључујући ту и резиденцију односно стан шефа мисије.

Конзуларне просторије, у смислу става 2. овог члана, су зграде или делови зграде и околно ограђено земљиште, које, без обзира на власништво служи искључиво за потребе конзулата.

У случају пожара или друге опште опасности која захтева спасавање живота људи и имовине већег обима и када није могуће чекати позив за улазак у просторије дипломатске мисије односно конзуларне просторије, полицијски службеници могу ући у те просторије и без претходног захтева лица из става 2. овог члана, али само у присуству два пунолетна грађанина.

Полицијски службеници ће о примљеном захтеву из става 2. овог члана, односно о постојању разлога из става 1. овог члана, пре уласка у просторије дипломатске мисије или у конзуларне просторије, ако је то могуће, прибавити претходно сагласност непосредног руководиоца.

Полицијски службеници неће извршити наредбу за претресање лица које се позове да ужива дипломатско-конзуларни имунитет и то докаже одговарајућом исправом, ако се то лице позове на свој имунитет пре започињања претресања. Већ започети претрес прекинуће се ако се лице, у току претреса, позове да ужива дипломатско-конзуларни имунитет и то докаже одговарајућом исправом. Ако полицијски службеник није извршило претресање лица, дужно је одмах да обавести орган који је издао наредбу за претресање.

Не може се привремено одузети архива, документи и службена преписка дипломатских мисија и конзулата, као и прописно обележене дипломатске и конзуларне поштанске торбе (вализе). Изузетно, ако постоји основана сумња да се у конзуларној вализи налазе и други предмети осим преписке, докумената, архива и предмета који служе искључиво за службену употребу, полицијски службеник може захтевати да конзуларну вализу у његовом присуству отвори овлашћени представник државе именовања. Ако овлашћени представник то одбије, конзуларна вализа враћа се пошиљаоцу.

О предузетим мерама из овог члана, полицијски службеници дужни су поднети писмени извештај непосредном руководиоцу.

 

Члан 56.

Лице које ужива имунитет у складу са Уставом Републике Србије, а који се позвао на имунитет (у даљем тексту: лице са имунитетом) не може бити притворено, нити се против њега може покренути кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења надлежног органа.

Изузетно од става 1. овог члана лице са имунитетом које је затечено у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен без одобрења надлежног органа.

Лице са имунитетом, у смислу овог закона, су народни посланик, Председник Републике, Председник Владе и члан Владе и заштитник грађана.

Носиоци судско-тужилачке функције не могу бити доведени нити задржани у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења надлежног органа.

Носиоци судско-тужилачке функције, у смислу овог закона, су судија, члан Високог савета судства, судија Уставног суда, јавни тужилац и члан Државног већа тужилаца.

 

1.9. Службена значка, легитимација, униформа и ознаке

 

Члан 57.

Полицијским службеницима, који обављају полицијске послове, Министарство издаје службену значку и службену легитимацију.

Службена легитимација са службеном значком служи за идентификацију и доказивање својства полицијског службеника приликом обављања полицијских послова или примене полицијских овлашћења. Службена легитимација полицијских службеника из става 1. овог члана, може се користи и за: приступ и коришћење информационог система МУП-а, дигитално потписивање докумената, шифровање службених докумената, физички приступ објектима и областима када је потребан већи ниво заштите и када је потребна идентификација полицијског службеника, као и у остале сврхе прописане законом.

Униформисани полицијски службеник на прописан начин носи униформу са ознакама када обавља полицијске послове према прописима о начину обављања полицијских послова.

Униформу полицијског службеника, на прописан начин, могу на државним приредбама и свечаностима, стручним и скуповима ветерана и на сахранама активних и пензионисаних службеника полиције да носе, поред полицијских службеника који обављају полицијске послове у униформи и цивилном оделу и пензионисани полицијски службеници.

 

1.10. Службено оружје и средства принуде

 

Члан 58.

Полицијски службеник има право и дужност да носи службено оружје и муницију.

Оружје и муницију, као и друга средства принуде, полицијски службеник употребљава под условима утврђеним овим законом.

 

Члан 59.

Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу преда службено оружје, муницију, службену легитимацију и службену значку за време привремене спречености за рад због болести због које није способан за обављање послова са службеним оружјем – даном почетка привремене спречености за рад.

Ако полицијски службеник не поступи у складу са ставом 1. овог члана непосредни руководилац дужан је да опрему из става 1. овог члана привремено одузме – даном сазнања за привремену спреченост.

По престанку привремене спречености за рад полицијском службенику враћа се службено оружје, муниција, службена легитимација и службена значка – на дан почетка рада.

 

  1. 2. Услови и начин примене појединих полицијских овлашћења

 

2.1. Упозорење и наређење

 

2.1.1. Услови за примену упозорења

 

Члан 60.

Полицијски службеник упозориће лице које својим понашањем, деловањем или пропуштањем одређене радње може да доведе у опасност своју безбедност или безбедност другог лица или безбедност имовине, да наруши јавни ред или да угрози безбедност саобраћаја на путевима или кад се основано очекује да би то лице могло да учини или да изазове друго лице да учини кривично дело или прекршај.

 

2.1.2. Услови за примену наређења

 

Члан 61.

Наређење се може применити само у односу на понашања, односно делатности и чињења од којих непосредно зависи успешно извршавање полицијских задатака.

Наређења се примењују ради:

  • отклањања опасности за живот и личну безбедност људи;
  • отклањања опасности за имовину;
  • спречавања извршавања кривичних дела и прекршаја, хватања њихових учинилаца и проналажења и обезбеђења трагова тих дела који могу послужити као доказ;
  • одржавања јавног реда или успостављања нарушеног јавног реда;
  • безбедности саобраћаја на путевима;
  • запречавања приступа или задржавања на простору или објекту где то није дозвољено;
  • спречавања и отклањања последица у случају опште опасности проузроковане елементарним непогодама, епидемијама или других облика угрожавања опште безбедности;
  • спречавања угрожавања безбедности људи и имовине у другим случајевима утврђеним законом.

 

2.1.3. Начин примене упозорења и наређења

 

Члан 62.

Упозорења и наређења дају се усмено, писано или на други погодан начин, светлосним и звучним сигналима, руком и слично, с тим да њихово значење буде јасно изражено.

 

2.2. Провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета

 

2.2.1. Услови за проверу идентитета лица

 

Члан 63.

Провера идентитета лица примениће се према лицу:

  • које треба ухапсити, довести, задржати или упутити надлежном државном органу;
  • од којег прети опасност која захтева полицијско поступање;
  • над којим се обавља преглед или претресање или се предузимају друге законом прописане мере и радње;
  • које се затекне у туђем стану, објекту и другим просторијама или у превозном средству које се прегледа и претреса, ако је провера идентитета потребна;
  • које неовлашћено прикупља податке о лицу, објекту или простору које се безбедносно штити;
  • које се затекне на простору или у објекту у којем је привремено ограничена слобода кретања, ако је провера идентитета потребна;
  • које пријављује извршење кривичног дела или прекршаја или учиниоце тих дела, односно пружа обавештења од интереса за рад полиције;
  • које својим понашањем изазива сумњу да је учинилац кривичног дела или прекршаја или да га намерава учинити или по свом физичком изгледу личи на лице за којим се трага;
  • које се затекне на месту извршења кривичног дела или прекршаја;
  • које се налази на месту на којем је из безбедносних разлога неопходно утврдити идентитет свих лица или претежног броја лица;
  • на оправдан захтев службених лица органа државне управе, правних или физичких лица.

Оправданим захтевом из става 1. тачка 11) овог члана сматра се захтев из којег је видљиво да су службеним лицима такви подаци неопходни за законито поступање или да је физичким лицима повређено неко право.

Полицијски службеник дужно је да упозна лице са разлогом провере његовог идентитета.

Изузетно од става 3. овог члана полицијски службеник може ускратити грађанину обавештење о разлозима провере идентитета ако прикупља обавештења о кривичном делу које се гони по службеној дужности ако би то могло угрозити постизање циља провере.

 

2.2.2. Начин провере идентитета лица

 

Члан 64.

Провера идентитета лица врши се увидом у личну карту или другу јавну исправу са фотографијом или електронски, када је лична карта носилац и стварног и електронског идентитета.

Изузетно од става 1. овог члана, провера идентитета може бити извршена на основу изјаве лица чији је идентитет проверен.

Лицу без личне карте, по утврђивању идентитета и права на личну карту, издаће се лична карта у прописаном поступку.

 

2.2.3. Прикривена провера идентитета

 

Члан 65.

Изузетно од члана 64. овог закона пoлициjски службeник мoжe прикривeнo прoвeрити идeнтитeт лица зa кojу пoстoje oснoви сумњe дa би мoгао бити учинилац кривичног дeлa кoje сe гoни пo службeнoj дужнoсти.

Прoвeрa идeнтитeтa из стaвa 1. oвoг члaнa oбaвљa сe посматрањем, прaтњoм, прикупљaњeм обавештења, прикупљaњeм обавештења уз прикривaњe сврхe прикупљaњa, прикривaњeм свojствa пoлициjскoг службeникa и примeнoм мeрa тeхничкoг снимaњa.

Aкo друкчиje ниje прoписaнo пoсeбним зaкoнoм, мeрe прaтњe и тeхничкoг снимaњa из стaвa 2. oвoг члaнa мoгу трajaти нeпрeкиднo нajдужe двaдeсeт и чeтири сaтa. Aкo сe рaди o прoвeри идeнтитeтa осумњиченог зa кривично дeлo зa кoje je прoписaнa кaзнa зaтвoрa oд нajмaњe двaнaeст гoдинa, мeрe мoгу трajaти чeтрдeсeт и oсaм сaти.

 

2.2.4. Утврђивање идентитета лица

 

Члан 66.

Утврђивање идентитета лица примениће се према лицу које нема код себе исправу из члана 61. став 1. овог закона, кад се сумња у веродостојност такве исправе и на основу захтева надлежног органа.

Идентитет се утврђује коришћењем података из форензичких евиденција, применом метода и употребом средстава криминалистичке тактике и форензике, медицинским или другим одговарајућим вештачењима.

Након извршеног утврђивања идентитета сачињава се извештај који се прослеђује тражиоцу утврђивања идентитета, у складу са законом, док се полицијским органима других држава са којима је ратификованим споразумима успостављена међународна полицијска сарадња, достављају и непосредни подаци о лицу, на њихов захтев, у складу са прописима који регулишу област давања података о личности.

У циљу утврђивања идентитета лица полиција је овлашћена да јавно објави фоторобот, цртеж, снимак или опис лица.

Кад идентитет није могуће утврдити на други начин, полиција је овлашћена да објави фотографију лица које о себи не може дати податке, односно фотографију непознатог леша.

 

2.2.5. Идентификација предмета

 

Члан 67.

Идентификација предмета примењује се када је у поступку потребно да се утврде и провере обележја и својства предмета, као и однос између лица или догађаја и предмета.

Дирекција је овлашћена да јавно објави фотографију, цртеж, снимак или опис предмета ако је то од значаја за успешно вођење поступка идентификације предмета.

 

2.3. Позивање

 

2.3.1. Услови и начин позивања на разговор

 

Члан 68.

Лице за које се основано претпоставља да располаже обавештењима неопходним за обављање полицијских послова може бити позвано на разговор.

У позиву се мора навести назив, место и адреса организационе јединице Дирекције, разлог, место и време позивања као и упозорење да може бити доведено.

Кад је то пре упућивања позива познато, позив се, поред српског, сачињава и на другом језику и писму у службеној употреби којим се лице служи. Ако ово није било познато, на захтев лица које се одазвало позиву, садржај позива саопштиће му се на том језику.

О извршеном достављању саставља се потврда – доставница.

Лице које је позвано у складу са ставовима 1. до 3. овог члана може бити доведено ако се не одазове позиву само ако је на то било упозорено у позиву и ако се ради о полицијским пословима из члана 3. став 1. тачке 1) до 5) овог закона.

 

2.3.2. Време у којем се лице може позвати

 

Члан 69.

Лице које се налази у стану може се позивати у времену од 6 до 22 часа.

Изузетно, ако постоји опасност од одлагања, лице од којег се тражи обавештење полицијски службеник може да позове ван времена предвиђеног у ставу 1. овог члана.

 

2.3.3. Посебни случајеви позивања

 

Члан 70.

Полицијски службеник овлашћено је, изузетно, да лице позове усмено или одговарајућим телекомуникационим средством, при чему је дужно да саопшти разлог позивања, а уз сагласност лица може и да превезе лице до службених просторија.

Лица се изузетно могу позивати и путем средстава јавног обавештавања када је то неопходно због опасности од одлагања, безбедности поступања или када се позив упућује већем броју лица.

Позивање малолетног лица обавља се достављањем писаног позива преко родитеља или старатеља.

 

2.4. Довођење

 

2.4.1. Довођење на основу писаног налога

 

Члан 71.

Лице може бити доведено на основу писане наредбе коју изда суд, односно налога по закључку о привођењу донетог у управном поступку (у даљем тексту: налог).

У смислу става 1. овог члана, лица се могу довести у просторије Министарства, другог надлежног органа државне управе или до места одређеног налогом.

Полицијски службеник лицу које треба довести уручује налог из става 1. овог члана пре довођења.

Лицу за које се основано сумња да ће пружити отпор полицијски службеник ће уручити налог из става 1. овог члана после довођења.

Лице може бити доведено у време од 6 до 22 часа.

Изузетно, кад је довођење неопходно ради предузимања полицијских послова који не трпе одлагање, лице се може довести и ван времена утврђеног у ставу 5. овог члана.

Довођење може бити предузето најраније шест часова пре одређеног рока за довођење, ако се мора извршити на подручју полицијске управе на којем је лице затечено.

Кад се довођење мора извршити ван подручја полицијске управе на којем је лице затечено, довођење може трајати најдуже 24 часа.

 

2.4.2. Довођење без писаног налога

 

Члан 72.

Без писаног налога полиција може довести лице:

  • чији идентитет треба утврдити;
  • за којим је расписана потерница;
  • које треба задржати;
  • које се није одазвало позиву само ако је у позиву упозорено да ће бити доведено;
  • за које постоје основи сумње да је извршио кривично дело које се гони по службеној дужности и које је затечено на месту извршења кривичног дела, а ради саслушања у својству осумњиченог;
  • ако је другим законом прописано довођење.

 

2.4.3. Лица према којима се не примењују одредбе о довођењу

 

Члан 73.

Одредбе о довођењу не примењују се према лицу чије је кретање знатно отежано због болести, изнемоглости или трудноће, као ни према лицу за које се оправдано претпоставља да би му се довођењем битно погоршало здравље.

О чињеницама из става 1. овог члана писаним путем обавештава се орган који је издао налог за довођење.

Одредбе о довођењу не примењују се према лицу које обавља такве послове који се не смеју прекидати све док му се не обезбеди одговарајућа замена.

О разлозима из ст. 1. и 3. овог члана да се одредбе о довођењу не примене, одлучује непосредни руководилац полицијског службеника које врши довођење, а ако се за разлоге сазнало тек на лицу места – само полицијски службеник, које о томе без одлагања обавештава свог непосредног руководиоца.

 

2.4.4. Права лица које се доводи

 

Члан 74.

Полицијски службеник дужан је да, пре довођења на језику који разуме, упозна лице које доводи о разлозима довођења, праву на обавештавање породице или других лица, као и о праву на браниоца.

Изузетно од става 1. овог члана, ако околности у конкретном случају указују да би то могло угрозити постизање законитог циља, полицијски службеник упознаће лице које доводи о својим правима након довођења.

 

2.5. Задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања

 

2.5.1. Услови за задржавање

 

Члан 75.

Полицијски службеник ће задржати лице у случају када је то другим законом прописано.

Доношење решења о задржавању и поступање по жалби на донето решење из тачке 1. овог члана врши се у складу са прописима закона на основу којег се врши задржавање.

Задржавање се прекида кад престану разлози због којих је одређено, односно одлуком надлежног суда.

Ако је задржано војно лице о томе се без одлагања обавештава војна полиција.

Задржавањем лица у смислу овог члана не сматра се време потребно да се лице које су предали страни органи безбедности или други органи Републике Србије, доведе и преда органу надлежном за даље поступање.

 

2.5.2. Додатна јемства у случају задржавања

 

Члан 76.

О задржавању по одредбама овог закона или у примени закона о заштити државне границе или закона о безбедности саобраћаја на путевима, лице мора бити на свом матерњем језику или језику који разуме обавештено да је задржано и о разлозима за задржавање и поучено да није обавезно ништа да изјави, да има право на одговарајућу правну помоћ адвоката кога слободно изабере и да ће се на његов захтев о задржавању обавестити његови најближи.

Ако је лице из става 1. овог члана странац, мора на његовом матерњем језику или на језику који разуме да буде поучено и о томе да ће на његов захтев о задржавању бити обавештено дипломатско-конзуларно представништво државе чији је држављанин.

Полицијски службеник мора да одложи сва даља поступања до доласка адвоката, и то најдуже за два часа од како је лицу пружена могућност да обавести адвоката. Полицијски службеник може да задржи лице или да изврши другу радњу предвиђену законом чије би одлагање онемогућило или отежало извршење задатка.

 


2.5.3. Услови за привремено ограничење слободе кретања

 

Члан 77.

Лицу се, у складу са законом, може привремено ограничити слобода кретања на одређеном простору или објекту ради:

  • спречавања извршења кривичних дела или прекршаја;
  • проналажења и хватања учинилаца кривичних дела или прекршаја;
  • проналажења и хватања лица за којима се трага;
  • проналажења трагова и предмета који могу послужити као доказ да је учињено кривично дело или прекршај.

Одлуку о привременом ограничењу слободе кретања на одређеном простору или објекту доноси директор полиције или начелник полицијске управе односно лице које они за то овласте.

Привремено ограничење слободе кретања не може трајати дуже од остварења циља ради којег је овлашћење примењено. За ограничење дуже од осам часова потребно је одобрење надлежног вишег суда.

 

2.5.4. Посебни услови за ограничење слободе кретања

 

Члан 78.

Полицијски службеник овлашћен је да привремено ограничи слободу кретања и задржавања на одређеном простору или објекту и у случајевима угрожавања безбедности изазваног елементарним непогодама или епидемијама и у другим случајевима угрожавања безбедности лица и имовине (безбедносни преглед) док такво угрожавање траје.

Ради остваривања циљева из става 1. овог члана, полицијски службеник овлашћен је да спроведе удаљавање лица, евакуацију.

 

2.6. Полицијске радње

 

Члан 79.

Овлашћење привременог ограничења слободе кретања и мера трагања за лицима и предметима спроводе се полицијским радњама које чине потера, преглед одређених објеката и простора, заседа, рација и блокада саобраћајних и других површина.

 

2.7. Тражење обавештења

 

Члан 80.

Полицијски службеник може тражити обавештења од лица у циљу спречавања и откривања кривичних дела или прекршаја и њихових учинилаца у складу са законом.

Лице није дужно да пружи тражено обавештење осим ако би тиме учинио кривично дело, на шта је полицијски службеник дужан да га упозори.

 

2.8. Привремено одузимање предмета

 

2.8.1. Услови за привремено одузимање предмета, потврда и вођење података

 

Члан 81.

Полицијски службеник привремено ће одузети предмет:

  • ако околности случаја указују да је одређени предмет намењен за извршење кривичног дела или прекршаја, потиче или је настао као последица извршења кривичног дела или прекршаја;
  • ако је одузимање предмета неопходно за заштиту опште безбедности;
  • који лице коме је одузета или ограничена слобода има код себе и може да га употреби за самоповређивање, напад или бекство;
  • ако је то одређено другим законом.

О привременом одузимању предмета полицијски службеник дужно је да изда потврду. Потврда мора да садржи податке о привремено одузетом предмету по којима се предмет разликује од других предмета, као и податке о лицу од кога је предмет одузет.

Подаци о привремено одузетим предметима воде се у посебној евиденцији.

 

2.8.2. Чување и враћање привремено одузетих предмета

 

Члан 82.

Кад због својства привремено одузетих предмета чување у просторијама полиције није могуће или је повезано са значајним тешкоћама, привремено одузети предмети могу се сместити или обезбедити на одговарајући начин, до доношења одлуке надлежног органа.

Под условима из става 1. овог члана, ако су привремено одузети предмети поверени или се налазе на чувању од стране полиције, полиција може наплатити трошкове као сопствени приход.

Кад престану разлози због којих је предмет привремено одузет, ако другим законом или одлуком надлежног органа није друкчије одређено, привремено одузети предмет ће се вратити лицу од којег је одузет.

Лице из става 2. овог члана позива се да предмет преузме у року који не може бити краћи од месец дана.

 

2.8.3. Продаја привремено одузетих предмета

 

Члан 83.

Полиција је овлашћена да прода привремено одузете предмете ако за даље поступање није надлежан суд или други орган управе кад:

  • предметима прети опасност од пропадања или значајан губитак вредности;
  • је чување и одржавање предмета повезано са несразмерно високим трошковима или тешкоћама.

Привремено одузети предмет може бити продат кад га позвано лице не преузме у одређеном року који не може бити краћи од месец дана, а лицу је било саопштено да ће предмет бити продат уколико га не преузме.

Привремено одузети предмети продају се на јавној лицитацији.

Кад привремено одузети предмет није могао бити продат на одржаној јавној лицитацији или је очигледно да ће трошкови лицитације бити несразмерни са износом добијеним продајом или постоји опасност од пропадања предмета, привремено одузети предмет ће се продати у слободној продаји.

Ако се купац не може пронаћи у року од једне године, привремено одузети предмет може да се употреби као опште добро или уништи.

Средства остварена продајом привремено одузетог предмета приход су буџета Републике Србије.

 


2.9. Преглед просторија, објеката и документације и противтерористички преглед

 

Члан 84.

Полицијски службеник овлашћен је да уђе у пословни простор и изврши његов преглед и преглед документације ради:

  • спречавања, откривања и расветљавања кривичног дела или прекршаја односно проналаска учинилаца кривичних дела или прекршаја;
  • поступања по дојави о присутности експлозивне направе или друге опасности.

 

Члан 85.

Полицијски службеник овлашћен је да уђе у просторије, објекте, средства, пословни или други простор, а полицијски службеник специјализоване струке је овлашћен да изврши његов преглед, ради поступања по дојави о присутности експлозивног средства или направе или друге опасности.

Полицијски службеници специјализоване струке, могу вршити и превентивни противтерористички преглед просторија, објеката, средстава, направа и других предмета, ради заштите безбедности људи и имовине у саобраћају, на јавним скуповима и на другим местима.

Противтерористички преглед обухвата преглед или откривање експлозивних средстава или направа, као и хемијско-биолошко-радиолошко-нуклеарни и други преглед.

Ако је могуће очекивати да би у просторијама, објектима или средствима, односно на којем од места из става 2. овог члана могло доћи до угрожавања безбедности људи и имовине сумњивим направама или предметима, као и кад до тог угрожавања дође, полицијски службеници могу простор, објекте, средство, односно место, да испразне и спрече приступ до њих и да их непосредно или уз употребу техничких средстава прегледају. У овом случају полицијски службеници могу извршити и безбедносни преглед.

Приликом вршења противтерористичког прегледа полицијски службеници могу од надлежног инспекцијског органа да захтевају да изврши и инспекцијски надзор.

 

2.10. Заустављање и прегледање лица, предмета

и саобраћајних средстава

 

Члан 86.

Полицијски службеник овлашћено је да заустави и изврши преглед лица, предмета које лице носи са собом и саобраћајног средства када је то неопходно ради проналаска лица, предмета и трагова, који могу послужити као доказ за успешно вођење поступка, као и предмета подобних за напад или самоповређивање.

Приликом заустављања полицијски службеник, пре него што приступи прегледу из става 1. овог члана, саопштава лицу да ли је заустављено ради вршења прегледа због превентивне контроле, због његовог или туђег прекршаја или кривичног дела или из другог безбедносног разлога.

Прегледом лица у смислу става 1. овог члана, сматра се увид у садржај одеће и обуће.

Прегледом саобраћајног средства у смислу става 1. овог члана, сматра се преглед свих отворених и затворених простора саобраћајног средства и предмета који се превозе.

Преглед предмета које лице носи са собом обухвата преглед предмета који су код лица или у његовој непосредној близини или предмета лица по чијем се налогу у његовој пратњи они превозе.

Преглед лица мора вршити лице истог пола, изузев када је неопходан хитан преглед лица ради одузимања оружја или предмета подобних за напад или самоповређивање.

Приликом прегледа полицијски службеници овлашћена су да користе техничка средства и службеног пса.

При предузимању мера из става 1. овог члана полицијски службеник овлашћено је да принудно отвори затворено саобраћајно средство или предмет који лице носи са собом.

Ако постоје основи сумње да лице код себе, у саобраћајном средству или у предмету који носи са собом има предмете који могу послужити као доказ у кривичном или прекршајном поступку, полицијски службеник овлашћено је да задржи лице до прибављања налога за претрес, а најдуже шест часова.

 

2.10.1. Прoвeрa зaстaвe, гоњење, зaустaвљaњe,
задржавање и спрoвoђeњe
пловила

 

Члан 87.

У oбaвљaњу пoлициjских пoслoвa нa рекама и унутрашњим водама пoлициjски службeник може, у складу са посебним прописима, да:

  • прoвeри зaстaву пловила;
  • зaустaви пловило;
  • прeглeда испрaве пловила и лица нa пловилу;
  • прeглeда пловило;
  • гoни пловило;
  • задржи пловило;
  • спрoвeде пловило нaдлeжнoм органу.

Гоњење пловила из стaвa 1. тачкe 5) oвoг члaнa мoжe зaпoчeти aкo сe пловило нe зaустaви нaкoн упућeнoг пoзивa нa зaустaвљaњe видљивим свeтлoсним, звучним или знaкoвимa мeђунaрoднoг сигнaлнoг кoдeксa с удaљeнoсти кoja oмoгућaвa приjeм пoзивa.

Aкo сe пловило које се гони нe зaустaви, пoлициjски службeник дужан је да га зaустaви мaнeврoм или употребом другoг срeдствa.

 

2.11. Обезбеђење и преглед места догађаја

 

Члан 88.

Кад полицијски службеник сазна за извршење кривичног дела, прекршаја или другог догађаја поводом којег је потребно непосредним опажањем утврдити или разјаснити чињенице, овлашћено је да обезбеди место догађаја до доласка службеног лица одговарајућег органа, и изузетно изврши преглед места догађаја превасходно ради заштите предмета који могу послужити као доказ од уништења или задржавања лица и проналаска извршиоца кривичног дела, помоћи оштећеном, као и прикупљању обавештења у вези са кривичним делом, прекршајем или догађајем.

Полицијски службеник овлашћено је до окончања прегледа, а најдуже шест часова, да задржи лице за које процени да може да пружи обавештења важна за разјашњавање догађаја или за предузимање спасилачких активности, ако је вероватно да се обавештења не би могла касније прикупити или се не би могло обезбедити присуство лица које може предузети спасилачке активности.

Ради заштите жртава кривичног дела, оштећених због прекршаја или другог догађаја и у циљу заштите интереса поступка, полицијски службеник овлашћено је да забрани снимање места догађаја.

 


2.12. Употреба туђег саобраћајног средства и средства везе

 

Члан 89.

Полицијски службеник може да се послужи саобраћајним средством и средством везе правног или физичког лица, ако на други начин не може да изврши превоз, односно успостави везу неопходну ради хватања учиниоца кривичног дела који се непосредно гони или ради превожења у најближу здравствену установу повређеног лица које је жртва кривичног дела, саобраћајне незгоде, елементарне непогоде или другог несрећног случаја.

Полицијски службеник се приликом примене овлашћења из става 1. овог члана обавезно представља показивањем службене значке и службене легитимације.

Власник превозног средства и средства везе којим се послужи полицијски службеник има право на накнаду трошкова и штете проузроковане њиховом употребом.

 

2.13. Утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци

 

Члан 90.

Ради утврђивања присуства алкохола и/или психоактивних супстанци у организму, полицијски службеник може лице за које сумња да је учинилац кривичног дела, прекршаја или учесник неког догађаја (у даљем тексту: учинилац дела) да подвргне испитивању помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.).

Учинилац дела је дужан да без одлагања поступи по налогу полицијског службеника и омогући вршење испитивања помоћу одговарајућих средстава из ст. 1. овог члана.

Уколико се из очигледно оправданих разлога не може извршити испитивање прописано у ставу 1. овог члана, полицијски службеник може лице да доведе ради стручног прегледа у одговарајућу здравствену установу. Учинилац дела дужан је да се подвргне таквом прегледу.

Учинилац дела који након извршеног испитивања помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.) оспорава добијене резултате, може захтевати да се изврши анализа крви, односно крви и урина или других телесних материја, у одговарајућој установи, о сопственом трошку. Захтев се подноси у писаној форми, на лицу места, у записник у коме су утврђени резултати испитивања.

Ако је утврђивањем спроведеним према одредбама овог члана утврђено да је под дејством алкохола и/или психоактивних супстанци, трошкове утврђивања сноси учинилац дела.

Анализу крви, урина и/или других телесних материја у циљу утврђивања садржаја алкохола и/или психоактивних супстанци у организму може вршити само здравствена установа која добије овлашћење за то од министарства надлежног за здравље.

Здравствена установа из става 6. овог члана дужна је да анализе крви, односно крви и урина или других телесних материја врши законито по правилима струке и на савестан начин.

 

2.14. Вршење безбедносних провера

 

Члан 91.

Вршење безбедносних провера представља скуп мера и радњи којима се утврђује постојање или непостојање безбедносних сметњи за вршење одређених послова.

Ако другим прописом није другачије одређено полиција има право да врши безбедносне провере:

  • кандидата за пријем у радни однос у Министарство;
  • кандидата за пријем у радни однос у другим државним органима у складу са прописима који регулишу ту област, по захтеву тог органа;
  • кандидата за пријем у детективску службу;
  • кандидата за пријем у службу приватног обезбеђења;
  • кандидата за држање и ношење оружја;
  • лица којима је потребан сертификат за приступ тајним подацима и документима;
  • лица којима се одобрава приступ одређеним објектима односно просторима под посебном безбедносном заштитом;
  • и у другим случајевима прописаним законом.

Пре вршења безбедносних провера полицијски службеник дужан је да прибави писану сагласност од лица из става 1. тачке 1) до 7) овог члана као и других лица за вршење безбедносних провера.

Ако се безбедносна провера врши по захтеву државног органа или другог лица, овлашћени подносилац захтева за вршење безбедносне провере је дужан, да месно надлежној организационој јединици Министарства достави писану сагласност кандидата лица из става 1. тачке 1) до 7) овог члана као и других лица за вршење безбедносних провера.

Приликом примене овлашћења из става 1. овог члана полицијски службеник примењује сва остала овлашћења прописана овим законом и другим прописима.

Прикупљени подаци и евиденције за сврху примене овлашћења из става 1. овог члана представљају тајни податак у складу са прописима који регулишу ту област.

О извршеној провери полицијски службеник сачињава извештај који оверава непосредни руководилац.

 

2.15. Пријем нађених ствари

 

Члан 92.

Полицијски службеник дужан је да од налазача прими нађену ствар који могу угрозити безбедност грађана, новац и драгоцености односно опасну ствар (у даљем тексту: ствар) и о томе сачини записник, а налазачу изда потврду о пријему ствари.

Полиција је дужна да предузме све потребне мере за очување ствари и проналажење лица које је ствар изгубило.

Ако је лице које је ствар изгубило познато или се накнадно идентификује, полиција ће вратити ствар. Кад због својства ствари чување у просторијама полиције није могуће или је повезано са значајним тешкоћама полиција ће ствар предати на чување и даље поступање надлежном органу или уништити.

На поступак са стварима примењују се одредбе овог закона о привремено одузетим предметима а ближе прописе о пријему нађених ствари доноси министар актом о полицијским пословима.

 

2.16. Овлашћење полиције да одреди боравак у Прихватилишту за странце

 

Члан 93.

Странцу коме није дозвољен улаз у земљу или коме је изречена мера безбедности протеривања, заштитна мера удаљења из земље или мера отказа боравка и забрана повратка у земљу којег није могуће одмах удаљити, може се, у складу са законом одредити боравак под појачаним полицијским надзором у објекту одређеном за те намене за време које неопходно за његово удаљење из земље.

 


  1. 3. Средства принуде и њихова употреба

 

3.1. Врсте средстава принуде и услови за употребу

 

Члан 94.

Средства принуде у смислу овог закона јесу:

  • физичка снага;
  • распршивач са надражујућим средством;
  • електромагнетна средства;
  • службена палица;
  • средства за везивање;
  • специјална возила;
  • службени пси;
  • службени коњи;
  • средства за запречавање;
  • уређаји за избацивање млазева воде;
  • хемијска средства;
  • посебне врсте оружја и средстава;
  • ватрено оружје.

Полицијски службеник средства принуде употребиће само ако се на други начин не може извршити задатак и то суздржано и сразмерно опасности која прети законом заштићеном добру и вредности, односно тежини дела које се спречава или сузбија.

Полицијски службеник ће увек употребити најблаже средство принуде којим се може постићи законити циљ, сразмерно разлогу употребе и на начин којим се службени задатак извршава без непотребних штетних последица.

Полицијски службеник ће пре употребе средства принуде на то упозорити лице према коме средство намерава да употреби, ако је то у датој ситуацији могуће и неће довести у питање извршење службене радње.

Полицијски службеници приликом употребе средстава принуде дужни су да чувају људске животе, проузрокују што мање повреда и материјалне штете, као и да осигурају да се помоћ повређеном или угроженом лицу што пре пружи и да његови најближи о томе што пре буду обавештени.

 

3.1.1. Употреба средстава принуде према групи лица

 

Члан 95.

Полицијски службеник овлашћен је да изда наређење групи лица да се разиђе ако се противправно понаша, тако може да изазове насиље.

Ако се група не разиђе, могу да се употребе само следећа средства принуде:

  • физичка снага;
  • распршивач са надражујућим средством;
  • електромагнетна средства;
  • службена палица;
  • специјална возила;
  • службени пси;
  • службени коњи;
  • уређаји за избацивање млазева воде;
  • хемијска средства.

Средства из става 2. овог члана могу се употребити само по наређењу начелника подручне полицијске управе, односно полицијског службеника кога начелник овласти.

Овлашћење из става 3. овог члана, по правилу се даје писано, а изузетно у хитним случајевима овлашћење се може дати и усмено.

 

3.1.2. Ограничења употребе средстава принуде

 

Члан 96.

Према лицима млађим од 14 година, очигледно болесним и изнемоглим лицима, тешким инвалидима и женама чија је трудноћа видљива, може се употребити физичка снага под условима утврђеним законом, а друга средства принуде само ако неко од тих лица ватреним оружјем, оруђем или другим опасним предметом угрожава живот лица.

 

3.1.3. Извештавање, контрола и одговорност
у вези са употребом средстава принуде

 

Члан 97.

О свакој употреби средстава принуде полицијски службеник у писаном облику подноси извештај надређеном полицијском службенику што је пре могуће, а најкасније 24 часа од употребе средстава принуде.

Извештај из става 1. овог члана садржи податке о средству принуде и против кога је употребљено, разлозима и основу употребе и о другим чињеницама и околностима од значаја за оцену оправданости и правилности употребе средства принуде.

Оправданост и правилност употребе средства принуде оцењује полицијски службеник или комисија састављена од најмање три члана.

У случају неоправдане или неправилне употребе средстава принуде, полицијски службеник или комисија из става 3. овог члана предлаже руководиоцу организационе јединице предузимање законом утврђених мера.

Подаци о броју случајева употребе средстава принуде, разврстани према појединим средствима принуде, као и подаци о броју случајева неоправдане или неправилне употребе средстава принуде и мерама предузетим поводом тога, чине саставни део извештаја из члана 5. став 1. тачка 1) овог закона и доступни су јавности.

Ближа обележја средстава принуде, начин употребе средстава принуде, поступак оцене оправданости и правилности, контролу и вођење евиденција, прописује министар прописом из члана 3. став 2. овог закона.

 

3.1.4. Правна и друга помоћ у вези са употребом средстава принуде

 

Члан 98.

Кад су средства принуде употребљена у границама законом утврђених овлашћења, искључена је одговорност полицијског службеника које их је употребило.

Кад се против полицијског службеника води кривични поступак због употребе средстава принуде из става 1. овог члана или предузимања других радњи у обављању службеног посла, Министарство ће му обезбедити бесплатну правну и другу неопходну помоћ у току поступка.

Министарство ће обезбедити бесплатну правну помоћ и појединцу који је пружио помоћ полицијском службенику, ако је против њега покренут кривични поступак због радње учињене у вези са пружањем помоћи.

Полицијском службенику и појединцу који је пружио помоћ полицијском службенику који је употребио средства принуде Министарство је дужно да обезбеди сву потребну медицинску, психосоцијалну и другу неопходну помоћ.

 

3.2. Одредбе о појединим средствима принуде

 

3.2.1. Физичка снага

 

Члан 99.

Физичка снага може се употребити, ради одбијања напада, савлађивања отпора или спречавања самоповређивања лица.

Употребом физичке снаге, у смислу овог закона, сматра се употреба различитих захвата борилачких вештина или њима сличних поступака на телу другог лица кojимa сe присиљaвa нa пoслушнoст кaдa су зa тo испуњeни зaкoнoм прoписaни услови.

Нападом се сматра свака радња предузета да се нападнути повреди или лиши живота, да се насилно уђе у објекат или простор око објекта у који је улаз забрањен или да се полицијски службеник омете или спречи у извршењу службене радње.

Отпором се сматра свако супротстављање законитим службеним мерама и радњама које се може вршити оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја, пасивни отпор, или заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти, или предузимањем сличне радње, активни отпор.

Физичка снага употребљава се у складу са правилима вештине самоодбране, а са употребом се престаје чим престане напад или отпор лица према којем је употребљена.

 

3.2.2. Распршивач са надражујућим средством

 

Члан 100.

Распршивачи са надражујућим средством, могу се употребити ради одбијања напада или савлађивања активног отпора лица.

Употребом распршивача са надражујућим средством, у смислу овог закона, сматра се употреба спреј доза пуњених сузавцем или хемијском материјом блажег дејства од сузавца односно посебно намењене материје са неподношљивим мирисом.

 

3.2.3. Електромагнетна средства

 

Члан 101.

Електромагнетна средства, могу се употребити ради одбијања напада или савлађивања активног отпора лица.

Употребом елетромагнетних средстава, у смислу овог закона, сматра се употреба електрошокера и електричне палице, који емитују електромагнетни импулс краткотрајног дејства.

 

3.2.4. Службена палица

 

Члан 102.

Службена палица може се употребити ради одбијања напада или савлађивања отпора лица, ако је употреба физичке снаге безуспешна или се не може постићи законити циљ.

Употребом службене палице сматра се задавање удараца или примена захвата на телу лица.

Ударци службеном палицом не смеју се задати у пределу главе, врата, кичменог стуба, грудног коша, трбушног зида, гениталија и зглобова, осим ако су такви ударци неопходно потребни ради заштите живота и тела.

 

3.2.5. Средства за везивање

 

Члан 103.

Средства за везивање могу се употребити ради спречавања напада, отпора, бекства или самоповређивања лица.

Употребом средстава за везивање, по правилу сматра се везивање руку лица, испред или иза леђа.

Кaдa упoтребом срeдстaвa зa вeзивaњe из стaвa 2. oвoг члaнкa ниje пoстигнутa сврхa вeзивaњa мoгу сe вeзaти и нoгe.

Пoлициjски службeник употребиће срeдствa из стaвa 1. oвoг члaнa нa нaчин дa срeдствo зa вeзивaњe нe нaнoси нeпoтрeбну тeлeсну бoл или повреде вeзaнoм лицу.

 

3.2.6. Специјална возила

 

Члан 104.

Специјална возила могу се употребити ради успостављања нарушеног јавног реда, запречавања проласка лица и ради употребе хемијских средстава и ватреног оружја уграђеног на та возила.

Употребом специјалних возила сматра се избацивање воде под притиском са или без хемијских средстава, употреба уграђеног ватреног оружја, уклањање препрека и запречавање проласка лица. Посаде и специјална возила приликом употребе, штити потребан број полицијских службеника.

Специјалним возилима сматрају се возила за избацивање воде под притиском, оклопна возила са или без уграђене запречне ограде, хеликоптери, возила за уклањање препрека и друга возила посебне намене.

Уграђена хемијска средства и ватрено оружје могу се употребити само под условима, утврђеним овим законом.

 

3.2.7. Службени пас

 

Члан 105.

Службени пас може да се употреби као средство принуде у случајевима кад:

  • су испуњени услови за употребу физичке снаге или службене палице;
  • су испуњени услови за употребу ватреног оружја;
  • се успоставља нарушени јавни ред.

Употребом службеног пса сматра се пуштање пса према лицу и запречавање псима проласка лица.

Службени пас може бити употребљен:

  • сa зaштитнoм корпом и нa пoвoдцу;
  • сa зaштитнoм корпом и бeз пoвoдцa;
  • бeз зaштитнe корпе и нa пoвoдцу; и
  • бeз зaштитнe корпе и бeз пoвoдцa.

У случајевима из става 1. тачка 2) овог члана службени пас може да се употреби и без заштитне корпе, а у случајевима из тач. 1) и 3) само са заштитном корпом.

 

3.2.8. Службени коњ

 

Члан 106.

Службени коњ може да се употреби као средство принуде, када су испуњени услови за употребу физичке снаге или службене палице, ради успостављања нарушеног јавног реда или запречавања проласка лица.

Употребом се сматра кретање службеним коњем или коњима према лицу или лицима ради њиховог раздвајања, потискивања или запречавања проласка лица.

 

3.2.9. Средства за запречавање

 

Члан 107.

Средствима за запречавање сматрају се средства за принудно заустављање возила и средства за запречавање проласка лица.

Приликом употребе, средства за запречавање штити потребан број полицијских службеника, које одреди њихов непосредни старешина.

 

3.2.9.1. Заустављање возила

 

Члан 108.

Средства за принудно заустављање возила могу се употребити ради:

  • спречавања бекства лица које је затечено у вршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности;
  • спречавања бекства лица које је лишено слободе или за које постоји налог за лишавање слободе;
  • спречавања незаконитог преласка државне границе возилом;
  • спречавања недозвољеног приступа возилу до објекта или подручја где се налазе лица која полицијски службеник обезбеђује;
  • спречавања бекства учесника у саобраћају који је учинио тежи прекршај из области безбедности саобраћаја односно тежи прекршај са елементима насиља или изазвао саобраћајну незгоду, а није поступио по знаку полицијског службеника за заустављање возила.

Средствима за принудно заустављање возила сматрају се уређаји за те намене, као и бодљикаве траке и друга наменска средства којима се возило у покрету може принудно зауставити.

Испред постављених средстава за принудно заустављање возила на одговарајућој удаљености у складу са прописима о безбедности саобраћаја на путевима, поставља се прописана саобраћајна сигнализација, ако је то у датој ситуацији могуће.

 

3.2.9.2. Запречавање проласка лица

 

Члан 109.

Средства за запречавање проласка лица могу се употребити за пресецање и поделу простора приликом одржавања јавног реда и обезбеђивања јавних скупова, за блокаду одређеног простора или објекта, односно за ограничење, забрану или усмеравање кретања лица на јавним местима, одређеним подручјима или правцима.

Средствима за запречавање проласка лица сматрају се запречне ограде, специјална возила, службени пси, службени коњи и друга наменска средства којима се пролазак лица може запречити.

 


3.2.10. Уређаји за избацивање млазева воде

 

Члан 110.

Уређаји за избацивање млазева воде могу се употребити само под условима утврђеним за употребу средстава принуде према групи лица, која се противправно понаша тако да може изазвати насиље.

Урeђaj зa избaцивaњe вoдe мoжe сe кoристити тaкo дa избaцуje кoнцeнтрисани или распршен млaз вoдe.

Кoнцeнтрисани млaз вoдe сe прeмa лицима може употребити нa удaљeнoсти кoja нeћe угрoзити њихoв живoт.

Вода коју избацују уређаји из става 1. овог члана, мора бити еколошки чиста, а изузетно може садржати дозвољене концентрације нешкодљивих хемијских средстава или раствора боје ради обележавања лица која нарушавају јавни ред.

 

3.2.11. Хемијска средства

 

Члан 111.

Хемијска средства могу се употребити ради одбијања напада и савлађивања отпора који се не могу обезбедити употребом физичке снаге и службене палице, ради успостављања нарушеног јавног реда, ради приморававња лица да напусти затворени простор, за решавање талачких ситуација и у случајевима кад су испуњени услови за употребу посебних врста оружја и експлозивних средстава или за употребу ватреног оружја утврђених овим законом.

Употребом хемијских средстава се сматра коришћење сузаваца за краткотрајну употребу и хемијских материја блажег дејства, који по престанку дејства не остављају последице за психофизичко и опште здравствено стање.

При употреби хемијских средстава у близини дечјих и старачких установа, болница, основних школа и прометних саобраћајница и лако запаљивих материјала предузимају се посебне мере заштите.

Хемијска средства се не употребљавају према лицима која се налазе у близини експлозивно-запаљивих материја, на великој висини и на сличним местима где би могао бити угрожен живот људи.

 

3.2.12. Посебне врсте оружја и средстава

 

Члан 112.

Посебне врсте оружја и експлозивних средстава могу се употребити само ако су испуњени услови за употребу ватреног оружја утврђени овим законом, уколико је употреба ватреног оружја неуспешна или се не може постићи законити циљ.

Посебна оружја и експлозивна средства није дозвољено употребити ради спречавања бекства лица.

Експлозивна средства није дозвољено употребити према малолетним лицима и лицима у маси.

Одлуку о употреби посебних врста оружја и експлозивних средстава доноси директор, уз сагласност министра.

 


3.2.13. Ватрено оружје

 

Члан 113.

При обављању службеног задатка полицијски службеник може употребити ватрено оружје само ако употребом других средстава принуде не може постићи законити циљ у извршењу задатка и кад је апсолутно нужно да од себе или другог одбије истовремени противправни напад којим се угрожава његов или живот другог лица.

Противправни напад којим се угрожава живот полицијског службеника или жовот другог лица у смислу става 1. овог члана сматра се напад ватреним оружјем, опасним оруђем или напад другим предметом односно напад на неки други начин којим се може угрозити живот полицијског службника или живот дугог лица.

Нападом ватреним оружјем на овлашћено службено лице у смислу става 2. овог члана сматра се и само потезање ватреног оружја или покушај да се оно потегне.

Потезањем ватреног оружја у смислу става 3. овог члана сматра се покрет ватреним оружјем ради његовог доношења или стављања у положај за употребу, а покушајем потезања сматра се покрет учињен према ватреном оружју.

Употреба ватреног оружја није дозвољена кад доводи у опасност живот других лица, осим ако је употреба ватреног оружја једино средство за извршење задатака из става 1. овог члана.

Употреба ватреног оружја није дозвољена против малолетника, осим у случају када је то једини начин за одбрану од непосредног напада или опасности.

Лични пoдaци пoлициjскoг службeникa кojи je употребио вaтрeнo oружje су тajнa.

 

3.2.13.1. Упозорење пре употребе ватреног оружја

 

Члан 114.

Пре употребе ватреног оружја полицијски службеник дужно је да лицу према коме ће употребити ватрено оружје изда наређење „Стој, полиција, пуцаћу!“. У случају да лице не поступи по наређењу, полицијски службеник ће га упозорити пуцњем у ваздух, aкo сe тимe нe угрожава безбедност људи и имoвинe.

Изузетно од става 1. овог члана, полицијски службеник употребиће ватрено оружје без издавања наређења и упозоравајућег пуцња уколико би то довело у питање одбрану од напада или отклањање опасности којом се угрожава његов живот или живот других лица или би се тиме довело у питање извршење службеног задатка.

 

3.2.13.2. Употреба ватреног оружја у гоњењу пловила

 

Члан 115.

Када је неопходно да заустави пловило које гони на унутрашњим водама, полиција може према том пловилу да употреби ватрено оружје да би га зауставила и онемогућила бекство лица ради спровођења надлежном органу само ако то није постигла употребом других тренутно расположивих средстава.

Друга средства из става 1. овог члана могу бити звучна и светлосна сигнализација, вербално упозорење, издавање наређења и пуцњи упозорења под условом да не представљају опасност за друга лица.

Ватрено оружје неће се употребити ако то угрожава живот других или ако то није неопходно да се сачува или заштити нечији живот.

 


3.2.13.3. Употреба ватреног оружја према животињама

 

Члан 116.

Ватрено оружје може се употребити против животиња само кад од њих прети непосредна опасност од напада на живот и тело лица или опасност од угрожавања живота или здравља људи.

 

VIII СЛУЖБЕНА ОВЛАШЋЕЊА

 

  1. Врсте, принципи и општи услови за примену службених овлашћења

 

1.1. Врсте службених овлашћења

 

Члан 117.

У обављању управних унутрашњих послова, запослени по линији рада управних послова у саставу Дирекције полиције, чији послови су из делокруга послова у непосредној вези са полицијским пословима, те послове обављају у статусу службеног лица са посебним дужностима и примењују службена овлашћења.

Службена лица имају службена овлашћења утврђена овим и другим законом.

Службена овлашћења су:

  • прoвeра идeнтитeтa лицa,
  • утврђивaњe идeнтитeтa,
  • идeнтификaциjа прeдмeтa,
  • прикупљaњe, oбрaда и кoришћeњe личних пoдaтaкa,
  • електронско читање биометријских докумената и приступ коришћењу система нформационе безбедности,
  • трaжeњe oбaвeштeњa и узимaњe изjaвa у пoступцимa нaдзoрa, кoнтрoлe, oбрaдe и издaвaњa дoкумeнaтa,
  • приврeмeнo oдузимaњe прeдмeтa и прeглeд прoстoрa,oбjeкaтa и дoкумeнтaциje,
  • упoзoрeњe и нaрeђeњe,
  • пoзивaњe и сaслушaњe лицa,
  • приjeм нaђeних дoкумeнaтa и прeдмeтa,
  • међународна размена података,
  • надзор над радом и контрола поступања,
  • и друга службена овлашћења прописана зaкoнoм.

Начин примене службених овлашћења из става 2. овог члана ближе прописује министар.

 

1.2. Услови за примену службених овлашћења

 

Члан 118.

Службена овлашћења примењује службено лице, у складу са актом о систематизацији.

Пре примене службеног овлашћења службено лице дужно је да се увери да су испуњени сви законски услови за примену овлашћења и одговорно је за ту процену.

Службено лице примењује службена овлашћења по сопственој иницијативи, по наређењу надређеног службеника и по налогу надлежног органа издатом у складу са другим законом.

 

Члан 119.

Одредбе овог закона које се односе на принципе и опште услове за примену полицијских овлашћења сходно се примењују на службена овлашћења прописана овим законом.

 

1.3. Провера идентитета лица

 

Члан 120.

Под идентитетом личности подразумева се збир општих и личних знакова карактеристичних за једну особу, путем којих се она разликује од осталих особа и по којима се сигурно може препознати, односно идентификовати.

Идентитет једне особе обухвата следеће елементе:

  • лични идентитет,
  • биографски идентитет,
  • биометријски идентитет,
  • електронски идентитет.

Провера физичког и електронског идентитета лица примениће се према лицу:

  • у поступцима подношења захтева које лица подносе лично или електронским путем
  • приликом решавања у поступцима за остваривање својих права из области управних унутрашњих послова
  • на оправдани захтев других организационих јединица министарства и
  • на оправдан захтев службених лица органа државне управе, правних или физичких лица.

Провера идентитета лица врши се увидом у личну карту или другу јавну исправу са фотографијом или електронски, када је лична карта носилац и реалног (стварног) и електронског идентитета.

Изузетно од става 2. овог члана, провера идентитета може бити извршена на основу изјаве лица чији је идентитет проверен.

Лицу без личне карте, по утврђивању идентитета и права на личну карту, издаће се лична карта у прописаном поступку.

Оправданим захтевом из става 1. тачка 1) и 2) овог члана сматра се захтев из којег је видљиво да су службеним лицима такви подаци неопходни за законито поступање или да је физичким лицима повређено неко право.

Службено лице дужно је да упозна лице са разлогом провере и утврђивања његовог идентитета.

Изузетно од става 3. овог члана службено лице може ускратити грађанину обавештење о разлозима провере идентитета ако прикупља обавештења о кривичном делу које се гони по службеној дужности и ако би то могло угрозити постизање циља провере.

Евиденције које се воде након ових поступака основ су за вођење свих других оперативних евиденција.

 

1.4. Утврђивање идентитета

 

Члан 121.

Утврђивање идентитета ппримениће се према лицу које нема издат ниједан документ којим се доказује идентитет већ треба у поступку пред службеним органом утврдити идентитет.

Утврђивање идентитета лица примениће се и према лицу које нема код себе исправу, кад се сумња у веродостојност такве исправе и на основу захтева надлежног органа.

Идентитет се утврђује коришћењем података из евиденција, коришћењем биометријских система заједно са употребом инфраструктуре јавних кључева, применом метода и употребом средстава криминалистичке тактике и технике, медицинским или другим одговарајућим вештачењима.

Након извршеног утврђивања идентитета решава се захтев у складу са законом и издаје документ о доказу идентитета; сачињава се извештај који се прослеђује тражиоцу утврђивања идентитета, у складу са законом, док се полицијским органима других држава са којима је ратификованим споразумима успостављена међународна полицијска сарадња, достављају и непосредни подаци о лицу, на њихов захтев, у складу са прописима који регулишу област давања података о личности.

 

1.5. Идентификација предмета

 

Члан 122.

Идентификација предмета примењује се када је у поступку потребно да се утврде и провере обележја и својства предмета, као и однос између лица или догађаја и предмета.

 

 

1.6. Електронско читање биометријских докумената и приступ коришћењу система информационе безбедности

 

Члан 123.

Службено лице у обављању управних унутрашњих послова ради провере података о лицу и документу, укључујући и податке других органа и организација врши проверу података, као и електронско очитавање биометријких докумената кроз приступање и коришћење електронских база података министарства.

 

1.7. Тражење обавештења и узимање изјава у поступцима надзора,
контроле, обраде и издавања докумената

 

Члан 124.

У поступцима надзора, контроле, обраде и издавања докумената, као и у другим поступцима, службена лица прикупљају обавештења и узимају изјаве везано за само решавање предмета и доношење одлуке. Службено лице може тражити обавештења од лица у циљу спречавања и откривања кривичних дела или прекршаја и њихових учинилаца у складу са законом.

Службено лице може тражити обавештења од лица у циљу прикупљања чињеница и околности које су од интереса за вођење поступка надзора, контроле, обраде и издавања докумената и у поступцима надзора над радом трећих лица.

Лице није дужно да пружи тражено обавештење осим ако би тиме учинио кривично дело, на шта је службено лице дужно да га упозори.

 

1.8. Привремено одузимање предмета и преглед простора,
објеката и документације

 

Члан 125.

Службено лице привремено ће одузети предмет:

  • ако околности случаја указују да је одређени предмет намењен за извршење кривичног дела или прекршаја, потиче или је настао као последица извршења кривичног дела или прекршаја;
  • ако је одузимање предмета неопходно за заштиту опште безбедности;
  • ако је то одређено другим законом.

О привременом одузимању предмета службено лице дужно је да изда потврду. Потврда мора да садржи податке о привремено одузетом предмету по којима се предмет разликује од других предмета, као и податке о лицу од кога је предмет одузет.

Подаци о привремено одузетим предметима воде се у посебној евиденцији.

Службена лица приликом надзора над радом привредних субјеката, правних лица и предузетника који имају овлашћење за вршење одређених делатности, улазе и врше преглед простора, документације ради контроле пословања и спречавање вршења кривичних дела, прекршаја и привредних преступа.

 

1.9. Упозорење и наређење

 

Члан 126.

У поступку надзора службена лица издају упозорења и наређења када је потребно да се отклоне безбедносни ризици у обављању послова.Такође службено лице ће упозорити и применити службена овлашћења према лицу које својим понашањем, деловањем или пропуштањем одређене радње може да доведе у опасност своју безбедност или безбедност другог лица или безбедност имовине, да наруши јавни ред и мир .

 

1.10. Позивање и саслушање лица

 

Члан 127.

Ради утврђивања истинитости података и приложених исправа, службено лице врши безбедносне и друге провере у циљу доношења законите одлуке.

 

1.11. Пријем нађених докумената и предмета

 

Члан 128.

Службено лице дужно је да од налазача нађену ствар или документ прими и о томе сачини записник, а налазачу изда потврду о пријему нађене ствари или документа.

У записник из става 1. овог члана уноси се место и време наласка, детаљан спољни опис ствари, име и презиме и тачна адреса налазача.

Дужност је органа да одмах предузме све потребне мере за очување ствари и проналажење лица које је ствар изгубило, а када се ради о пријему изгубљеног документа изврши неопходне провере и обавести лице чији је документ, ради предузимања потребних радњи.

 

1.12. Међународна размена података

 

Члан 129.

У оквиру обавеза које проистичу из међународних уговора, на захтев надлежних иностраних органа врши се размена и провера података, укључујући и личне податке уз обезбеђење законом утврђене заштите тих података.

 

1.13. Надзор над радом и контрола поступања

 

Члан 130.

У циљу контроле и законитости у раду, управна линија рада у саставу Дирекције врши контролу и надзор над радом кроз радно инструктивну делатност и контролни надзор, стручну помоћ у раду по свим линијама рада и предузима законон регулисане мере и радње како би обезбедила једнообразно и законито поступање.

 


1.14. Друга службена овлашћења прописана Законом

 

Члан 131.

У свом раду службено лице предузима активности са циљем сузбијања прекршаја, привредних преступа и кривичних дела у области управних послова.

 

IX РАД И РАДНИ ОДНОСИ

 

  1. Управљање људским ресурсима

 

Члан 132.

Функцију управљања људским ресурсима у Министарству унутрашњих послова обавља Сектор за људске ресурсе.

Функција управљања људским ресурсима обухвата заокружену област рада која подразумева:

  • послове израде стратегија и политика људских ресурса,
  • креирање политике запошљавања,
  • израду кадровског плана,
  • анализу и дизајн послова,
  • израду описа послова и спецификације извршилаца,
  • спровођење интерног и јавног конкурса,
  • регрутацију и селекцију кандидата,
  • премештаје,
  • развој организације и људи,
  • каријерни развој и унапређења,
  • обуку запослених,
  • оцењивање запослених,
  • управљање знањем,
  • управљање учинком,
  • вредновање послова,
  • креирање структуре плата и дефинисање елемената укупне зараде,
  • креирање бенефиција (плаћена и неплаћена одсуства, пензијско осигурање, здравствено осигурање, осигурање за случај незапослености и друге погодности),
  • креирање политике зарада,
  • креирање политике колективног преговарања и односа са синдикатима,
  • здравствену и психолошку превенцију, безбедност и здравље на раду запослених,
  • радне односе,
  • заступања,
  • дисциплинске поступке,
  • пензионисања,
  • праћење индикатора квалитета управљања људским ресурсима,
  • координацију са Дирекцијом полиције, полицијским управама и организационим јединицама у седишту Министарства у наведеним областима и њихову организацију.

Правила и начин обављања сегмената функције управљања људским ресурсима ближе прописује министар подзаконским актима.

 

Члан 133.

Управљање људским ресурсима заснива се:

  • на принципима професионалног планирања, одабира, селекције и едукације;
  • на континуираном учењу и јачању професионалне етике, интегритета и кредибилитета;
  • на успостављању и развоју система каријерног напредовања полицијских службеника заснованог на принципу управљања перформансама – компетенцијама и учинком.

Правила и начин расподеле послова и одговорности између различитих организационих јединица у Дирекцији укључених у управљање људским ресурсима ближе прописује министар.

 

  1. Начин и услови заснивања радног односа

 

2.1. Начин заснивања радног односа

 

Члан 134.

Радни однос у Министарству унутрашњих послова заснива се путем конкурса, преузимањем из другог државног органа, споразумом руководилаца и уз сагласност лица које се преузима.

Конкурс је обавезан за заснивање радног односа у Министарству, осим за лица која су завшила студије на Криминалистичко полицијској академији и чије су студије финансиране из буџета Републике Србије, односно имали закључене уговоре са Министарством за сваку школску годину.

Припадницима националних мањина, приликом попуне радних места, Министарство је дужно да омогући заступљеност водећи рачуна о прпорционалности у складу са Уставом.

 

2.2. Посебни услови за заснивање радног односа

 

Члан 135.

Лице које заснива радни однос у Министарству, поред општих услова за заснивање радног односа у државном органу, мора да испуњава и посебне услове, и то да:

  • има пребивалиште у Републици Србији,
  • је држављанин Републике Србије,
  • има потребан степен образовања прописан посебним актом,
  • има године живота предвиђене посебним актом,
  • је психофизички способан, што доказује лекарским уверењем здравствене установе одређене законом,
  • испуњава друге посебне услове за поједина радна места предвиђене посебним актом,
  • не постоје безбедносне сметње за обављање послова у Министарству, а што се утврђује на основу безбедносних провера.

Посебним актом министра, за поједина радна места утврдиће се као услов само држављанство Републике Србије.

 

Члан 136.

У радни однос у Министарство не може се примити лице:

  • против кога се води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности;
  • које је осуђивано због кривичног дела за која се гоне по службеној дужности;
  • које је осуђивано на казну затвора у трајању дужем од три месеца;
  • коме је радни однос у државном органу престао због тешке повреде службене дужности правоснажном одлуком надлежног органа;
  • коме је радни однос у правном лицу са јавним овлашћењима престао због повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине;
  • које је правноснажно осуђено за прекршај са елементом насиља, за које није истекао апсолутни рок застарелости или други прекршај који га чини недостојним за обављање послова у Министарству.

Министарство води јединствену кадровску евиденцију полицијских службеника, других запослених и кандидата која се примају у радни однос у Министарству.

О лицу које жели да заснује радни однос у Министарству, подаци се прикупљају у поступку вршења безбедносних провера у складу са одредбама овог закона и у друге сврхе се не могу користити.

 

  1. Образовање, оспособљавање и усавршавање

 

3.1. Стручно образовање

 

Члан 137.

Стручно образовање и обука запослених у Министарству, у смислу овог закона, подразумева стицање и унапређење знања, вештина, ставова и понашања са циљем повећања ефикасности и ефективности у обављању послова из надлежности министарства.

Стручно образовање и обука из става 1. овог члана спроводи се у организацији организационе јединице за надлежне послове управљања људским ресурсима.

Стручно образовање и обука се планира и реализује кроз стручно оспособљавање и усавршавање, на основу исказаних потреба организационих јединица Министарства.

Стручно оспособљавање се реализује путем основне полицијске обуке и специјалистичке обуке у складу са законом.

Стручно усавршавање запослених планира се и реализује у складу са програмом стручног усавршавања и у оквиру других облика стручног усавршавања (семинари, радионице, научностручни скупови).

Полазници који успешно заврше основну полицијску обуку дужни су да најмање пет година остану на раду у Министарству или да накнаде сразмеран део трошкова стручног оспособљавања, док су полазници који успешно заврше специјалистичку обуку дужни да остану најмање годину дана на раду у Министарству или да накнаде сразменран део трошкова стручног оспособљавања.

Запослени у Министарству имају право да буду информисани о могућностима за стручно усавршавање и оспособљавање.

Министарство може спроводити стручно оспособљавање и усавршавање и трећих лица.

 

Члан 138.

Стручно оспособљавање и усавршавање у Министарству остварује се према одговарајућим програмима и планвима обука.

Програме обука из става 1. овог члана доноси министар.

У складу са програмима из става 2. овог члана, надлежна организациона јединица доноси планове реализације појединих облика обука.

За потребе стручног оспособљавања и усавршавања, као и за потребе унапређења рада, Министарство остварује сарадњу са научним и образовним институцијама и бави се научно-истраживачким радом и издаваштвом.

 

Члан 139.

Министар ближе уређује:

  • критеријуме по којима ће се вршити избор кандидата за полазнике основне полицијске обуке и других облика стручног оспособљавања,
  • права, обавезе и одговорности полазника обука,
  • праћење, оцењивање, полагање завршног испита и издавање уверења,
  • менторски рад у основној и специјалистичкој обуци,
  • самовредновање и вредновање основне и специјалистичке обуке и стручног усавршавања,
  • издавачку делатност,
  • пружање услуга према трећим лицима,
  • као и друга питања у вези са обуком.

У току стручног оспособљавања и усавршавања полазницима се обезбеђују исхрана и смештај, као и друга права која одреди министар у акту из става 1. тачка 2. овог члана.

 

  1. Безбедносна провера и утврђивање постојања безбедносних сметњи

 

4.1. Безбедносна провера

 

Члан 140.

Безбедносна провера представља скуп мера и радњи којима се утврђује постојање или непостојање безбедносних сметњи за вршење одређених послова.

Прикупљени подаци не могу се користити у друге сврхе.

Безбедносна провера не обухвата обраду нарочито осетљивих података о личности, у складу са прописима којима је уређена област заштите података о личности.

Безбедносна сметња представља јасну, тачну, прецизно наведену чињеницу у писаном акту која указује да кандидат не испуњава услове за пријем у радни однос у Министарство.

 

4.2. Нивои безбедносних провера

 

Члан 141.

Ако другим прописом није другачије одређено полиција има право да врши безбедносне провере на три нивоа.

Први ниво безбедносне провере врши се за:

  • кандидата за пријем у радни однос у Министарство у својству државног службеника,
  • поступке на основу прописа о оружју и муницији,
  • службеника приватног обезбеђења и детективску делатност,
  • пријем у радни однос у другим државним органима у складу са прописима који регулишу ту област, по захтеву тог органа.

Поступак безбедносне провере првог нивоа врши се за све запослене у Министарству на период од пет година.

Други ниво безбедносне провере врши се за кандидата за пријем у радни однос у Министарство у својству полицијског службеника, обуку у Центру за основну полицијску обуку и упис студената на високошколску установу за потребе полицијског образовања, запослене полицијске службенике и руководиоце ужих унутрашњих организационих јединица – руководиоци средњег нивоа.

Поступак безбедносне провере другог нивоа врши се на период од три године.

Трећи ниво безбедносне провере врши се за лица на положају, постављена лица, односно руководиоце стратешког нивоа у Министарству, као и у другим сучајевима прописаним законом.

 


4.3. Начин вршења безбедносних провера

 

Члан 142.

Лице које заснива радни однос у Министарству дужно је да приликом конкурисања попуни и потпише Упитник о идентификационим подацима, као и лица на која се упитник односи чију форму и садржину ће одредити министар, посебним актом.

Уколико лице, кандидат за заснивање радног односа одбије да попуни и потпише Упитник о идентификационим подацима, сматраће се да је одустало од поступка заснивања радног односа, пријема на обуку за обављање послова полицајца, уписа на високошколску установу за потребе полицијског образовања.

Захтев за обављање безбедносних провера организациона јединица која спроводи поступак заснивања радног односа, доставља надлежном органу по месту пребивалишта кандидата, лица за које је потребно извршити проверу.

Пре почетка вршења провере полицијски службеник који врши проверу обавестиће лице о обради података, у складу са законом.

 

Члан 143.

У поступку обављања провере прикупљају се:

  • идентификациони подаци и подаци о особама с којима живи у заједничком домаћинству,
  • подаци из казнене и других евиденција које воде надлежни органи,
  • подаци о оптужним предлозима, покренутим кривичним и прекршајним поступцима,
  • информације о навикама, склоностима и понашању,
  • остали подаци од значаја за рад у Министарству унутрашњих послова.

 

Члан 144.

Провера се обавља на следећи начин:

  • непосредним разговором са лицем које се проверава,
  • увидом у службене евиденције и збирке података које воде надлежни органи,
  • непосредним разговорима са другим особама по процени надлежног службеника који врши проверу,
  • непосредним опажањем службеника који врши проверу.

Поступак провере врши се у року од 30 дана од дана пријема захтева за проверу.

Ако се заснивање радног односа не реализује у року од једне године од дана обављење провере, надлежна организациона јединица која спроводи поступак заснивања радног односа, дужна је да прибави поновну проверу.

За вршење безбедносних провера плаћа се накнада у складу са посебним прописом.

Изузетно, безбедносна провера за запослене у Министарству врши се без накнаде.

 

  1. Изјава о дужностима и правима и полагање заклетве

 

Члан 145.

Полицијски службеник дужан је приликом пријема у службу да прихвати и потпише изјаву о дужностима и правима полицијских службеника.

На Дан полиције, полицијски службеници примљени у службу у претходној години, полажу заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању безбедности, предано штитити људска и мањинска права и слободе грађана и да ћу савесно и одговорно служити грађанима Републике Србије, доследно се придржавати закона у вршењу полицијских послова.“

 


  1. Приправници

 

Члан 146.

Приправник је лице које први пут заснива радни однос у Министарству унутрашњих послова и оспособљава се за самосталан рад.

Изузетно од става 1. овог члана радни однос у статусу приправника може се засновати и са лицем које је код другог државног органа било у радном односу краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену образовања који је услов за рад на тим пословима.

Време проведено у радном односу код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж.

Приправник заснива радни однос на одређено време после спроведеног јавног конкурса.

Приправник стиче статус полицијског односно државног службеника по завршеном приправничком стажу, положеном приправничком испиту и стеченом звању.

Приправнику престаје радни однос ако у прописаном року не положи приправнички испит.

Програм, поступак и начин стручног оспособљавања приправника и полагање стручног испита ближе уређује министар.

 

  1. Класификација радних места запослених у Министарству

 

Члан 147.

Радна места запослених класификују се у четири категорије у зависности од сложености послова, образовању, звању, степену одговорности и овлашћењу за доношење одлука као и самосталности у раду и то:

  • руководећа радна места стратешког нивоа,
  • руководећа радна места средњег нивоа,
  • руководећа радна места оперативног нивоа,
  • извршилачка радна места.

Радна места из става 1. тачка 1) и 2) овог члана подразумевају послове стратешког менаџмента

Радна места из става 1. тачка 1) до 3) овог члана подразумевају праћење, оцењивање, процењивање, одлучивање, планирање, организовање, координирање, информисање, контролисање, оцењивање, вредновање и анализирање рада на одговарајућем нивоу.

Радна места из става 1. тачка 4) овог члана подразумевају непосредно обављање полицијских послова и других послова прописаних законом и могу бити подељена по нивоима у зависности од сложености послова, образовању и чину.

Класификацију радних места и мерила за утврђивање радних места у Министарству ближе прописује Влада уредбом.

 

  1. Радно време

 

8.1. Организација рада

 

Члан 148.

Полиција је организована тако да се полицијски послови обављају 24 часа дневно.

Радни дан, по правилу, траје 8 часова. Радна недеља траје 5 радних дана, односно 40 часова.

Изузетно од става 2, у зависности од потреба службе, локалним приликама односно за поједине полицијске службенике тј. када се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева министар може прописати и другачију организацију рада.

 

8.2. Распоред рада

 

Члан 149.

Полицијски службеник дужан је у обављању полицијских послова да ради по посебном распореду рада (дневном или недељном) који одређује непосредни руководилац.

Непосредни руководилац из става 1. овог члана дужан је да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена најмање седам сати пре промене распореда радног времена.

Посебан распоред рада у смислу става 1. овог члана подразумева:

  • рад у сменама;
  • рад у турнусу;
  • рад суботама, недељама, празницима и другим нерадним данима;
  • рад ноћу;
  • рад у двократном радном времену;
  • учестала нередовност;
  • прековремени рад;
  • приправност за рад.

Рад у смени, односно обављање посла наизменично у периодима преподневног (прва смена), послеподневног (друга смена) и ноћног дела дана (трећа смена), у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у једном од наведених осмочасовних циклуса дана (у првој, другој или трећој осмочасовној смени), а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 сата.

Рад у турнусу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у периодима дужим или краћим од 8 сати, а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 сата (12 – 24 – 12 – 48 или сл.).

Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.

Рад у двократном радном времену, у смислу овог закона, редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља са паузом у току дневног рада дужу од дневног одмора из члана 127. овог закона.

Учестала нередовност, односно обављање посла у учесталим нередовностима, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у периодима где није могуће унапред дефинисати време радног ангажовања а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 сата.

Прековремени рад, у смислу овог закона, подразумева рад дужи од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.

Руководиоци немају право на накнаду за прековремени рад.

Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца за долазак на рад. Приправност полицијског службеника се не урачунава у радно време нити полицијски службеник има право на накнаду за време приправности.

 


8.3. Прерасподела радног времена

 

Члан 150.

Непосредни руководилац из члана 124. став 1. овог закона може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног службеног задатка у утврђеним роковима.

Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време полицијског службеника у периоду од 6 месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена.

У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.

Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.

 

Члан 151.

Полицијском службенику који ради у смислу члана 125. овог закона, коришћење недељног одмора може се одредити на други начин и у другом периоду, под условом да му се дневни и недељни одмор обезбеди у обиму утврђеном законом у року који не може да буде дужи од 30 дана.

 

8.4. Дневни одмор

 

Члан 152.

Полицијски службеник који ради у складу са чланом 124. до 126. овог закона има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута.

Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута.

Одмор из става 1. и 2. овог члана не може да се користи на почетку и на крају радног времена.

Време одмора из става 1. и 2. овог члана урачунава се у радно време.

Одмор из става 1. и 2. овог члана организује се на начин којим се обезбеђује да се рад не прекида, ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама.

Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада доноси непосредни руководилац из члана 124. став 1. овог закона.

 

Члан 153.

Непосредни руководилац дужан је да приликом организације ноћног рада и рада у сменама полицијским службеницима осигура дневни одмор од најмање 10 сати непрекидно.

Када је полицијске послове потребно обављати у непрекидном трајању, редовно радно време полицијских службеника који обављају такве послове може трајати дуже од 8 сати у раздобљу од 24 сата, али не дуже од 12 сати.

 

Члан 154.

О дневном распоређивању полицијских службеника води се евиденција. Начин дневног распоређивања полицијских службеника ближе прописује министар.

 


8.5. Рад дужи од пуног радног времена

 

Члан 155.

Запослени је дужан да по налогу надређеног полицијског службеника послове обавља и дуже од пуног радног времена, ако је то неопходно за успешно и правовремено обављање службеног посла.

8.6. Одлагање или прекидање годишњег одмора

 

Члан 156.

Полицијском службенику директор полиције, начелник подручне полицијске управе или лице које они овласте може да одложи или прекине коришћење годишњег одмора ради обављања службених послова који не трпе одлагање.

У случају из става 1. овог члана полицијски службеник има право на накнаду стварних трошкова проузрокованих одлагањем, односно прекидом годишњег одмора.

 

8.7. Чинови и звања полицијских службеника

 

Члан 157.

Чинови и звања, услови, поступак, начин стицања и губитка чинова и звања у Министарству уредиће Влада посебним актом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог Закона.

Полицијски чинови су:

  • млађи водник,
  • водник полиције,
  • старији водник полиције,
  • млађи заставник,
  • заставник полиције,
  • старији заставник полиције,
  • потпоручник полиције,
  • поручник полиције,
  • капетан полиције,
  • мајор полиције,
  • потпуковник полиције,
  • пуковник полиције.

Полицијска звања су:

  • млађи полицајац
  • полицајац,
  • виши полицајац,
  • млађи полицијски инспектор,
  • полицијски инспектор,
  • самостални полицијски инспектор,
  • виши полицијски инспектор,
  • млађи полицијски саветник,
  • полицијски саветник ,
  • самостални полицијски саветник,
  • виши полицијски саветник,
  • главни полицијски саветник.

Звања су:

  • млађи референт
  • референт
  • виши референт
  • млађи сарадник,
  • сарадник,
  • самостални сарадник,
  • виши сарадник,
  • млађи саветник,
  • саветник,
  • самостални саветник,
  • виши саветник,
  • главни саветник.

У складу са системом каријерног напредовања:

  • за стицање наредног чина/звања у оквиру истог нивоа потребно је да се испуни услов одговарајућег степена образовања, потребних година стажа проведених у претходном чину/звању, успешно завршене стручне обуке за чин/звање, као и одговарајуће годишње оцене,
  • за стицање наредног чина/звања непосредно вишег нивоа потребно је да се испуни услов одговарајућег степена образовања, потребних година стажа проведених у претходном чину/звању, успешно положен стручни испит за чин/звање, као и одговарајуће годишње оцене.

Време проведено у чину/звању са нижом стручном спремом се не урачунава приликом израчунавања времена потребног за напредовање.

У године стажа потребне за напредовање у наредни чин/звање рачуна се искључиво време ефективно проведено на радном месту у претходном звању.

 

  1. Оцењивање рада

 

Члан 158.

Рад запослених у Министарству се оцењује два пута годишње.

Позитивне оцене су „довољан – 2“, „добар – 3“, „истиче се – 4“ и „нарочито се истиче – 5“, а негативна оцена је „недовољан – 1″.“

Поступак, мерила и начин оцењивања запослених у Министарству уредиће се посебним актом.

Влада уредбом уређује поступак, мерила и начин оцењивања запослених полицијских службеника и других запослених у Министарству.

 

  1. Неспојиве делатности са полицијским пословима

 

Члан 159.

Полицијски службеници и остали запослени у Министарству не могу се бавити пословима и делатностима који су неспојиви са пословима запослених у Министарству и пословима и делатностима које могу да доведу до сукоба интереса.

Послови који су неспојиви са пословима запослених у Министарству су сви послови који на било који начин могу бити доведени у везу са појмом и врстама полицијских и других послова утврђених законом и актима донетим на основу закона.

Ближе прописе о пословима и делатностима из става 1. овог члана доноси министар.


 

Члан 160.

Полицијски службеници и остали запослени у Министарству су дужни да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог Закона усагласе свој радно-правни статус и друге облике радног ангажовања у складу са одредбама које се односе на послове који су неспојиви са њиховим радно-правном статусом.

 

  1. Право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање

 

Члан 161.

Полицијски службеници и остали запослени имају право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање остварују на законом утврђен начин.

Полицијски службеници не могу бити чланови политичких партија, не могу се страначки организовати, кандидовати на државним и локалним изборима, нити политички деловати у Министарству.

Полицијски службеници не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су радно ангажовани.

Припадници специјалне и посебних јединица немају право на синдикално организовање и ангажовање.

Поступање супротно одредбама о синдикалном организовању је основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности у смислу одредби овог Закона којима се уређује дисциплинска одговорност запослених у Министарству унутрашњих послова.

 

11.1. Право на штрајк

 

Члан 162.

Полицијски службеници немају право на штрајк.

На организовање и спровођење штрајка државних службеника примењују се на одговарајући начин општи прописи о штрајку.

Државни службеник дужан је и за време учествовања у штрајку да примењује полицијска овлашћења, ако је то потребно ради:

  • провера физичког и електронског идентитета лица,
  • привремено одузимање предмета и преглед простора,објеката и документације,
  • међународна размена података,
  • и друга службена овлашћења прописана Законом.

 

  1. Право на стаж осигурања у увећаном трајању

 

Члан 163.

Због отежаних услова рада, природе послова и одговорности за обављање послова запосленом се стаж осигурања рачуна се у увећаном трајању, у складу са посебним законом.

Отежаним условима рада, у смислу овог закона, сматрају се:

  • повећанаопасностзаживотиздравље;
  • обављањепословадужеодутврђеноградногвременауследнепредвидивихзадатака;
  • нередовностураду, односнорадунеправилнимвременскимциклусимаисл.;
  • рад за државне празнике и у нерадне дане;
  • приправност (на радном или другом месту или у стану, према налогу надређеног полицијског службеника) и слични видови активног и пасивног дежурства.

Радна места запослених на којима се стаж осигурања рачуна у увећаном трајању утврђују се посебним актом.

  1. 13. Право на накнаде

 

13.1. Право на накнаду у случају привремене неспособности за рад

 

Члан 164.

Полицијском службенику у случају привремене неспособности за рад због професионалне болести или повреде на раду, као и у случају теже болести ван рада, уз оцену надлежне организационе јединице Министарства, припада накнада плате у висини 100% основне плате коју би примио као да ради, увећане за додатак из члана ____. овог закона.

Полицијском службенику у случају привремене неспособности за рад због болести или повреде ван рада, припада накнада плате у висини 85% основне плате коју би примио као да ради, увећане за додатак из члана ____. овог закона.

Полицијска службеница има право на накнаду плате у висини из става 1. овог члана за случај привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.

За остале запослене у Министарству примењују се општи прописи из области здравственог осигурања.

У случајевима постојања основане сумње да полицијски службеник или остали запослени врше злоупотребу коришћења привремене спречености за рад, непосредни старешина може искључиво ради обезбеђења доказа о томе да изврши теренску контролу, а потом се обрати надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, уз образлагање конкретно затеченог чињеничног стања.

 

13.2. Право на накнаду трошкова сахране и једнократну новчана помоћ

 

Члан 165.

У случају када запослени у обављању службе или поводом обављања службе изгуби живот, трошкове сахране у месту које одреди његова породица сноси Министарство.

Трошком из става 1. овог члана сматрају се:

  • трошкови превоза посмртних остатака до места сахране;
  • путни трошкови за два пратиоца;
  • трошкови гробног места, ако породица нема гробно место;
  • остали уобичајени трошкови чију висину одређује министар.

 

Члан 166.

У случају смрти запосленог која је наступила као последица повреде на раду, професионалног обољења или опасне појаве, породица коју је издржавао полицијски службеник има право на једнократну новчану помоћ у висини од 36 просечних плата у Министарству.

 

  1. Престанак радног односа

 

14.1. Посебни случајеви престанка радног односа

 

Члан 167.

Поред случајева престанка радног односа по сили закона утврђених другим прописима, полицијском службенику, односно осталим запосленима, радни однос у Министарству престаје:

  • када се утврди да су подаци о испуњавању услова за заснивање радног односа из члана став 1. лажни – даном утврђења ове чињенице;
  • када се утврди да је престао да испуњава услове за заснивање радног односа предвиђене чланом и 111. – даном утврђења ове чињенице;
  • ако одбије премештај у складу са овим законом – даном када је требало да ступи на рад на предложено радно место;
  • када се утврди да је правноснажном пресудом осуђен на безусловну казну затвора у трајању дужем од 3 месеца, за кривична дела која се гоне по службеној дужности – даном доношења решења о престанку радног односа.

 

Члан 168.

Ако су полицијски службеник или запослени у Министарству осуђени због кривичног дела које се гони по службеној дужности, надлежни суд доставља правноснажну пресуду Министарству ради регулисања радно-правног статуса запосленог.

 

14.2. Престанак радног односа са правом на старосну пензију

 

Члан 169.

Запосленом може престати радни однос и пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије, а у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Запослени коју су провели најмање 15 година на пословима на којима се стаж осигурања рачуна у увећаном трајању, могу остварити право на пензију по посебним условима у складу са прописима који регулишу пензијско и инвалидско осигурање.

 

14.3. Престанак радног односа са правом на инвалидску пензију

 

Члан 170.

Запосленом код кога настану промене у психофизичком или општем здравственом стању које га чине неспособним за вршење полицијских послова, престаје радни однос у Министарству.

Постојање неспособности у смислу става 1. овог члана, у сарадњи са органом вештачења Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, утврђује комисија при Заводу за здравствену заштиту радника Министарства чије чланове именује министар.

Промене психофизичког или општег здравственог стања из става 1. овог члана сматрају се губитком радне способности у смислу прописа о пензијском и инвалидском осигурању, а запослени коме по том основу престане радни однос има право на инвалидску пензију.

 

14.4. Право на отпремнину

 

Члан 171.

Запослени који оствари право на пензију припада отпремнина у висини плате без пореза и доприноса примљене за последњих шест месеци.

 

  1. Солидарна помоћ

 

Члан 172.

Запослени имају право на солидарну помоћ за случај:

  • дуже или теже болести полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;
  • набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;
  • здравствене рехабилитације полицијског службеника и осталих запослених ;
  • настанка теже инвалидности полицијског службеника и осталих запослених;
  • набавке лекова за полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;
  • помоћ малолетној деци полицијског службеника и осталих запослених за случај смрти.

Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1–6. овог члана признаје се на основу уредне документације, коју ће процењивати надлежна служба Министарства, у складу са средствима обезбеђеним за исплату ове врсте помоћи, а највише до висине три просечне нето зараде по запосленом у привреди Републике Србије према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Члановима уже породице у смислу ст. 1. и 7. овог члана сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.

 

  1. Право на новчану и другу пригодну помоћ

 

Члан 173.

Министар може, приликом обележавања значајних датума полиције и у сарадњи са Фондом солидарности, установити доделу новчане помоћи и друге пригодне помоћи породицама погинулих полицијских службеника и тешко рањеним полицијским службеницима, као и других запослених, који су страдали у обављању службе или поводом обављања службе.

 

  1. Врсте и начин доделе награда и признања

 

Члан 174.

За остварене резултате у обављању послова Министарства, додељују се награде и признања.

Награде и признања се додељују у виду:

  • годишње награде,
  • пригодне награде,
  • наградног одсуства са рада у трајању од пет радних дана уз накнаду зараде,
  • признања и
  • захвалнице.

Министар може признања и захвалнице додељивати и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, другим органима и установама, невладиним и другим организацијама и појединцима, као и полицијским службеницима страних држава за остварену међународну полицијску сарадњу или успешно изведене акције на пољу сузбијања међународног криминала.

За поступак доделе награда и признања у Министарству унутрашњих послова министар формира Комисију за награђивање.

Начин и поступак доделе награда и признања ближе се уређује посебним актом.

 

  1. Право на специфичну здравствену заштиту

 

Члан 175.

Специфичну здравствену заштиту запослених у Министарству, која се односи на пружање здравствених услуга у вези са прегледом за упис у образовне институције Министарства, заснивањем радног односа у Министарству, систематским лекарским прегледима, ванредним лекарским прегледима ради утврђивања опште здравствене и психо-физичке способности за даље обављање послова полицијског службеника и пружањем стручне, техничке и кадровске помоћи полицијским јединицама у извршавању задатака и послова, обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, који је основан и обавља делатност у складу са законом.

Редован систематски лекарски преглед полицијских службеника врши се најмање једном у 3 године а по потреби и чешће.

Програм специфичне здравствене заштите запослених у Министарству који спроводи Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, доноси министар.

Трошкове настале спровођењем програма специфичне здравствене заштите запослених у Министарству из става 1. овог члана сноси Министарство.

 

Члан 176.

Полицијском службенику који је у обављању полицијских послова или поводом обављања полицијских послова, посредно или непосредно учествовао у трауматском догађају или другој високостресној и кризној ситуацији, пружиће се психолошка помоћ у складу са прописом којим се уређује психосоцијална заштита запослених у Министарству.

Право на психолошку помоћ може се омогућити и члановима породице полицијског службеника из става 1. овога члана.

Полицијски службеник који одбије психолошку помоћ може се упутити на контролни здравствени преглед.

Критеријуме и начин поступања у пружању психолошке помоћи из става 1. до 3. овог члана утврђује министар.

 

  1. Плате

 

19.1. Утврђивање плате

 

Члан 177.

Плата запосленог у Министарству састоји се од основне плате, додатака на плату и припадајућих пореза и доприноса из плате.

Основна плата запосленог у Министарству састоји се од основице за обрачун и исплату плата коју утврђује Влада и коефицијената основне плате утврђених овим законом и посебним актом министра.

 

19.2. Врсте кофицијената основне плате

 

Члан 178.

Коефицијенти основне плате могу бити основни и додатни.

Основни коефицијенти основне плате су коефицијенат платног разреда и коефицијенат звања, односно чина.

Додатни коефицијенти основне плате су коефицијент бенефиције, коефицијент нередовности у раду, коефицијент ризика, одговорности и сложености посла.

 

Члан 179.

Министар или лице које он овласти може за додатно остварени радни допринос, који значајно превазилази стандард редовног нивоа и квалитета радног ангажовања, посебно увећати запосленом коефицијент основне плате до 20% у месецу у коме је исти остварен.

Министар или лице које он овласти може за умањени остварени радни допринос, који значајно не досеже стандард редовног нивоа и квалитета радног ангажовања, посебно умањити запосленом коефицијент основне плате до 20% у месецу у коме је исти остварен.

 

 

Члан 180.

Полицијски службеници имају право на увећање коефицијента основне плате за специфична ангажовање при обављању полицијских послова, и то:

  • ванредна ангажовања оперативно – борбеног карактера у саставу специјалних јединица полиције где постоји извесна употреба ватреног оружја и стварна опасност по живот – за период ангажовања;
  • ванредна ангажовања у саставу Интервентних јединица полиције – за период ангажовања;
  • ванредна ангажовања у статусу упућених лица на обављање службених послова и задатака – за период у статусу упућеног лица
  • ванредна ангажовања у областима и на територијама отежаних услова рада – за период боравка

Врсте ангажовања, критеријуми и мерила за увећање коефицијената по основу овог члана утврђују се посебним актом министра, на предлог Директора полиције, односно начелника сектора.

 

19.3. Врсте додатака на плату

 

Члан 181.

Запослени у Министарству имају право на додатак на плату:

  • увисиниод 0,4% одосновнеплатезавремепроведенонарадузасвакупунугодину, односнозасвакупунугодинузакојусестаж осигурањарачунасаувећанимтрајањем, остваренууМинистарству, односнодругомдржавноморгану (минулирад);
  • зараднаданпразникакојијенерадниданувисини121% одосновнеплате;
  • зарадноћу (од 22 часадошестчасованаредногдана) увисини28,6% одосновнеплате;
  • зарадусмениувисини28,6% одосновнеплате, акорадинапословиманакојимасерадусмениобављаповремено;
  • за прековремени рад – 28,6% од основне плате
  • задодатнооптерећењенараду:

а) до 10 радних дана месечно – 3% од основне плате, односно -4%од основне плате ако замењује руководиоца унутрашње организационе јединице,

б) од 10 до 20 дана месечно – 6% од основне плате, односно – 7% од основне плате ако замењује руководиоца унутрашње организационе јединице,

в) за 20 и више дана месечно – 10% од основне плате, односно – 12% од основне плате ако замењује руководиоца унутрашње организационе јединице,

г) за дежурство ван радног времена (приправност) – 10% од основне плате.

Ако су се истовремено стекли услови по више основа, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

 

19.4. Накнаде трошкова запослених

 

Члан 182.

Запослени имају право на накнаду трошкова, и то:

  • за службено путовање у земљи или иностранству;
  • за упућивање у друго место рада, у земљи или иностранству;
  • за радно ангажовање на радарским центрима, за период ангажовања

 

 

Члан 183.

Запослени имају право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у висини стварних трошкова.

Запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у случајевима:

  • да Министарство на други начин обезбеди запосленима превоз за долазак и одлазак са рада
  • да је актом локалне управе, односно града, омогућен запосленима у Министарству превоз без накнаде.

У сваком случају, накнада запосленог за долазак и одлазак са рада не може бити већа од 20% просечне плате у Министарству унутрашњих послова исплаћене за месец који претходи месецу за који се остварује накнада.

Накнада трошкова за долазак и одлазак запослених са рада уређује се актом министра.

 

19.5. Обезбеђивање исхране и смештаја без накнаде

 

Члан 184.

Полицијским службеницима којима је исхрана и смештај у функцији стицања и одржавања потребног нивоа психолошке и физичке спремности и обучености, односно прописаних стандарда, критеријума и мерила за припадност одређеној јединици, услуга исхране и смештаја се обезбеђује без накнаде.

Обезбеђивање исхране и смештаја без накнаде уређује се актом министра.

 

19.6. Накнада плате

 

Члан 185.

Запослени има право на накнаду плате у висини основне плате, увећане за додатак из члана ______. став 3. овог закона, у случајевима:

  • коришћења годишњег одмора;
  • коришћења плаћеног одсуства;
  • привремене спречености за рад;
  • одсуствовања с рада на дан државног и верског празника који је нерадни дан, у складу са законом;
  • одазивања на позив војних и других државних органа, ако законом није другачије одређено.

Запослени има право на плаћено одсуство са рада из тачке 2. става 1. овог члана, у случају:

  • рођење детета или усвојења детета – пет радних дана;
  • смрти члана уже породице – пет радних дана;
  • ступања у брак – пет радних дана;
  • отклањања последица у домаћинству полицијског службеника изазваних елементарним непогодама, хаваријама, пожарима или другим непредвидивим разлозима више силе – до пет дана;
  • рекреативног одмора у организацији и о трошку синдиката – до пет радних дана;
  • селидбе – до три радних дана;
  • теже болести члана уже породице – пет радна дана;
  • добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – два узаступна радна дана;
  • учешћа у међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије – за време боравка репрезентације на том такмичењу, као и за време припрема за то такмичење, а најдуже 45 дана;
  • полагање правосудног испита неопходног за обављање послова радног места на коме је полицијски службеник распоређен – 15 радних дана
  • обављања личних послова – два радна дана.

Члановима уже породице, у смислу одредби овог закона, сматрају се супружник, ванбрачни партнер, деца, сестре, браћа, родитељи, пасторак, усвојилац, усвојеник, старатељ, супружникови родитељи и друга лица која живе у заједничком домаћинству са полицијским службеником.

 

  1. Распоређивање запослених

 

Члан 186.

Распоређивање, у смислу овог закона, представља опредељивање радног места запослених у законом предвиђеним случајевима.

Акт о распоређивању се доноси приликом заснивања радног односа, након доношења новог акта о унутрашњем уређењу и систематизацији, након преузимања од другог послодавца, по основу правоснажне судске пресуде, након положеног приправничког испита, по истеку периода мировања и након привременог удаљења са рада.

 

  1. Премештај и упућивање

 

Члан 187.

Запослени имају право да буду информисани о слободним радним местима у Министарству за која је утврђено да постоји потреба за попуном.

 

21.1. Привремени премештај

 

Члан 188.

Запослени уз своју писану сагласност може бити привремено премештен на друго радно место на образложени предлог руководиоца организационе јединице због замене одсутног запосленог, повећаног обима посла или привремене здравствене неспособности, при чему задржава сва права радног места са кога је премештен, ако је то за њега повољније.

Привремени премештај траје најдуже шест месеци.

После истека времена на које је привремено премештен запослени се враћа на радно место са кога је премештен.

Жалба на решење о привременом премештају не одлаже извршење.

 

21.2. Премештај

 

Члан 189.

Запослени може бити трајно премештен на друго радно место у складу са условима и начином који је прописан актом о интерном конкурсу.

Изузетно од става 1. овог члана, запослени се може трајно преместити, на предлог надлежног руководиоца, у случају када нема задовољавајућу годишњу оцену рада, остварене резултате рада, као ни испуњеност компетенција за рад на радном месту на којем је распоређен.

У случају из става 2. овог члана распоређивање се врши на радно место за које предвиђено исто звање, степен и врста образовања коју запослени има у тренутку премештаја.

Уколико не постоји упражњено радно место из става 3. овог члана, распоређивање се врши на основу степена и врсте образовања на радно место за које је предвиђено до два звања ниже од звања које запослени има.

Полицијски службеник којем недостаје три године за остваривање права за стицање старосне пензије по пропису којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање не може бити премештен осим на лични захтев.

Акт из става 1. овог члана донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог Закона.

 

21.3. Услови за упућивање у другу организациону јединицу

 

Члан 190.

Упућивање, у смислу овог закона, представља привремену промену послова у циљу обављања конкретног службеног посла или задатка где се од упућеног лица захтевају посебне стручне, организационе и друге способности.

Упућивање запосленог може се извршити само уз његову претходну сагласност.

Упућивање траје најдуже годину дана или док трају околности које су га узроковале.

У случају упућивања на лични захтев, полициски службеник и запослени немају право на накнаду у складу са актом којим се регулишу принадлежности у случају промене радног места

Актом о упућивању утврђују се права и обавезе проистекле из упућивања.

Права и обавезе по основу упућивања ближе се о уређују актом министра.

 

21.4. Упућивање на рад у иностранство

 

Члан 191.

Полицијски службеник може бити упућен на рад у иностранство, на основу утврђених правила о међународној полицијској сарадњи и у складу са одредбама члана _____. до _____. овог закона.

 

X ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

 

  1. Одговорност за повреде службене дужности

 

Члан 192.

За лаке и тешке повреде службене дужности полицијски службеници и остали запослени у Министарству одговарају дисциплински.

 

Члан 193.

Полицијски службеници и остали запослени у Министарству одговарају за повреду службене дужности ако послове и задатке не обављају савесно, стручно и у предвиђеним роковима, ако се не придржавају Устава, закона, других прописа и правила о понашању за време службе, као и за повреде којима изван службе нарушавају интересе и углед Министарства.

Полицијски службеници и остали запослени у Министарству одговарају за повреде службене дужности ако су повреду учинили намерно или из крајње непажње.

Одговорност за кривично дело, као и прекршајна одговорност, не искључују истовремено и дициплинску одговорност за исту радњу која је предмет дисциплинског поступка уколико радња кривичног или прекршајног поступка уједно представља и повреду службене дужности.

Ослобађење од кривичне, односно прекршајне одговорности, не претпоставља ослобађање од дисциплинске одговорности, која је за предмет имала исту радњу, ако је радња оквалификована и као повреда службене дужности.

 


  1. 2. Права полицијског службеника у дисциплинском поступку

 

Члан 194.

Полицијски службеник у току дисциплинског поступка има право на браниоца, право да учествује у поступку, да се изјасни о доказима, да предлаже доказе и да се изјасни о предложеним и изведеним доказима.

 

  1. 3. Сходна примена других прописа и ближе уређивање дисциплинске одговорности

 

Члан 195.

На питања вођења дисциплинског поступка која нису уређена овим законом и прописима донетим на основу овог закона примењују се одредбе прописа којим се уређује општи управни поступак.

 

  1. 4. Лаке повреде службене дужности

 

Члан 196.

Лаке повреде службене дужности су:

  • неоправдани недолазак на посао у одређено време и одлазак са посла пре истека радног времена, најмање три пута у року од месец дана;
  • непрофесионалан однос према грађанима или запосленима за време рада;
  • несавесно и неуредно чување службених списа и података;
  • неоправдано изостајање са посла до три радна дана у току једне календарске године;
  • неуредан изглед, односно неношење или непрописно ношење униформе и оружја;
  • поступање противно налогу или упутству за обављање послова које је изазвало или могло да изазове штетне последице мањег значаја;
  • непружање стручне помоћи странкама у остваривању њихових права.

 

  1. 5. Тешке повреде службене дужности

 

Члан 197.

Тешке повреде службене дужности су:

  • одбијање извршења или неизвршавање законитог службеног наређења старешине издатог током вршења или поводом вршења службеног задатка;
  • самовољно напуштање радног места, позорничког места, места обезбеђења одређених објеката и лица, јединице или места одређеног за приправност;
  • примена овлашћења у сврхе за које није намењено или коришћење статуса полицијског службеника у неслужбене сврхе;
  • издавање или извршавање противправног наређења;
  • непредузимање или недовољно предузимање мера за безбедност лица, имовине и поверених ствари;
  • онемогућавање, ометање или отежавање извршавања службених задатака;
  • понашање које штети угледу службе
  • заузимање таквог положаја којим се онемогућава успешно вршење полицијских послова (спавање) у току извршавања службених задатака;
  • долазак на посао под утицајем алкохола, опојних дрога и других психоактивних супстанци које могу умањити радну способност, односно конзумирање алкохола, опојних дрога и других психоактивних супстанци које могу умањити радну способност, у току извршавања службених задатака;
  • чланство у политичким странкама и организацијама, страначко организовање или политичко деловање у Министарству;
  • одавање поверљивих података утврђених законом или другим прописом неовлашћеним лицима;
  • непрописно, неправилно или ненаменско коришћење, губљење или оштећење техничке или друге опреме, односно средстава којима је запослени задужен или их користи у обављању службених задатака, услед намере или грубе непажње;
  • бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу;
  • поступање супротно одредбама које се односе на синдикално, професионално и друго организовање и деловање
  • одбијање, неоправдано неодазивање или избегавање прописаног здравственог прегледа или злоупотреба права одсуствовања у случају болести;
  • одбијање, неоправдано неодазивање или избегавање стручног оспособљавања, усавршавања или друге обуке на коју се запослени упућује;
  • незаконит, несавестан, немаран рад који је проузроковао или могао да проузрокују штету или незаконитост у раду;
  • неоправдано изостајање са посла преко три радна дана у току једне календарске године;
  • самоиницијативно иступање полицијских службеника и осталих запослених у јавности и средствима јавног информисања у вези с радом, које је изазвало или би могло да изазове штетне последице по МУП,
  • спречавање или ометање спровођења кривичног или другог поступка пред надлежним судом;
  • сваки вид корупције.

Спавање у смислу става 1. тачке 7) овог закона подразумева стање смањене будности, које карактеришу смањена перцепција и реаговање на спољашње дражи.

 

  1. 6. Дисциплинске мере и поступак

 

  1. 1. Дисциплинске мере за лаке повреде службене дужности

 

Члан 198.

За лаке повреде службене дужности може се изрећи једна од следећих дисциплинских мера:

  • писана опомена;
  • новчана казна у износу од 10 до 20 одсто од месечне плате запосленог остварене у месецу у ком је решење о утврђеној дисциплинској одговорности постало коначно.

 

6.2. Дисциплинске мере за тешке повреде службене дужности

 

Члан 199.

За тешке повреде службене дужности може се изрећи једна од следећих дисциплинских мера:

  • новчана казна у износу од 20 до 40 одсто од месечне плате запосленог у времену од једног до три месеца;
  • распоређивање на друго радно место на којем се обављају послови за које је као услов прописана непосредно нижа стручна спрема у трајању од шест месеци до једне године;
  • условни престанак радног односа са роком проверавања до годину дана, кумулативно са мером из тач. 1) или 2) овог става;
  • заустављање у стицању непосредно вишег звања од 2 до 4 године;
  • престанак радног односа.

 

6.3. Надлежност за покретање и одлучивање у дисциплинском поступку

 

Члан 200.

Дисциплински поступак се спроводи као првостепени и другостепени поступак.

Дисциплински поступак у првом степену покреће:

  • Министар, секретар Министарства, директор полиције, команданти у организационим јединицама Дирекције полиције, начелник Оперативног центра, помоћници министра-начелници сектора и начелници управа у седишту Министарства за полицијске службенике и остале запослене у седишту Министарства који су распоређени у организационим јединицама којима руководе;
  • начелници подручних полицијских управа – за полицијске службенике и остале запослене у подручној полицијској управи.

Лица из става 1. овог члана овластиће полицијског службеника да води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности полицијских службеника и осталих запослених, који мора бити дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник или дипломирани официр полиције са најмање пет година радног искуства у струци.

У дисциплинском поступку о одговорности полицијског службеника и осталих запослених одлучује се решењем, а о питањима у току поступка закључком, ако прописима којима се уређује општи управни поступак није другачије прописано.

Против првостепених дисциплинских решења полицијски службеник, остали запослени и лице које је покренуло поступак имају право приговора Дисциплинској комисији у року од осам дана од дана уручења решења.

Дисциплинска комисија је колегијални орган који одлучује по приговорима на првостепене одлуке дисциплинских старешина.

Дисциплинска комисија одлучује у већу од три члана, од којих је један председник већа, док један члан не треба да буде из редова запослених у Министарству.

Председника, чланове и секретаре Дисциплинске комисије именује министар посебним актом.

 

6.4. Накнада

 

Члан 201.

За ангажовање у вези вођења и одлучивања у првостепеном и другостепеном дисциплинском поступку плаћа се накнада утврђена актом министра.

 

6.5. Начела за спровођење дисциплинског поступка

 

Члан 202.

Дисциплински поступак спроводи се у складу са начелима општег управног поступка.

Дисциплински поступак спроводи се у складу са одредбама овог Закона и Уредбе о дисциплинској одговорности запослених у Министарству унутрашњих послова, коју доноси Влада, а у оним питањима која нису уређена овим прописима примењују се одредбе закона којима се уређује општи управни поступак.

Дисциплински поступак је хитан и јаван.

Одлуком овлашћеног лица које води и одлучује у дисциплинском поступку може се у изузетним случајевима искључити јавност, ако то захтева потреба чувањаподатака са ознаком поверљивости и тајности или из других оправданих разлога.

 

Члан 203.

Полицијски службеник и остали запослени имају право да благовремено буду обавештени о покренутом дисциплинском поступку, као и о доказима који су приложени уз иницијативу за покретање дициплинског поступка.

Полицијски службеник и остали запослени против којих је покренут дисциплински поступак имају право да учествује у том поступку, да се у поступку изјашњавају на доказе, предлажу доказе и износе чињенице и тврдње у вези са предложеним и изведеним доказима.

Полицијски службеник и остали запослени у дисциплинском поступку имају право на заступника који у том поступку има положај пуномоћника.

Лице које води дисциплински поступак дужно је, на захтев полицијског службеника или другог запосленог против којег се води поступак, омогућити учествовање представника синдиката чији је члан, који у том поступку има положај изједначен с положајем заступника.

 

Члан 204.

Право на разгледавање и умножавање списа имају странке у поступку, као и особе које учине вероватним свој правни интерес за то.

Разгледавање и умножавање списа одобрава и надзире особа надлежна за вођење дисциплинског поступка.

 

Члан 205.

Првостепени и другостепени дисциплински органи нису везани за правну квалификацију повреде службене дужности али су везани за чињенични опис повреде службене дужности.

Против другостепене дисциплинске одлуке може се покренути управни спор, у року од 30 дана од уручења те одлуке.

 

6.6. Застарелост

 

Члан 206.

Покретање дисциплинског поступка за лаке повреде службене дужности застарева протеком шест месеци од извршене повреде, а за тешке повреде службене дужности протеком једне године од извршене повреде.

Вођење дисциплинског поступка за лаке повреде службене дужности застарева протеком једне године од покретања дисциплинског поступка, а за тешке повреде службене дужности – две године од покретања дисциплинског поступка.

Застаревање вођења поступка прекида се сваком радњом усмереном ка одлучивању о дисциплинској одговорности или законитости и уставности неког акта, због одсуства лица против кога је поступак покренут или из других оправданих разлога, па стога након сваког прекида рок застарелости почиње поново тећи. О прекиду поступка доноси се посебан закључак.

У сваком случају апсолутна застарелост вођења поступка наступа протеком двоструког времена колико је према закону прописано за застарелост вођења дисциплинског поступка, у зависности да ли је у питању лака или тешка повреда

 

6.7. Критеријуми за изрицање дисциплинске мере

 

Члан 207.

При одређивању врсте дисциплинске мере узимају се у обзир тежина и карактер извршене повреде и настале последице, степен одговорности запослених, околности под којима је повреда извршена, као исубјективне и објективне околности на страни запосленог.

 

6.8. Разлози и поступак привременог удаљења из службе

 

Члан 208.

Полицијски службеник и остали запослени привремено се удаљују са рада у следећим случајевима:

Полицијски службеник и остали запослени се привремено удаљују с рада кад је против њих одређен притвор, почев од првог дана притвора.

Удаљење из става 1. овог члана траје док траје притвор и за то време Полицијском службенику и осталим запосленима припада накнада основне плате у висини од 1/4, односно 1/3 ако једини издржавају породицу, на терет органа који је одредио притвор.

Полицијски службеник и остали запослени у Министарству могу бити привремено удаљени с рада, на образложени предлог руководиоца, када је против њих донета наредба о спровођењу истраге за кривично дело за које се гони по службеној дужности, или покренут дисциплински поступак због тешке повреде службене дужности и уколико би њихово присуство на раду штетило интересима службе, уз посебно образложење

Удаљење из става 4. овог члана може трајати до правноснажног окончања кривичног поступка, односно до окончања дисциплинског поступка и за то време полицијски службеник и остали запослени имају право на накнаду у висини 1/2 плате, односно 2/3 плате ако једини издржавају породицу.

Министар, секретар Министарства, директор полиције, помоћник министра-начелник Сектора и начелник Управе у седушту Министарства одлучују о привременом удаљењу полицијских службеника и запослених у организационим јединицама којима руководе.

О привременом удаљењу с рада одлучује министар, секретар Министарства, директор полиције, помоћник министра-начелник Сектора и начелник Управе у седишту Министарства за полицијске службенике и остале запослене у организационим јединицама седишта Министарства

О привременом удаљењу са рада за Полицијске службенике и запослене у подручној полицијској управи одлучује начелник подручне полицијске управе.

Против решења о удаљењу Полицијски службеник и остали запослени могу поднети жалбу Жалбеној комисији Владе, у року од осам дана од дана уручења решења о удаљењу. Жалба не одлаже извршење решења.

Поступак по жалби је хитан.

Полицијском службенику који је удаљен с рада одузима се службена значка, службена легитимација, оружје и друга средства која су му поверена за обављање послова, док привремено удаљење траје.

Накнаду разлике до пуног износа плате у случају удаљења због покренутог дисциплинског поступка имају полицијски службеник и остали запослени искључиво уколико су у дисциплинском поступку ослобођени одговорности, а не и у другим случајевима.

 

XI ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ

 

Члан 209.

Република Србија одговара за штету коју полицијски службеник и остали запослени у Министарству причине трећим лицима, ако се докаже да је штета настала поступањем полицијских службеника и других запослених у Министарству током обављања послова и задатака и поступали сагласно прописима о начину обављања полицијских и осталих послова у Министарству.

Полицијски службеник и остали запослени у Министарству одговарају за штету коју причине Министарству или трећим лицима, ако се докаже да су штету проузроковали намерно или из грубе непажње током обављања послова и задатака или су поступали несагласно прописима о начину обављања полицијских и осталих послова у Министарству.

Полицијски службеник и остали запослени су у обавези да одмах по сазнању за насталу штету поднесу извештај о причињеној штети непосредном руководиоцу.

Полицијски службеник и остали запослени се могу у целости или делимично ослободити одговорности за насталу штету ако је до ње дошло поступањем по налогу надређеног руководиоца, под условом да су га полицијски службеник и остали запослени претходно писано или усмено, у зависности од околности, упозорили да ће извршењем налога настати или да би могла настати штета.

Полицијски службеник и остали запослени који су одговорни за штету причињену крајњом непажњом могу се делимично или у целости ослободити обавезе накнаде штете ако је штета настала обављањем полицијских послова, због знатних напора у обављању истих, под околностима када штета није могла бити избегнута.

 

Члан 210.

Комисија коју именује министар утврђује штету, износ и околности под којима је штета проузрокована.

На основу извештаја Комисије, министар доноси одлуку о накнади штете, износу, року и начину њене исплате, а у зависности од њене висине, на писану молбу полицијског службеника или осталих запослених, може се дозволити исплата у ратама.

Ако је штета причињена на имовини, за захтев полицијског службеника или осталих запослених, може се одобрити да штета буде надокнађена успостављањем пређањшег стања о њиховом трошку у тачно опредељеном временском року.

 

Члан 211.

Министарство унутрашњих послова одговара за штету проузроковану запосленом у Министарству унутрашњих послова, која је причињена на раду или у вези са радом, према општим правилима облигационог права, о чијој се висини и начину накнаде закључује посебан споразум, који има снагу извршне исправе.

 

XII ПРИМЕНА ДРУГИХ ПРОПИСА

 

Члан 212.

Ако овим законом, прописима донетим на основу овог закона и посебним колективним уговором није другачије прописано на права и дужности, рад и радне односе полицијских службеника, примењују се прописи о државним службеницима, општи прописи о раду и посебни колективни уговори закључени на основу тих прописа.

 

XIII КОНТРОЛА РАДА И ЗАКОНИТОСТИ

 

  1. Спољашња контрола

 

Члан 213.

Спољашњу контролу рада полиције врши Народна скупштина.

Спољашњу контролу рада полиције врше и Влада, надлежни правосудни органи, органи државне управе надлежни за одређене послове надзора и други законом овлашћени органи и тела.

Под овлашћењима органа и тела из става 2. овог члана подразумевају се овлашћења утврђена посебним законом која се односе на приступ одговарајућим информацијама, контакт са надлежним полицијским службеницима, право на добијање одговора на питања и друга законом утврђена права.

 

  1. Контрола рада полиције и запослених у Министарству

 

2.1. Сектор унутрашње контроле

 

Члан 214.

Унутрашњу контролу рада полиције и других запослених у Министарству врши Сектор унутрашње контроле.

Сектором унутрашње контроле руководи начелник Сектора унутрашње контроле.

Начелник Сектора унутрашње контроле редовно и периодично подноси министру извештаје о раду Сектора унутрашње контроле, као и ванредне извештаје по захтеву министра.

 

2.2. Облици и начин вршења унутрашње контроле запослених

 

Члан 215.

Сектор унутрашње контроле полиције врши контролу законитости рада полицијских службеника, као и других запослених у Министарству, а нарочито у погледу поштовања и заштите људских права при извршавању службених задатака и примени полицијских овлашћења, односно при вршењу послова из свог делокруга.

Сектор предузима мере и радње у складу са законом на откривању и сузбијању кривичних дела корупције и других облика коруптивног понашања, као и других кривичних дела полицијских службеника и других запослених у Министарству, извршених на раду или у вези са радом.

Облике и начин вршења унутрашње контроле рада ближе прописује министар.

 

2.3. Запослени у Сектору унутрашње контроле запослених

 

Члан 216.

Полицијски службеници овлашћени за вршење унутрашње контроле (у даљем тексту: полицијски службеник унутрашње контроле) у Сектору унутрашње контроле при вршењу контроле имају сва полицијска овлашћења и у погледу својих права и дужности изједначени су са другим полицијским службеницима.

 

2.4. Поступање Сектора унутрашње контроле запослених

 

Члан 217.

Сектор унутрашње контроле поступа по сопственој иницијативи, на захтев министра, на основу прикупљених обавештења и других сазнања, писаних обраћања полицијских службеника и других запослених у Министарству, као и предлога или притужби физичких и правних лица.

Начелник Сектора унутрашње контроле благовремено и писмено обавештава министра о свим случајевима предузимања или пропуштања акција полиције за које сматра да су противне закону, и благовремено предузима потребне радње.

Полицијски службеници или други запослени у Министарству не могу бити позвани на одговорност због обраћања Сектору.

 

2.5. Обавезе и овлашћења у вршењу унутрашње контроле запослених

 

Члан 218.

Полицијски службеници и други запослени у Министарству дужни су да полицијским службеницима Сектора унутрашње контроле омогуће да изврше контролу и да им у томе пруже потребну стручну стручну и техничку помоћ којом Сектор не располаже.

У вршењу контроле полицијски службеници унутрашње контроле Сектора унутрашње контроле имају овлашћење да:

  • остваре увид у списе, службену документацију и базе података које у складу са својим надлежностима прибавља, сачињава или издаје полиција или друге организационе јединице Министарства;
  • узму изјаве од полицијских службеника и других запослених у Министарству, оштећених лица и сведока;
  • од полиције и полицијских службеника и других запослених у Министарству захтевају достављање других података и информација из њихове надлежности који су потребни за вршење унутрашње контроле;
  • остваре увид у службене просторије које полиција и ореглед средстава које се користе у раду;
  • захтевају атесте и техничке и друге податке о техничким средствима која се користе у раду и захтевају доказе о оспособљености полицијских службеника и других запослених у Министарству за употребу техничких и других средстава која користе у свом раду;
  • налажу предузимање хитних и неопходних мера и радњи уколико би њиховим одлагањем дошло до повреде људских права и слобода приликом примене полицијских овлашћења или приликом обављања других полицијских послова.

У вршењу контроле полицијски службеници Сектора унутрашње контроле не могу се мешати у ток појединих акција полиције или на други начин ометати рад или угрозити поверљивост полицијске акције.

Сектор унутрашње контроле врши превентивни надзор полицијских управа у седишту и подручних полицијских управа.

Сектор унутрашње контроле врши анализу ризика од корупције.

Облике и начин примене „теста интегритета“ ближе прописује министар.

У вршењу контроле полицијски службеници унутрашње контроле Сектора унутрашње контроле могу вршити контролу имовинског картона и промене имовног стања.

Документацију која се односи на примену овлашћења из става 2. овог члана и има ознаку поверљивости, полицијски службеници унутрашње контроле који врше контролу могу да прегледају у присуству одговорног лица које је утврдило степен поверљивости документа, односно лица које је оно овластило.

За извршавање одређених задатака појединачне контроле, поред полицијских службеника унутрашње контроле Сектора унутрашње контроле полиције, министар може задужити и друге полицијске службенике у Министарству.

 

2.6. Дужности Сектора унутрашње контроле

 

Члан 219.

У вршењу унутрашње контроле рада полиције Сектор унутрашње контроле полиције, полицијски службеници унутрашње контроле Сектора унутрашње контроле предузимају потребне мере и радње, прикупљају доказе и утврђују чињенично стање и друге мере у складу са законом.

Начелник Сектора унутрашње контроле упознаје са резултатима својих испитивања министра и директора полиције, као и руководиоца контролисане организационе јединице Министарства којем налаже отклањање утврђених незаконитости и реализацију мера одговорности у складу са Законом и другим прописима донетим на основу закона.

Руководилац контролисане организацине јединице Министарства је одговоран за реализацију наложених мера и за повратно информисање начелника Сектора унутрашње контроле.

 


2.7. Контрола рада Сектора унутрашње контроле

 

Члан 220.

Контролу рада начелника Сектора унутрашње контроле и полицијских службеника унутрашње конроле у Сектору унутрашње контроле, врши министар, на начин одређен прописом из члана _____ став ______ овог закона.

За свој рад и рад Сектора унутрашње контроле, начелник Сектора одговоран је министру.

Све организационе јединице Министарства, уколико током свог рада дођу до података д је запослени у Министарству извршио кривично дело, на раду или у вези са радом, џне су да без одлагања доставе податке којима располажу Сектору унутрашње контроле у року од 24 часа од сазнања.

Ако постоји основана опасност да би вршење унутрашње контроле рада полиције над применом њених полицијских овлашћења утврђених овим Законом или другим прписом, онемогућило или битно отежало примену полицијских овлашћења или битно угрозило живот и здравље лица која их примењују, полицијски службеник може до одлуке министра, али не дуже од 24 часа, привремено да одбије увид у документацију, преглед просторија и достављање одређених података и информација, полицијском службенику унутрашње контроле.

Полицијски службеник у случају одбијања налога Сектора из разлога наведених у ставу 4., сачињава без одлагања извештај и исти доставља министру као и надлежном суду који је донео одлуку за извршење мере.

Уколико предмет вршења унутрашње контроле превазилази надлежности Сектора унутрашње контроле полиције или је повезан са другим делима или се ради о предмету великог значаја, министар може одлучити да се даље поступање по том предмету уступи другој организационој јединици надлежној за покретање поступка или да се контрола изврши заједничким радом са Сектором.

 

2.8. Овлашћење министра и обавезе Сектора унутрашње контроле према министру

 

Члан 221.

Министар даје Сектору унутрашње контроле смернице, обавезна упутства за рад, директиве, као и налоге да у оквиру своје надлежности изврши одређене задатке и предузме одређене мере.

Полицијски службеници унутрашње контроле и други полицицијски службеници у Сектору унутрашње контроле на захтев министра подносе податке, документа и извештаје о појединачним питањима из свог делокруга.

 

  1. Контрола рада решавањем притужби

 

3.1. Поступак решавања притужби

 

Члан 222.

Свако има право да Министарству поднесе притужбу против полицијског службеника ако сматра да су му незаконитом или неправилном радњом или понашањем полицијског службеника повређена права или слободе.

Сваку притужбу поднету против полицијског службеника мора прво да размотри и све околности у вези са њом да провери руководилац организационе јединице у којој је запослен полицијски службеник на кога се притужба односи или полицијски службеник кога је он овластио (у даљем тексту: руководилац организационе јединице). Уколико су ставови подносиоца притужбе и ставови руководиоца организационе јединице усклађени може се одлучити да је поступак решавања притужбе тиме закључен. Ово ће се забележити у записнику о разматрању притужбе који потписује и подносилац притужбе. Овај поступак мора бити закључен у року од 30 дана од пријема притужбе.

Изузетно од става 2. овог члана притужбу у којој постоји сумња да је полицијски службеник поступањем извршио кривично дело за које се гони по службеној дужности, разматрање и проверу свих околности у вези са њом врши Сектор унутрашње контроле.

У случају да из притужбе произлази сумња о извршеном кривичном делу за које се гони по службеној дужности извршеном на раду или у вези са радом, руководилац организационе јединице у којој је запослени полицијски службеник на кога се притужба односи, дужан је да без одлагања притужбу достави надлежном јавном тужиоцу и о учињеном обавести подносиоца притужбе.

Руководиоци организационих јединица дужни су да у службеним просторијама за пријем странака на видном месту обезбеде техничка и друга средства којима се грађанима омогућава брже усмено саопштавање представке или жалбе руководиоцу и да та средства видно обележе.

Притужбе у Министарству решава комисија састављена од три члана, и то: два представника Министарства и представник јавности.

Представнике Министарства именује и разрешава Влада, на предлог министра.                               Представника јавности који учествује у решавању притужби на рад полицијских службеника, на предлог организација стручне јавности и невладиних организација, именује и разрешава Влада.

Поступак решавања притужбе у Министарству закључује се достављањем одговора подносиоцу притужбе у року од 30 дана од дана закључења поступка. Одговором подносиоцу притужбе поступак по притужби је закључен, а подносилац притужбе има на располагању сва правна и друга средства за заштиту својих права и слобода.

Поступак решавања притужби ближе прописује министар.

 

3.2. Рад комисија за притужбе

 

Члан 223.

Комисије за притужбе (у даљем тексту: комисије) су у свом раду самосталне и раде у већима од три члана.

Комисија доноси пословник о свом раду, којим поред осталог одређује број и начин образовања већа.

 

3.3. Број и положај чланова комисија за притужбе

 

Члан 224.

Број чланова комисије одређује Влада, тако да не буде мањи од девет.

Чланови комисије и, међу њима, председник комисије именују се на пет година и могу да буду поново именовани.

Чланови комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Влада.

Чланове комисије и председника комисије именује Влада међу запосленима у Министарству који су дипломирани правници са најмање пет година радног искуства у правној струци.

При предлагању кандидата, министар је дужан да води рачуна о њиховом познавању прописа о полицији, државној управи и о управном поступку.

Председници комисија врше искључиво дужност председника комисије, као државни службеници, и после престанка дужности председника имају право да се врате на своје или друго одговарајуће радно место у Министарству. Стручне и административно-техничке послове за комисију врши Министарство.

Средства за рад комисије обезбеђује Министарство.

 

3.4. Престанак дужности у комисијама за притужбе

 

Члан 225.

Дужност члана комисије престаје кад протекне време на које је именован, ако поднесе писмену оставку, навршењем радног века или разрешењем.

Уместо члана комисије коме је дужност престала пре времена именује се нови, до окончања мандата комисије.

 

3.5. Разрешење из комисије за притужбе

 

Члан 226.

Члан комисије разрешава се ако несавесно врши своје дужности или ако је осуђен на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности у комисији.

Члан комисије који је именован међу запосленим у Министарству разрешава се и ако му престане радни однос у Министарству или му коначним решењем буде изречена дисциплинска мера.

Председник комисије разрешава се дужности председника ако је несавесно или неуспешно врши.

Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

 

3.6. Извештаји о раду комисија за притужбе

 

Члан 227.

Комисије најмање једном годишње подносе извештаје о свом раду министру и Влади.

 

  1. Дужност чувања поверљивих података

 

Члан 228.

Лица која учествују у вршењу контроле полиције, дужна су да штите и чувају поверљивост података и информација до којих долазе у вршењу контроле и по престанку својих функција.

 

XIV ФИНАНСИРАЊЕ

 

  1. Средства за рад

 

Члан 229.

Средства за рад полиције и осталих организационих једница Министарства обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Министарство може да остварује допунска средства пружањем услуга у вези са основном делатношћу Министарства, односно у складу са пословима који су у функцији безбедности и евиденцијама из своје надлежности, а која имају својство сопствених прихода.

Висину накнаде за услуге из става 2. овог члана утврђује Влада, на предлог министра.

 


  1. Средства за посебне намене

 

Члан 230.

Полиција и остале организационе једнице Министарства користе средства у јавној својини.

Део средстава која Министарство користи чине средства за посебне намене, која су поверљивог карактера.

Непокретности за посебне намене, које користе службе Министарства чија надлежност, организација и поступање има безбедносни или поверљиви карактер, јесу:

  • земљиште;
  • зграде – службене и друге зграде (пословне просторије, магацини, складишта, гараже и сл.);
  • грађевински објекти (монтажни, покретни, привремени и сл.).

Приступ непокретним средствима за посебне намене, изван случајева њиховог редовног коришћења, дозвољен је само по претходно прибављеном одобрењу министра.

Покретне ствари за посебне намене, које користе службе Министарства чија надлежност, организација и поступање има безбедносни или поверљиви карактер јесу:

  • оружје за службене потребе, у складу са посебним актом, укључујући и муницију и њене елементе, барут, све врсте експлозива, димна и осветљавајућа средства;
  • опрема (за експлозивну заштиту; опрема униформисаног састава полиције и специјалних јединица Министарства унутрашњих послова: одећа, обућа, алпинистичка опрема и ронилачка опрема; идентификационе значке и службене легитимације);
  • превозна средства (ваздухопловна превозна средства – хеликоптери и лебделице, као и њихова опрема намењена потребама Министарства; моторна возила – борбена, теренска, теретна, ватрогасна, патролна и друга моторна возила; бродови и чамци – бродови, патролни чамци, диверзантски и извиђачки чамци, бродови и чамци помоћне намене, њихова стандардна и специфична опрема;
  • друга средства (за експлозивну заштиту; средства везе и телекомуникација – радио опрема, опрема крипто-заштите, скремблери, релејна опрема, анализатори спектра, транспортна мрежа, опрема електронског и видео надзора простора и опреме надзора телекомуникација; средства информационог система – хардвер и софтвер посебне намене и оперативни системи заштите; средства криминалистичке технике – детектори, рендген уређаји, балистичке плоче, посебни материјали криминалистичке технике и друга посебна опрема; системи, уређаји и инструменти за површинско, подводно и ваздушно осматрање и јављање, за оријентацију и навигацију, радари, инфрацрвени уређаји, ласерски мерачи, нишанске справе; основно стадо – службени пси, службени коњи и сл.; средства специјалне личне заштитне опреме – заштитна одела, обућа и рукавице, штитови, шлемови, заштитне маске и наочаре, прслуци, антифони и штитници за потребе интервентних, противдиверзионих, ватрогасних јединица и припадника јединица за обезбеђење и заштиту личности).

Под стварима из става 5. овог члана подразумевају се и резервни делови, специјални алати и опрема за одржавање средстава из тог става, друге покретне ствари за посебне намене које се по својој намени, карактеристикама и својствима, могу уподобити са стварима из става 5. овог члана.

Добра, услуге и радови за потребе и у вези са непокретним и покретним стварима за посебне намене, као и услуге које су у функцији обављања послова из надлежности Министарства и потреба безбедности имају поверљив карактер у смислу става 2. овог члана.

 


  1. Средства за посебне оперативне потребе

 

Члан 231.

За исплату трошкова и награда лицима за поступање и учествовање у примени мера које су одобрене на основу овог закона и закона којим се уређује кривични поступак и за плаћање корисних информација у вези са кривичним делима и њиховим учиниоцима (у даљем тексту: средства за посебне оперативне потребе) се у оквиру буџета, према финансијском плану Дирекције, одређују наменска финансијска средства. Подаци о исплатама воде се у посебној евиденцији, у складу са прописима којима су уређене поједине области. Начин пословања са средствима за посебне оперативне потребе утврђује министар.

На новчана средства из става 1. овог члана не плаћају се доприноси, нити друга давања одређена прописима.

 

  1. Фонд солидарности

 

Члан 232.

Министарство може основати Фонд солидарности и располагати прикупљеним средствима до висине средстава на рачуну Фонда, у циљу помоћи запосленима и чланова њихових ужих породица, и то:

  • породицама погинулих запослених у Министарству, породицама рањених запослених у Министарству као и рањеним запосленима у Министарству, који су у обављању или поводом обављања службе изгубили живот или били рањени;
  • запосленима и члановима њихових ужих породица ради лечења, рехабилитације, набавке ортопедских и других помагала у случајевима обољевања од тежих болести услед којих је угрожен живот или у већој мери отежан социјално – економски положај запосленог и његове породице;
  • запосленима и њиховим ужим породицама при посебним случајевима угрожености услед елементарних непогода.

 

Члан 233.

Средства Фонда солидарности могу да чине:

  • прилози запослених;
  • донације;
  • средства буџета;
  • друга средства у складу са законом и другим прописима.

Ближи облици помоћи, услови, критеријуми, висина и додела средстава Фонда солидарности уређују се актом министра.

 

XV ПОМОЋНА ПОЛИЦИЈА

 

  1. Припадници помоћне полиције

 

Члан 234.

Министарство може образовати помоћну полицију за извршавање полицијских задатака у случајевима када треба надокнадити ангажовање великог броја полицијских службеника за:

  • извршавање задатака високог безбедносног ризика;
  • у природним и другим несрећама;
  • обезбеђивање државне границе;
  • у другим случајевима кад је теже угрожена унутрашња безбедност;
  • у случајевима из члана _____. овог закона.

О употреби помоћне полиције за извршавање полицијских задатака одлучује министар, на предлог директора полиције.

Ближе услове за услове организацију и рад помоћне полиције прописује министар.

 

XVI ОВЛАШЋЕЊА ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРОПИСА

 

  1. Овлашћења Владе и министра

 

Члан 235.

Влада прописује:

  • кодекс полицијске етике из члана _____. став ____. овог закона;
  • унутрашње уређење Министарства из члана _____. овог закона;
  • изглед униформе, ознака, службене значке и службене легитимације полицијских службеника из члана _____. став ____. овог закона;
  • врсте наоружања и опреме полицијских службеника из члана _____. овог закона;
  • критеријуме и услове за избор кандидата за стручно усавршавање из члана _____. став ____. овог закона;
  • елементе за оцењивање и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених и услове и начин стицања и губитка чина у Министарству из члана _____. овог закона;
  • класификацију радних места и мерила за утврђивање радних места у Министарству из члана _____. овог закона;
  • дисциплински поступак у Министарству из члана _____. овог закона;
  • врстама услуга и висини накнада чијим пружањем Министарство може да остварује допунска средства из члана _____. став ____. и ____. овог закона;
  • начин набавке средстава посебне намене без јавног оглашавања из члана _____. овог закона;
  • услове за закључење уговора о добровољној служби у помоћној полицији, начине извршавања задатака, мерила за избор кандидата, права на примања, трошкове, одсуства и друга права и дужности помоћних полицајаца и разлоге за престанак и отказ уговора из члана _____. овог закона.

Министар доноси прописе о:

  • систематизацији и опису радних места у Министарству из члана _____. став _____. овог закона;
  • начину, садржини и обиму комуникације са средствима јавног информисања из члана _____. став ____. овог закона;
  • начину обезбеђивања здравствене заштите из члана _____. став ____. тачка ____) овог закона;
  • начину обезбеђивања исхране и смештаја из члана _____. став ____. тачка ____) овог закона;
  • начину обављања полицијских послова и делатности полиције из члана _____. овог закона и поступак пружања помоћи у извршењима и поступцима намирења из члана _____. став ____. овог закона;
  • понашању и међуљудским односима полицијских службеника из члана _____. став ____. овог закона;
  • правима и обавезама полицијских службеника упућених на извршавање полицијских послова у заједничке контакт центре и канцеларије, као и другим статусним питањима од значаја за функционисање контакт центара и канцеларија из члана _____. овог закона;
  • организацији и функционисању специјалних јединица полиције и статусу њених припадника из члана _____. став ____. овог закона;
  • поступак, начин и критеријуме за именовање и распоређивање из члана _____. став ____. овог закона;
  • начин набавке, расподеле, коришћења, вођења евиденција и одржавања возила ваздухоплова, пловила, наоружања и посебне опреме из члана _____. став ____. овог закона;
  • начину примене полицијских овлашћења из члана _____. став ____. овог закона;
  • начину ношења униформе, ознака, службене значке и службене легитимације полицијских службеника из члана _____. овог закона и начину ношења оружја из члана. овог закона;
  • мерилима и начину утврђивања потребне психофизичке способности из члана ____. став ____. тачка ____) овог закона;
  • садржају изјаве о дужностима и правима полицијских службеника из члана _____. став ____. овог закона и о начину полагања заклетве из члана _____. став ____. овог закона;
  • програму, поступку и начину стручног оспособљавања приправника и полагању стручног испита из члана _____. став ____. овог закона;
  • пословима и делатностима неспојивим са полицијским пословима из члана _____. став ____. овог закона;
  • ближим условима и поступку доделе награда и признања из члана _____. овог закона;
  • критеријуме и начин поступања у пружању психолошке помоћи из члана _____. став ____. овог закона;
  • платама и критеријуме за оцену резултата рада запослених у Министарству из члана _____. став ____. и члана _____. став ____. овог закона;
  • накнади трошкова из члана _____. став ____. овог закона;
  • стручном оспособљавању и усавршавању из члана _____. став ____. овог закона;
  • облике и начин вршења унутрашње контроле рада полиције из члана _____. став ____. овог закона;
  • поступку решавања притужби из члана _____. став ____. овог закона;
  • програму и условима за спровођење стручног оспособљавања и усавршавања припадника помоћне полиције из члана ____. став ____. овог закона.

Влада ће донети прописе из ст. 1. овог члана у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Министар ће донети прописе из ст. 2. овог члана у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Прописи из става 2. овог члана које доноси министар објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Изузетно од става 5. овог члана прописи из става 2. тачке 1), 8) и 19) овог члана неће се објављивати у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

XVII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

  1. Евиденције у полицији

 

Члан 236.

Полиција, у сврху обављања послова из делокруга Министарства може да обрађује податке о личности и о томе води евиденције.

Евиденције из става 1. овог члана биће прописане посебним законом.

 


  1. Наставак мандата изабраног директора полиције

 

Члан 237.

Директор полиције изабран на основу Закона о полицији („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 63/09 – одлука УС и 92/11) након ступања на снагу овог закона наставља да ради до истека мандата на који је изабран.

 

  1. Пропис о систематизацији и опису радних места

 

Члан 238.

До доношења прописа о систематизацији и опису радних места у Министарству у складу са овим законом и решења о распоређивању на радно место у складу са тим актом или доношења другог решења у складу са законом, запослени у Министарству на дан ступања на снагу овог закона настављају да раде на истим радним местима и задржавају чинове, односно звања и плате према досадашњим прописима и другим актима.

 

  1. Информисање о законским променама

 

Члан 239.

Ради информисања јавности о законским променама и односу између овог закона са законима из области унутрашњих послова, законима о управи, кривичном поступку, прекршајима, радним односима и другим законима који се односе на полицију или их полиција примењује, Министарство ће два пута годишње објављивати информације за јавност са Листом закона и објашњењем законских промена.

Прву информацију из става 1. овог члана Министарство ће објавити у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

 

  1. Важење прописа до доношења нових на основу овог закона

 

Члан 240.

Прописи донети на основу Закона о полицији („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 63/09 – одлука УС и 92/11) остају на снази до дана ступања на снагу прописа, које ће Влада и министар донети на основу овог закона, уколико нису у супротности са одредбама овог закона.

 

  1. Престанак важења одређених закона

 

Члан 241.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о полицији („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 63/09 – одлука УС и 92/11) осим чланова 23, 24. и 25. који престају да важе две године од ступања на снагу овог закона када ће се извршити општи реизбор свих руководећих полицијских службеника осим полицијских службеника распоређених у складу са овим законом.

Чланови 21. до 25. овог закона примењиваће се на попуну упражњених радних места.

 

  1. Ступање на снагу овог закона

 

Члан 242.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Тренутно има 12 коментара

  1. krle каже:

    Lepo pripravnost ne placati i ceo mesec pripravan i nikom nista. Jel citao neko ovo?

    1. Бане каже:

      и даље је ово само предлог, зато и није усвојен нови Закон о полицији за Нову годину како је прво најављивано, биће ту још нових преднацрта док се не добије коначан нацрт

    2. Snežana каже:

      ЈЕСМО ЧИТАЛИ СМО; КЦ СМ ЈЕ ДАЛА И ПРЕДЛОГЕ И АРГУМЕНТЕ ЗАШТО ПРИПРАВНОСТ МОРА ДА СЕ ПЛАЋА

      Član 149 tačka 8 (oblast Распоред рада)

      „Приправност за рад усмислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца за долазак на рад. Приправност полицијског службеника се не урачунава у радно време нити полицијски службеник има право на накнаду за време приправности „ у директној је супротности са Законом о раду члан 50 став 4 и постојећим Законом о полицији члан 147 а, у погледу накнаде и суштинског одређења.

      Закон о раду је јасан у свом члану 50 став 4 Појам радног времена где се каже „ Време приправности и висина накнаде за исту уређује се законом, општим актом или уговором о раду „.

      То значи да би висина накнаде која би требала да се исплаћује у новцу као додатак на зараду а не да буде услов отежаних услова рада, за остваривање стажа осигурања у увећаном трајању. (из тог разлога је полиција годинама имала мале зараде, а касније ће се то одражавати и на пензију обзиром да се као просек узима цео радни век, а не једногодишњи просек као што је то било некада).

      Овде је јасна намера у погледу дискриминације полицијског службеника (не свих него оних који у току месеца имају у свом раду од 7 до 20 дана пасивног дежурства) у односу на друге службенике на пример докторе, јавне тужиоце и судије којима се годинама уназад исплаћују накнаде за овај вид дежурстава, да се истима не врши исплата по овом основу иако је у Закону о полицији одређена.

      Такође јасна је дискриминација и нечија самовоља да избаци приправност као увећање на зараду…..и тако даље, има још тога у нашим предлозима

    3. Звонко каже:

      Мени није јасно ово,

      у Чл. 149 стоји

      Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца за долазак на рад. Приправност полицијског службеника се не урачунава у радно време нити полицијски службеник има право на накнаду за време приправности.

      Док у Чл. 181 – Додаци на плату стоји

      г) за дежурство ван радног времена (приправност) – 10% од основне плате.

      У оба случаја стоји реч приправност где се у првом не плаћа а у другом да.

  2. Jaki каже:

    I dalje je ostala recenica @Rukovodioci
    nemaju pravu na prekovremeni rad@…….znaju li oni da su po Ustavu svi gradjani jednaki……

  3. gorrcilo каже:

    Pa ako već „novim“ PKU, koji će pretpostavljam pretrpeti izmene, nije predviđeno plaćanje toplog obroka i regresa zašto to ne predviđa ako je moguće Zakon o policiji. Zašto su drugi bolji npr. PTT,EPS itd. Neko reče u ranijim komentarinma oni stvaraju prihod. Pa koliko znam i na šalterima prilikom vađenja dokumenata i raznih obezbeđenja se stvara prihod. Vidim za bolovanje i dalje ostaje predlog 85% a imamo toliko kolega sa šećerom, bolestima kičme,pritiskom,PRSP-em koje su posledica poslom kojim se bave. Naravno zloupotrebe sankcionisati.

  4. Звонко каже:

    Мени није јасно ово,

    у Чл. 149 стоји

    Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца за долазак на рад. Приправност полицијског службеника се не урачунава у радно време нити полицијски службеник има право на накнаду за време приправности.

    Док у Чл. 181 – Додаци на плату стоји

    г) за дежурство ван радног времена (приправност) – 10% од основне плате.

    У оба случаја стоји реч приправност где се у првом не плаћа а у другом да.

  5. Sinisa каже:

    Upravo sam pregledao zakon o policiji R.Hrvatske i uverio sam se da je ovaj prednacrt pravljen na istim osnovama kao i njihov. Ipak, uverio sam se da ima i razlika. Naime kod njih u zakonu lepo pise da pol. sluzbenici IMAJU pravo na strajk, sem u odredjenim okolnostima (ratno stanje, vanredno stanje itd..). Takodje sam primetio da im se kod obracuna plate racuna 0,5% po godini staza a po nasem prednacrtu je 0,4. Takodje prilikom odlaska u penziju sa ispunjenim starosnim uslovom dobija se otpremnima u visini 10 prosecnih plata a prilikom odlaska u penziju pre ispunjenog starosnog uslova ( u slucaju 45 god. staza kao ispunjenog uslova) dobija se otpremnina u visini od 6 prosecnih plata. Takodje se pol. sluzbenici koji imaju 5 god. do penzije nemogu premestati ( kod nas 3 god.) a takodje ni pol. sluzbenici koji su proveli najmanje 20 god. kao OSL.
    Ima jos nekih razlika da nenabrajam sada, uglavnom ovaj nas prednacrt je MNOGO losija varijanta od Hrvatskog a oni se nalaze u Evropskoj uniji!
    Nadam se iskreno da ce neko da ukaze na sve ovo sto sam napisao i da nam se izbori barem za isti status kao sto ga imaju kolege u Evropskoj Uniji!

    1. Snežana каже:

      S obzirom koliko su loši bili predhodni rednacrti, sada je usvoje veliki deo primedbi koje je taksativno izneo Nezavisni sindikat policije na javnoj raspravi i koje možete pogledati na sajtu. Slažem se da je Zakon u Hrvatskoj mnogo bolji, ali ne zaboravite da su oni u Evropskoj uniji i da moraju da se pridržavaju njihovih pravila. Zakon iz 2005. godine je predviđao 5 otpremnina za odlazak u penziju što je dopunama Zakona iz 2o11. poboljšano i iznosi 6 otpremnina. S obzirom da su novim Zakonom o radu ovi uslovi dosta pogoršani i mnoga prava ukinuta(otpremnine), lično smatram da je rešenje dosta povoljno. I u ovom predlogu stoji kada ne može da se štrajkuje, a kako je u predhodnom Nacrtu štrajk bio zabranjen dosta je poboljšano rešenje u vezi štrajka. Moje primedbe se odnose na deo koji daje mogućnost poslodavcu da 10 dana unapred odredi 70 % zaposlenih koji će morati da poštuju minimum procesa rada. Na osnovu naših primedbi su ukinuta prevelika ovlašćenja Sektora za ljudske resurse jer se zna da su ipak nosioci policijskih poslova upravo uniformisani sastav i policijski službenici OKP, sve u svemu ovaj nacrt je mnogo bolji od svih predhodnih.

  6. Pera каже:

    ZASTO NA SAJTU NE OBJAVITE PRAVI NACRT ZAKONA O POLICIJIKOJI JE POSTAVLJEN NA SAJTU MUP/A REPUBLIKE SRBIJE, KOJI CE NAJVEROVATNIJE KAO TAKAV DA PRODJE DO VLADE A KASNIJE DO SKUPSTINE, DA CUJEMO I VASE KOMENTARE!!!!

  7. jelica каже:

    Da li fizičko lice može dobiti obaveštenje o sistematizaciji radnog mesta, odnosno na kojem radnom mestu je radilo lice u Mup-u, shodo zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. Poštovanje,

    1. jelica каже:

      Zašto je pitanje nedostupno? zašto da odustanem?

Нема коментара.

Корисни линкови