23.07.2017

Број чланова

Број чланова НСП 20.072

Script selection

ћирилица | latinica

ДОБРОДОШЛИ НА САЈТ НЕЗАВИСНОГ СИНДИКАТА ПОЛИЦИЈЕ.

Правосуђе благо према нападачима на полицајце

14. марта 2017.

Жалосно је да хулигани шетају улицама, а полицајци бораве у болницама, каже Боро Бањац. – Годишње се деси око хиљаду кривичних дела над полицајцима, а тек сваки трећи нападач осуђен је на казну затвора.

Напади на полицајце све су чешћи и бруталнији, а батинаши више и не скривају свој идентитет. Томе је вероватно допринела чињеница да они који буду ухваћени најчешће успеју да се нагоде с тужилаштвом и за своје дело добију условне или минималне казне.

Иако су недавно министри полиције и правде најављивали строжу казнену политику за оне који дигну руку на чуваре реда, то се до сада није десило.

У Министарству правде за „Политику” су рекли да раде на изменама Кривичног законика, те ће у оквиру тога бити пооштрене и казне за нападаче на полицајце. На томе ће се радити у сарадњи с колегама из Министарства унутрашњих послова, потврђено је из ресорног министарства.

Само у прва два месеца ове године 165 људи извршило је 147 кривичних дела над полицајцима приликом обављања службене дужности, подаци су МУП-а достављени нашем листу. Током прошле године 1.181 особа извршила је 1.082 ова кривична дела. Поред тога, из полиције кажу да су прошле године захтеви за покретање прекршајног поступка поднети због 1.016 вређања полицајаца док су обављали свој посао. У прва два месеца ове године забележено је 144 таквих случајева. Безбедност полицајаца док раде свој посао заштићена је одредбама Кривичног законика Републике Србије и Закона о јавном реду и миру.

Поводом напада на школског полицајца у Винчи крајем прошле године Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, изјавио је да су такви напади недопустиви.

Међутим, само неколико месеци касније били смо сведоци да је Виши суд у Новом Саду пустио из притвора Ненада Ћурчића, који је претукао жандарма Бориса Јевросимова и његову супругу. Иако га тужилаштво терети за дело које је квалификовано као убиство у покушају, тужилац је одлучио да Ћурчића пусти да се брани са слободе, док се пребијени жандарм и његова супруга још опорављају од батина. Полицијски синдикати видели су ову одлуку као „наставак сезоне лова на полицајце” и организовали протест у Новом Саду због малих казни које добијају нападачи на њихове колеге. Председник Синдиката српске полиције на протесту је поручио: полицајци могу да трпе све – и мале плате и дневнице од 150 динара, али да нас бију, то не можемо да трпимо.

Годишње се деси око хиљаду кривичних дела над полицајцима, а тек сваки трећи нападач осуђен је на казну затвора, а сваки шести због ометања службеног лица на дужности. Шта је с остале две трећине нападача? Они су или ослобођени или кажњени условном осудом. Због свега овога, представници полицијских синдиката јавно су позвали судије и тужиоце „да не буду лењи и да строго казне нападаче на полицајце, поготово вишеструке повратнике у криминалу”.

Искусни полицајци, „Политикини” саговорници, сагласни су у оцени да треба пооштрити казне за нападаче на њихове колеге.

Миле Новаковић, бивши начелник Управе криминалистичке полиције (УКП) у време акције „Сабља”, организоване 2003. након убиства премијера Зорана Ђинђића, каже да је то добро и потребно.

„Посебан проблем је на који начин тужилаштво и судови све спроводе у пракси и шта се даље дешава”, каже он.

Боро Бањац, некадашњи начелник Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) каже да је напад на полицајца напад на државу.

„Према томе, ако држава не зна да се брани, онда је жалосно да хулигани шетају улицама, а да полицајци бораве у болницама”, напомиње Бањац.

Београдски адвокат Божо Прелевић, који је био и министар полиције у прелазној влади 2000. године, међутим, објашњава за наш лист да је бесмислено пооштравати казне, ако судије и тужиоци ослобађају нападаче. Повећањем казни ништа се неће постићи, а тренутне казне су на границама европског максимума, каже он и додаје да се закони не мењају у кампањи.

„Кад не знају шта да ураде, мењају закон. А то је увек потез очајника. Када се подигну казне за напад на полицајце, онда ће судије и тужиоци тражити исто. Потом ће и лекари то тражити, а што не би и новинари. Следе и политичари. И чему то води?”, пита се Прелевић.

Он подсећа да је у овом смислу иста прича и с хулиганима на стадионима. Тврдило се да их неће бити ако пооштримо казне. „То је урађено, па опет има хулигана”, сматра Прелевић.

Како је могуће да тужилац из притвора пусти (по нечијем позиву или не), повратника у кривичним делима, нападача који је осумњичен за покушај убиства жандарма? У томе лежи проблем, а не у оштрини запрећене казне, закључује адвокат.

Шта каже закон

Убиство полицајца – десет до четрдесет година затвора

Напад на полицајца – затвор од три месеца до десет година

Учествовање у групи која спречи полицајца у вршењу службене дужности – затвор до две године

Коловођа групе – шест месеци до пет година затвора

Ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавању јавног реда и мира – шест месеци до десет година

Вређање полицајца – новчана казна од 50.000 до 150.000 динара или затвор од 30 до 60 дана

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Корисни линкови