16.09.2019

Broj članova

Broj članova NSP 20.072

Script selection

ћирилица | latinica
Dobrodošli na sajt jedinog reprezentativnog sindikata u MUP-u!

Poređenje PKU za državne organe i PKU za policijske službenike

21. marta 2018.

Mnogo optužbi, napada i uvreda su na račun Nezavisng sindikata policije, od strane kako reprezentativnih tako i nereprezentativnih sindikata, pristigli onih dana kada je doneta odluka da se pristupi produženju PKU i Aneksu PKU za policijske službenike, uz obrazloženja da se nanosi šteta zaposlenima u Ministarstvu.

Onako kako smo pismeno na duštvenim mrežama obrazlagali svoje namere tada, drugi sindikati, sada koriste za svoju promociju. U međuvremenu je produžen i PKU za državne organe (Sl.glasnik 20/2018 od dana 16.03.2018.).

Na Fejsbuk stranicama Nezavisnog sindiata policije i kordinacionih centara su 14. februara 2018. godine objavljeni razlozi produženja PKU za policijske službenike i nijednog trenutka nismo bii u dilemi da činimo sve najbolje za zaposlene. Važni zakoni tek treba da se nađu u skupštinskoj proceduri koji regulišu zarade, platne razrede, rad državnih organa i slično. Oni čine osnovu za donošenje novog posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike, ali i za državne organe gde će se sve, već uočene nepravilnosti, ali i novine moći „ubaciti“ u jedan kvalitetan evropski PKU koji će obuhvatiti i oblasti koje dosada nisu bile predmet kolektivnog pregovaranja u postojećem kolektivnom ugovoru kao što je npr. isplata regresa i toplog obroka i drugo.

Nezavisni sindikat policije do trenutka kada započinjemo sa kolektivnim pregovaranjem radi na predlogu novog PKU. Do tog trenutka zahvaljujući PKU o izmenama i dopunama i Aneksu PKU za državne organe čije je važenje takođe produženo na godinu dana možemo korsistiti povoljnosti iz jednog i drugog posebnog kolektivnog ugovora, kao što su:

 

PKU ZA DRŽAVNE ORGANE PKU ZA POLICIJSKE SLUŽBENIKE
Novi članovi: Godišnji odmor:

 

12a

 

Vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom korišćenja godišnjeg odmora.

 

Plan korišćenja godišnjeg odmora donosi rukovodilac organa najkasnije do kraja aprila kalendarske godine, nakon prethodno pribavljenog mišljenja rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica državnog organa, vodeći računa o pisanom zahtevu zaposlenog.

 

Plan korišćenja godišnjeg odmora sadrži: ime i prezime zaposlenog; radno mesto; trajanje godišnjeg odmora; vreme korišćenja godišnjeg odmora i ime zaposlenog koji menja zaposlenog za vreme korišćenja godišnjeg odmora.

 

12b

 

Na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora, donosi se za svakog zaposlenog rešenje kojim se utvrđuje ukupno trajanje godišnjeg odmora prema merilima iz člana 12. ovoga ugovora i vreme korišćenja godišnjeg odmora.

 

Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

 

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora može da se dostavi zaposlenom u elektronskom obliku, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da rešenje dostavi i u pisanoj formi.”

 

Obrazloženje: Članovi 12a i 12b su novina u PKU za džavne organe u kojima se detaljno reguliše vreme, plan, obaveze poslodavca u pogledu poštovanja pisanog zahteva zaposlenog o vremenu korišćenja GO, izmeni vremena određenog za korišoenje godišnjeg odmora kao i izdavanju rešenja o korišćenju gdišnjeg odmora.

 

 

Član 19 Godišnji odmor

 

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora i zahteva policijskog službenika koji sadrži period u kojem želi da koristi godišnji odmor i da će godišnji odmor koristiti iz jednog ili više delova.

 

Godišnji odmor se može koristiti u delovima samo ako se prvi deo koristi u trajanju od dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

 

Član 20

 

Poslodavac može policijskom službeniku da izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora, ili da

odloži početak korišćenja godišnjeg odmora, radi obavljanja službenih poslova koji ne trpe odlaganje, najkasnije 5 radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

 

Poslodavac može policijskom službeniku da prekine korišćenje godišnjeg odmora radi obavljanja službenih poslova koji ne trpe odlaganje.

 

Poslodavac je dužan da policijskom službeniku naknadi dokazanu štetu koju ovaj trpi zbog izmene vremena korišćenja godišnjeg odmora, njegovog odlaganja ili prekida.

Član 14 Plaćeno odsustvo

 

 U članu 14. stav 1. tačka 4) broj „5” zamenjuje se brojem „7”, a u tački 8) pre reči: „Ispraćaja deteta”, dodaju se reči: „Stupanja u brak dece zaposlenih,”.

 

Tako da nakon izmena tačke 4 i 8 glase:

 

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada uslučaju:

 

4) stupanja u brak 7 radnih dana;

8) Stupanja u brak dece zaposlenih i ispraćaja deteta, odnosno pastorka,

usvojenika/cu ili hranjenika/cu u vojsku-2 radna dana;

 

Obrazloženje:  Ovom izmenom u tački 4) povećava se broj dana korišćenja plaćenog odsustva za stupanje u brak sa 5 na 7, a u tački 8) dodaje se novi osnov za korišćenje plaćenog odsustva Stupanja u brak dece zaposlenih.

 


Član 21 Plaćeno odsustvo
 Policijski službenik ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada, odnosno odsustvo sa naknadom plate u slučaju:

 

1. rođenje deteta ili usvojenja deteta – pet radnih dana;

2. smrti člana uže porodice – pet radnih dana;

3. stupanja u brak – pet radnih dana;   

4. otklanjanja posledica u domaćinstvu policijskog službenika izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarima ili drugim nepredvidivim razlozima više sile – do pet dana;

5. rekreativnog odmora u organizaciji i o trošku sindikata – do pet radnih dana;

6. selidbe – do pet radnih dana;

7. teže bolesti člana uže porodice – tri radna dana;

8. dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi – tri uzastopna radna dana;

9. učešća u međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije – za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže 45 dana;

10. polaganje pravosudnog ispita neophodnog za obavljanje poslova radnog mesta na kome je policijski službenik raspoređen – 15 radnih dana;

11. obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama – do dva radna, a najviše četiri radna dana u toku kalendarske godine;

12. obavljanja ličnih poslova – dva radna dana.

 

Članovima uže porodice u smislu ovog ugovora smatraju se supružnik, vanbračni partner, deca, sestre, braća, roditelji, pastorak, usvojilac, usvojenik, staratelj, supružnikovi roditelji i druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa policijskim službenikom.

 

Član 15 Neplaćeno odsustvo:

 

Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:

 

1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu – do 30 radnih dana:

2) radi negovanja obolelog člana uže porodice – do 30 radnih dana;

3) radi obavljanja ličnih poslova – do 7 radnih dana;

4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu – do 5 radnih dana;

5) za slučaj odlaska na školovanje u inostranstvu – do godinu dana.

 

Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen.

 

Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem.

 

Neplaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).

 

Iza stava 2 dodaje se novi stav koji daje mogućnost poslodavcu da odobri  neplaćeno odsustvo i u drugim slučajevima i u dužem trajanju ako odsustvo zaposlenog ne remeti proces rada. Stav 3 glasi:

 

Stav 3:

 

„Poslodavac može da odobri zaposlenom

neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca“.

 

Dosadašnji st.3. i 4. postaju st. 4.i 5.

 

 

Član 24 Neplaćeno odsustvo:

 

Policijskom službeniku se može po obrazloženom zahtevu odobriti neplaćeno odsustvo, odnosno odsustvo bez naknade plate u slučajevima:

 

1. negovanja bolesnog člana uže porodice – do 30 radnih dana;

2. školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master studije, pravosudni ispit, magistratura, doktorat) po sopstvenoj inicijativi zaposlenog – do 30 radnih dana;

3. ličnih razloga – do 10 radnih dana;

4. i u drugim slučajevima, uz posebno obrazložen zahtev.


Član 17 akt o proceni rizika:
 Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom, utvrđuje postojanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i da nakon procene njihovog uticaja na nastanak povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta sa povećanim rizikom. 

Obrazloženje: 

Ovaj član nije predmet izmena i dopuna ali je ovaj član od izuzetne važnosti za zaposlene u MUP-aobzirom da procena rizika nije doneta i pored višegodišnjeg napora sindikata.

 

 

Član 25
 Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete. 

Poslodavac je u obavezi da pre raspisivanja javne nabavke za zaključenje ugovora o osiguranju iz stava 1. ovog člana, pregovara i pribavi saglasnost reprezentativnog sindikata u organu.

 

Poslodavac može, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, da obezbedi dodatno zdravstveno osiguranje, za isti iznos premije osiguranja za lečenje u zdravstvenim institucijama – u državnom ili privatnom vlasništvu – sa kojima osiguravajuća kuća ima ugovor, kao i da za svoje zaposlene organizuje penzijski plan u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, po osnovu koga bi vršio uplate penzijskog doprinosa najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

 

U članu 25. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

 

„Ugovorom iz stava 1. ovog člana, u okviru iste  premije osiguranja, mogu se obezbediti i sistematski pregled i zaposlenih“.

 

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

 

Obrazloženje:  U ovom članu dodaje se novi stav 3. koji se odnosi na predviđanje mogućnosti sistematkog pregleda zaposlenog i to ugovorom o kolektivnom osiguranju.

 

Član 29 Plata zaposlenih
 Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, odnosno ovim ugovorom. 

Osnovna plata zaposlenog se određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plate, pri čemu su u koeficijentu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje način utvrđivanja plata državnih službenika i nameštenika, sadržane i naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

 

Plata se isplaćuje odjednom ili najviše u dva dela.

 

Isplata punog iznosa plate vrši se najkasnije do 20. u tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata.

 

Isplata plate u dva dela isplaćuje se tako što se prvi deo isplaćuje najkasnije do petog u tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata, a drugi deo najkasnije do 20. u tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata.

 

Ako je osnovna plata zaposlenog obračunata na osnovu zakona kojim se uređuje plate, niža od minimalne zarade utvrđena na osnovu odluke Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije o minimalnoj ceni rada za mesec za koji se vrši obračun i isplata, zaposleni ima pravo na osnovnu platu u visini minimalne zarade za taj mesec, u skladu sa zakonom.

 

Obrazloženje:

 

Na osnovu ovog člana je usklađena isplata zarade i policijskim službenicima onosno zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

 

Član 31
 Zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena sprečenost za rad) ima pravo na naknadu plate koja iznosi: 

1) 65% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog bolesti ili povrede van rada;

2) 100% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu.

 

Naknada plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene opštim propisima o radu.

 

U članu 31. stav 1. tačka 2) briše se reč: „ili” i dodaje se zapeta, a posle reči: „povrede na radu“ briše se tačka i dodaju se reči: „ili malignog oboljenja.“.

 

Obrazloženje:

 

U ovom članu omogućava se zaposlenom koji oboli od malignog oboljenja da prima 00% plate za vreme privremene sprečenosti za rad.

 
 

Član 34: Dodatak za rad noću

 

Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad od 22 sata do 6 sati narednog dana (rad noću).

 

Dodatak za svaki sat rada noću iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog.

 

U članu 34. stav 2. menja se i glasi:

 

„Za rad noću zaposlenom pripada osnovna plata uvećana za 26% za svaki sat rada noću“.

 

Obrazloženje: Ovom izmenom precizira se način naknade za rad noću.

 


Član 12: Dodaci na platu (članovi 34, 37 i 38 PKU za državne organe):
 Policijski službenik ima pravo na dodatak na platu: 

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – 121% od osnovne plate;

2) za rad noću (od 22 časa do šest časova narednog dana) – 28,6% od osnovne plate;

3) za rad u smeni – 28,6% od osnovne plate, ako radi na poslovima na kojima se smenski rad

uvodi povremeno;

4) za prekovremeni rad – 28,6% od osnovne plate;

5) za dodatno opterećenje na radu:

(1) do 10 radnih dana mesečno – 3% od osnovne plate, odnosno – 4% od osnovne

plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice;

(2) od 10 do 20 radnih dana mesečno – 6% od osnovne plate, odnosno – 7 % od

osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice;

(3) za 20 i više radnih dana mesečno – 10% od osnovne plate, odnosno -12% od

osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice;

(4) za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) – 10% od osnovne plate.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. tač. 1)-4) ovog člana,

procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.


Član 37
Dodatak za prekovremeni rad  Zaposleni za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno. 

Rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje zaposleni mora da iskoristi u toku narednog meseca.

 

Izuzetno, uz prethodnu saglasnost zaposlenog, prekovremeni rad može biti uveden i u trajanju dužem od onog utvrđenog opštim propisima o radu, najduže do 20 sati nedeljno.

 

Obrazloženje: Ovaj član nije predmet izmena i dopuna ali je bitan obzirom da omogućava da prekovremeni rad može biti uveden u dužem trajanju od onog utvrđenog opštim propisima o radu, a najduže do 20 sati nedeljno.

 

 

Član 12 stav 1 tač. 4


Član 38
Dodatak za pripravnost Zaposleni koji van radnog vremena mora da bude dostupan (u pripravnosti) da bi ako ustreba izvršio neki posao svog radnog mesta, ima pravo na dodatak za pripravnost.

 

Dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog.

 

Plan pripravnosti donosi rukovodilac državnog organa.

 

U članu 38. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

 

„Rukovodilac državnog organa koji je indirektan korisnik budžeta je dužan da ministarstvu u čijem delokrugu je nadležnost za obezbeđenje sredstava za isplatu plata dostavi tromesečni izveštaj o planu pripravnosti i isplaćenim sredstvima po osnovu pripravnosti i po osnovu rada koji su zaposleni ostvarili po pozivu, uz obrazloženje celishodnosti uvođenja plana pripravnosti u odnosu na ostvaren rad po pozivu.“

 

Obrazloženje:

 

Ovom odredbom uređuje se obaveza rukovodioca državnog organa koji je indirektni korisnik budžetskih sredstava da tromesečno dostavlja plan i izveštaj o planu pripravnosti nadležnom Ministarstvu koje obezbeđuje sredstva za isplatu plata.

 

 

Član 12 stav 2. tač. 4


Član 39
Dodatak za rad na terenu Zaposleni ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate. 

U članu 39. reč: „mesečne“ briše se,

a reči: „zaposlenog u privredi Republike Srbije“, zamenjuju se rečima: „u Republici Srbiji“.

 

Obrazloženje: Ovde se menja način određivanja visine dnevnica,odnosno uslađuje se sa prosekom u Republici Srbiji, a ne u privredi kao što je bio do sada. Ovo je samo usklađivanje, obzirom da zavod za statistiku objavljuje reprblički prosek

zarada.

 

Član 40 Naknada troškova
 Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a član uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u skladu sa zakonom. 

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu osnovu uredne dokumentacije, a najviše do neoporezivog iznosa u sladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug, vanbračni drug, kao i deca rođena u braku i van braka.

 

Član 40. menja se i glasi:

 

„Porodica ima pravo u slučaju smrti zaposlenog na naknadu onih troškova pogrebnih usluga koji su propisani odlukom o troškovima lokalnog komunalnog pogrebnog preduzeća u mestu sahrane.

 

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

Ukoliko se smrtni slučaj desio na teritoriji Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, pa je potrebno izvršiti prevoz radi sahrane u mesto prebivališta, porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova transporta.

 

Porodica ostvaruje pravo na nakadu troškova transporta iz stava 3. ovog člana ukoliko se smrtni slučaj desio van teritorije Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, ako je zaposleni boravio na toj teritoriji po zahtevu poslodavca radi obavljanja poslova iz nadležnosti poslodavca i ako naknada troškova nije obezbeđena iz odgovarajućeg osiguranja.

 

Izuzetno, ako zaposleni nema porodicu, pravo na naknadu troškova ostvaruje lice koje podnese dokaz da je snosilo troškove pogrebnih usluga.

 

Porodicom u smislu ovog člana smatraju se bračni i vanbračni partner zaposlenog i deca zaposlenog.“

 

Posle člana 40. dodaje se član 40a, koji glasi:

 

„Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga iz člana 40. stav 1. ovog kolektivnog ugovora, u slučaju smrti člana uže porodice, ukoliko to pravo nije ostvareno po drugom osnovu.

 

Smatra se da je pravo ostvareno po drugom osnovu ako je član uže porodice bio korisnik penzije, zaposleni ili osiguranik samostalne delatnosti.

 

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

Uz zahtev za naknadu troškova pogrebnih usluga prilažu se izvod iz matične knjige umrlih i dokaz o postojanju srodstva.

 

Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni ili vanbračni partner i deca zaposlenog.“

 

Obrazloženje: Ovo pravo se širi i za slučaj smrti člana uže porodice ukoliko to pravo nije ostvareno po drugom osnovu i bliže se uređuje postupak ostvarivanja prava.

 

Član 41: Posebna primanja za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih
. Državni organ koji ostvaruje sopstvene prihode može deo tih prihoda upotrebiti za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih i poboljšanje uslova rada, u skladu sa zakonom. 

O visini prava na posebna primanja za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih iz stava 1. ovog člana odlučuje rukovodilac rešenjem, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra finansija, ako zakonom nije drukčije određeno.

 

Član 41. U naslovu pododeljka iznad člana 41. reči: „Posebna primanja“, zamenjuju se rečju: „Pomoć“.

 

Član 43 Solidarna pomoć:

 

Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

 

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;

5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;

6) pomoć članovima uže porodice, odnosno maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;

7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;

8) rođenja deteta zaposlenog – u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smataju se bračni drug, vanbračni drug, deca, rođene braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

 

Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. od 1) do 5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije, a najviše do visine tri prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

Visina pomoći u toku godine, u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se najviše do visine dve prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

U slučaju da su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo iz stava 1. tačka 8) ovog člana, ostvaruje majka deteta.

 

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

 

Član 43. menja se i glasi:

 

„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;

5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;

6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;

7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;

8) rođenja deteta zaposlenog – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

9) štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, zemljotres, klizišta i sl), u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, odnosno od štetnika – do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

Duža i teža bolest u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 60 dana neprikidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti.

 

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smataju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.

 

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. od 1) do 5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije, a najviše do visine tri mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se po zahtevu člana porodice koji se podnosi u kalendarskoj godini u kojoj je nastupila okolnost koja je osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

 

Porodicu u smislu stava 6. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

 

U slučaju da su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo iz stava 1. tačka 8) ovog člana, ostvaruje majka deteta.

 

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno u državnim organima, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tačka 1), 2), 5) i za štetu iz stava 9) ovog člana, ostvaruje jedan zaposleni.

 

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

 

Rukovodilac organa u skladu sa ovim članom određuje visinu solidarne pomoći za svaku budžetsku godinu u skladu sa obezbeđenim finasijskim sredstvima za te namene. Za državne organe koji su indirektni korisnici budžeta, visinu solidarne pomoći određuje ministarstvo u čijem delokrugu je nadležnost za obezbeđenje sredstava za isplatu plata državnih službenika i nameštenika.

 

Obrazloženje: U smislu primese stava 1. ovog člana sužava se krug članova uže porodice, tako da pravo po novom mogu da ostvare bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, uslojilac, uzvojenik i staratelj, a iz ostvarivanja prava isključuju se u odnosu na raniju normu rođena braća i sestre, braća i stestre po ocu i majci.

 

Uvodi se pojam porodice u tački 6), ali se u stavu 6. definiše krug članova porodice kojoj pripadaju bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, uslojilac, uzvojenik i staratelj.

 

Tačkom 9) šiti se pravo na solidarnu

pomoć i za slučajeve od elementarne nepogode.

 

Stavom 2. definiše se duža i teža bolest kroz odsustvovanje sa rada najmanje 60 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti.

Definiše s ekrug članova uže porodice.

 

Solidarnu pomoć iz stava 1. tačke 1), 2), 5) i 9) sada ostvaruje samo jedan član porodice, u slučaju da je više njih zaposleno u državnim organima.

 

Pravo na solidarnu pomoć za ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i drugo, uslovljava se time da prethodno nije ostvareno u skladu sa drugim propisima.

 

Poslednjim stavom ovog člana uređuje se da rukovodilac organa solidarne pomoći z asvaku budžetsku godinu u skladu sa obezbeđenim finansijskim sredstvima.

 

 
 
Član 44 Jubilarna nagrada: Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje: 

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu – u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;

4) Za 40 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.

Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavaca, bez obzira na to u kom državnom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

Zaposlenima se isplaćuje jubilarna nagrada u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu novčanu nagradu.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se u roku od 30 dana od dana dana stupanja na snagu ovog ugovora.

 

Član 44. menja se i glasi:

 

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:

 

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa;

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%;

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog člana uvećane za 25%.

 

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Kod utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada kod poslodavca od koga je nadležni organ preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

 

Zaposlenima se isplaćuje jubilarna nagrada u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu novčanu nagradu.

 

Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 1. januara 2018. godine navršavaju 35 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.

 

Obrazloženje: Ovom izmenom precizira se utvrđivanje iznosa jubilarne nagrade i ista se

utvrđuje u iznosu prema objavljenom

podatku organa nadležnog za poslove

Statistike za poslednji mesec u

prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje.

 

Takođe, jubilarna nagrada ostvaruje se i za 35 godina u radnom odnosu, a samim tim povećava se iznos za ostvarenih 40godina rada u radnom odnosu.

 

Pravo se širi i na rad ostvaren u organu Autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i u organu čija je Nadležnost preuzeta.

 

 

Član 13 Jublarne nagrade:

 

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za neprekidan rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova i

drugim državnim organima, i to:

 

1. za 10 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;

2. za 20 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 20%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;

3. za 30 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 30%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;

4. za 40 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 40%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade.

 

Prosečna plata, u smislu ovog ugovora, podrazumeva platu bez poreza i doprinosa iz plate.

 

Za policijske službenike koji su pravo na jubilarnu nagradu ostvarili u prvoj polovini tekuće godine, jubilarna nagrada isplatiće se do kraja jula, a za policijske službenike koji su pravo na

jubilarnu nagradu ostvarili u drugoj polovini tekuće godine, isplatiće se do kraja tekuće godine.

 

U POGLEDU JUBILARNIH NAGRADA POVOLJNIJE REŠENJE JE FORMULISANJE U SKLADU SA PKU ZA DRŽANE ORGANE:

 

PKU za državne organe: 

Za godina rada u radnom odnosu

 

PKU za policijske službenike

za neprekidan rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima što u praksi stvara problem zaposlenima koji su npr. imali prekide zbog školovanja i slično.

 
Član 64 Poslodavac je dužan da bez naknade troškova i posredstvom svojih organa i njihovih unutrašnjih jedinica obezbedi sledeće uslove za rad reprezentativnog sindikata: 

1) korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke reprezentativnog sindikata u sedištu i organizacionim jedinicama organa poslodavca – na način i u vreme kojima se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;

2) plaćeno odsustvo predstavnicima reprezentativnog sindikata radi obavljanja sindikalnih funkcija srazmerno broju članova sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom;

3) administrativnu i tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme poslodavca za umnožavanje i kopiranje materijala, upotrebu prevoznih sredstava);

4) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava, kao o druge obustave prema aktima sindikata;

5) uslove za organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;

6) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;

7) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži organa poslodavca, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članstva sindikata.

 

U članu 64. stav 1. posle reči: „reprezentativnog sindikata“ dodaju se reči: „učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: reprezentativni sindikat).“

 

Posle stava 1. dodaje se st. 2. i 3. koji glase:

 

„Poslodavac može da učestvuje u troškovima organizovanja kulturnih manifestacija i rekreativno-sportskih takmičenjima u organizaciji reprezentativnog sindikata.

 

Poslodavac i reprezentativni sindikat mogu da zaključe pisani sporazum kojim bliže uređuju način ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog člana.“

 

Obrazloženje: Ovde se u stavu jedan stvara obaveza za poslodavca da bez naknade troškova obezbedi uslove za rad učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora. Takođe, dodaju se novi stavovi, posle stava 1, kojim se predviđa mogućnost, a ne obaveza, poslodavca da učestvuje u troškovima kulturnih manifestacija i

rekreativno-sportskih takmičenja u

organizaciji reprezentativnih sindikata i zaključenja sporazuma u vezi ostvarivanja prava iz ovih stavova.

 

 

Član 36

 

Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu obezbedi neophodan minimum tehničko-prostornih uslova za rad:

 

1. Kancelarijski prostor za sedište reprezentativnog sindikata, po principu jedne ili više povezanih kancelarija, ukupne površine od najmanje 30 m2 do najviše 100 m2 – bez naknade troškova;

2. Korišćenje dva službena automobila za sedište reprezentativnog sindikata, najviše do 1600 cm3 – sa mogućnošću točenja goriva bez naknade troškova isključivo preko kartice Ministarstva

unutrašnjih poslova, do limita od 300 litara goriva po automobilu, mesečno;

3. Korišćenje jedne telefonske linije, do limita 2.000,00 dinara mesečne potrošnje i jednog telefonskog aparata, jednog faks aparata i jednog internet priključka i jedne računarske konfiguracije, za sedište reprezentativnog sindikata;

4. Jednu oglasnu tablu maksimalne veličine 120 cm x 80 cm u svim organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova, počev od nivoa policijske stanice u dogovoru sa starešinom organizacione jedinice.

 

Zahtev nereprezentativnih sindikata u pogledu obezbeđenja tehničko-prostornih uslova za rad, poslodavac može odobriti, uz naknadu ili bez naknade, samo u skladu sa prostornim, tehničkim i finansijskim uslovima rada sopstvenih službi i u slučaju da to ne remeti njihov rad i obavljanje

poslova po nadležnosti.

Član 66

 

Rukovodilac je dužan da predstavniku reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno najmanje 200 zaposlenih ili 50% zaposlenih u državnom organu i organizacionoj jedinici kod Poslodavca, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno.

 

U članu 66. stav 1. reči: „najmanje“ brišu se, a posle reči: „mesečno“ dodaju se reči: „i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova, odnosno na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.”

 

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

 

„Predsednik reprezentativnog sindikata u državnom organu – člana učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora, koji ima osnovne organizacione jedinice van sedišta organa ima pravo na dodatnih 10 časova mesečno za obavljanje sindikalne funkcije.”

 

Obrazloženje: Ovom izmenom proširuje se pravo na plaćeno odustvo za članove reprezentativnih sindikata, kao u pogledu mog ućnosti korišćenja plaćenog odsustva na mesečnom nivou, tako i u pogledu učesnika u kolektivnom pregovaranju.


Član 38
 Predsednik reprezentativnog sindikata, ili lice na funkciji odgovarajućoj toj, za vreme trajanjamandata u tom sindikatu, ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne delatnosti za vreme obavljanja sindikalnih aktivnosti u punom fondu plaćenih časova za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.

 

Ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata imaju pravo na plaćeno odsustvo radi

obavljanja sindikalne delatnosti i to na 50 plaćenih časova rada mesečno ako taj sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova.

 

Ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata, u smislu primene ovog posebnog kolektivnog

ugovora, su lica koja su posebnim ovlašćenjem predsednika reprezentativnog sindikata, ili lica

na funkciji odgovarajućoj toj, određeni za obavljanje te dužnosti.

Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne delatnosti pod uslovima iz stava 2. i u skladu sa stavom 3. ovog člana, može imati maksimalno 35 predstavnika reprezentativnih sindikata.

 

Član 39

 

Predsednik sindikata koji nije reprezentativan, ili lice na funkciji odgovarajućoj toj, odnosno

predstavnici nereprezentativnih sindikata pravo na plaćeno odsustvo mogu ostvarivati u skladu

sa zakonom koji reguliše oblast rada i sindikalnog organizovanja.

 

Član 40

 

Sindikalni predstavnik koji je ovlašćen za učešće u radnim telima Ministarstva, pregovaranje ili

je član delegacije sindikata na sastancima sa rukovodstvom Ministarstva unutrašnjih poslova,

ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja, odnosno sastanaka, uz prethodno obaveštavanje rukovodioca.

 
Član 67 Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog, a naročito predsednika reprezentativnog sindikata i člana štrajkačkog odbora zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima. 

U članu 67. stav 1. posle reči „ugovora o radu”, dodaju se reči: „namešteniku, odnosno otkaže radni odnos državnom službeniku,”.

 

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

 

„Pod nepovoljnijim položajem u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raspoređivanje na radno mesto za koje je određen niži koeficijent za obračun osnovne plate od onog koeficijenta koji je zaposleni imao pre izbora za ovlašćenog predstavnika sindikata ili člana organa sindikata, zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.”

 

Obrazloženje: Ovde se preciziraju još pojedina prava sindikalnih predstavnika, prava se šire i na nameštenike, a sve se odnosi na zaštitu radno-pravnog statusa.

 

 

 

 
Do sada nije bilo propisano Član 18.  

Zaposleni u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika ostvaruju pravo na minuli rad, i novogodišnji poklon deci shodno odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

 

Obrazloženje: Ovde se pravo na minuli rad i Novogodišnji poklon deci proširuje na sve zaposlene.

 

 
 
Do sada nije bilo propisano Član19. 

Ugovorne strane obavezuju se da do

početka poslednjeg       kvartala 2018. godine, započnu pregovore za zaključivanje novog Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

 

 

 

Korisni linkovi