16.10.2018

Број чланова

Број чланова НСП 20.072

Script selection

ћирилица | latinica
ДОБРОДОШЛИ НА САЈТ НЕЗАВИСНОГ СИНДИКАТА ПОЛИЦИЈЕ

Поређење ПКУ за државне органе и ПКУ за полицијске службенике

21. марта 2018.

Много оптужби, напада и увреда су на рачун Независнг синдиката полиције, од стране како репрезентативних тако и нерепрезентативних синдиката, пристигли оних дана када је донета одлука да се приступи продужењу ПКУ и Анексу ПКУ за полицијске службенике, уз образложења да се наноси штета запосленима у Министарству.

Онако како смо писмено на душтвеним мрежама образлагали своје намере тада, други синдикати, сада користе за своју промоцију. У међувремену је продужен и ПКУ за државне органе (Сл.гласник 20/2018 од дана 16.03.2018.).

На Фејсбук страницама Независног синдиата полиције и кординационих центара су 14. фебруара 2018. године објављени разлози продужења ПКУ за полицијске службенике и ниједног тренутка нисмо бии у дилеми да чинимо све најбоље за запослене. Важни закони тек треба да се нађу у скупштинској процедури који регулишу зараде, платне разреде, рад државних органа и слично. Они чине основу за доношење новог посебног колективног уговора за полицијске службенике, али и за државне органе где ће се све, већ уочене неправилности, али и новине моћи „убацити“ у један квалитетан европски ПКУ који ће обухватити и области које досада нису биле предмет колективног преговарања у постојећем колективном уговору као што је нпр. исплата регреса и топлог оброка и друго.

Независни синдикат полиције до тренутка када започињемо са колективним преговарањем ради на предлогу новог ПКУ. До тог тренутка захваљујући ПКУ о изменама и допунама и Анексу ПКУ за државне органе чије је важење такође продужено на годину дана можемо корсистити повољности из једног и другог посебног колективног уговора, као што су:

 

ПКУ ЗА ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ ПКУ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ СЛУЖБЕНИКЕ
Нови чланови: Годишњи одмор:

 

12а

 

Време коришћења годишњег одмора утврђује се планом коришћења годишњег одмора.

 

План коришћења годишњег одмора доноси руководилац органа најкасније до краја априла календарске године, након претходно прибављеног мишљења руководилаца унутрашњих организационих јединица државног органа, водећи рачуна о писаном захтеву запосленог.

 

План коришћења годишњег одмора садржи: име и презиме запосленог; радно место; трајање годишњег одмора; време коришћења годишњег одмора и име запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора.

 

12б

 

На основу плана коришћења годишњег одмора, доноси се за сваког запосленог решење којим се утврђује укупно трајање годишњег одмора према мерилима из члана 12. овога уговора и време коришћења годишњег одмора.

 

Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.

 

Решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом у електронском облику, а на захтев запосленог послодавац је дужан да решење достави и у писаној форми.”

 

Образложење: Чланови 12а и 12б су новина у ПКУ за джавне органе у којима се детаљно регулише време, план, обавезе послодавца у погледу поштовања писаног захтева запосленог о времену коришћења ГО, измени времена одређеног за коришоење годишњег одмора као и издавању решења о коришћењу гдишњег одмора.

 

 

Члан 19 Годишњи одмор

 

Решење о коришћењу годишњег одмора доноси послодавац на основу плана коришћења годишњег одмора и захтева полицијског службеника који садржи период у којем жели да користи годишњи одмор и да ће годишњи одмор користити из једног или више делова.

 

Годишњи одмор се може користити у деловима само ако се први део користи у трајању од две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.

 

Члан 20

 

Послодавац може полицијском службенику да измени време коришћења годишњег одмора, или да

одложи почетак коришћења годишњег одмора, ради обављања службених послова који не трпе одлагање, најкасније 5 радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.

 

Послодавац може полицијском службенику да прекине коришћење годишњег одмора ради обављања службених послова који не трпе одлагање.

 

Послодавац је дужан да полицијском службенику накнади доказану штету коју овај трпи због измене времена коришћења годишњег одмора, његовог одлагања или прекида.

Члан 14 Плаћено одсуство

 

 У члану 14. став 1. тачка 4) број „5” замењује се бројем „7”, а у тачки 8) пре речи: „Испраћаја детета”, додају се речи: „Ступања у брак деце запослених,”.

 

Тако да након измена тачке 4 и 8 гласе:

 

Запослени има право на плаћено одсуство са рада услучају:

 

4) ступања у брак 7 радних дана;

8) Ступања у брак деце запослених и испраћаја детета, односно пасторка,

усвојеника/цу или храњеника/цу у војску-2 радна дана;

 

Образложење:  Овом изменом у тачки 4) повећава се број дана коришћења плаћеног одсуства за ступање у брак са 5 на 7, а у тачки 8) додаје се нови основ за коришћење плаћеног одсуства Ступања у брак деце запослених.

 


Члан 21 Плаћено одсуство
 Полицијски службеник има право на плаћено одсуство са рада, односно одсуство са накнадом плате у случају:

 

1. рођење детета или усвојења детета – пет радних дана;

2. смрти члана уже породице – пет радних дана;

3. ступања у брак – пет радних дана;   

4. отклањања последица у домаћинству полицијског службеника изазваних елементарним непогодама, хаваријама, пожарима или другим непредвидивим разлозима више силе – до пет дана;

5. рекреативног одмора у организацији и о трошку синдиката – до пет радних дана;

6. селидбе – до пет радних дана;

7. теже болести члана уже породице – три радна дана;

8. добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – три узастопна радна дана;

9. учешћа у међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије – за време боравка репрезентације на том такмичењу, као и за време припрема за то такмичење, а најдуже 45 дана;

10. полагање правосудног испита неопходног за обављање послова радног места на коме је полицијски службеник распоређен – 15 радних дана;

11. обављања волонтерских дужности у хуманитарним удружењима и организацијама – до два радна, а највише четири радна дана у току календарске године;

12. обављања личних послова – два радна дана.

 

Члановима уже породице у смислу овог уговора сматрају се супружник, ванбрачни партнер, деца, сестре, браћа, родитељи, пасторак, усвојилац, усвојеник, старатељ, супружникови родитељи и друга лица која живе у заједничком домаћинству са полицијским службеником.

 

Члан 15 Неплаћено одсуство:

 

Запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то:

 

1) ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу – до 30 радних дана:

2) ради неговања оболелог члана уже породице – до 30 радних дана;

3) ради обављања личних послова – до 7 радних дана;

4) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству – до 5 радних дана;

5) за случај одласка на школовање у иностранству – до годину дана.

 

На лични захтев послодавац ће одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које се може користити једном, у периоду од пет година, уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен.

 

Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем.

 

Неплаћено одсуство се одобрава, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).

 

Иза става 2 додаје се нови став који даје могућност послодавцу да одобри  неплаћено одсуство и у другим случајевима и у дужем трајању ако одсуство запосленог не ремети процес рада. Став 3 гласи:

 

Став 3:

 

„Послодавац може да одобри запосленом

неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца“.

 

Досадашњи ст.3. и 4. постају ст. 4.и 5.

 

 

Члан 24 Неплаћено одсуство:

 

Полицијском службенику се може по образложеном захтеву одобрити неплаћено одсуство, односно одсуство без накнаде плате у случајевима:

 

1. неговања болесног члана уже породице – до 30 радних дана;

2. школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер студије, правосудни испит, магистратура, докторат) по сопственој иницијативи запосленог – до 30 радних дана;

3. личних разлога – до 10 радних дана;

4. и у другим случајевима, уз посебно образложен захтев.


Члан 17 акт о процени ризика:
 Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика којим, у складу са законом, утврђује постојање опасности и штетности на радном месту и у радној околини и да након процене њиховог утицаја на настанак повреда и оштећења здравља запосленог утврди радна места са повећаним ризиком. 

Образложење: 

Овај члан није предмет измена и допуна али је овај члан од изузетне важности за запослене у МУП-аобзиром да процена ризика није донета и поред вишегодишњег напора синдиката.

 

 

Члан 25
 Послодавац је дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете. 

Послодавац је у обавези да пре расписивања јавне набавке за закључење уговора о осигурању из става 1. овог члана, преговара и прибави сагласност репрезентативног синдиката у органу.

 

Послодавац може, у складу са расположивим финансијским средствима, да обезбеди додатно здравствено осигурање, за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим институцијама – у државном или приватном власништву – са којима осигуравајућа кућа има уговор, као и да за своје запослене организује пензијски план у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, по основу кога би вршио уплате пензијског доприноса највише до висине неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана.

 

У члану 25. после става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

 

„Уговором из става 1. овог члана, у оквиру исте  премије осигурања, могу се обезбедити и систематски преглед и запослених“.

 

Досадашњи став 3. постаје став 4.

 

Образложење:  У овом члану додаје се нови став 3. који се односи на предвиђање могућности систематког прегледа запосленог и то уговором о колективном осигурању.

 

Члан 29 Плата запослених
 Запослени има право на одговарајућу плату, која се утврђује у складу са законом, односно овим уговором. 

Основна плата запосленог се одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате, при чему су у коефицијенту, у складу са законом којим се уређује начин утврђивања плата државних службеника и намештеника, садржане и накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора.

 

Плата се исплаћује одједном или највише у два дела.

 

Исплата пуног износа плате врши се најкасније до 20. у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата.

 

Исплата плате у два дела исплаћује се тако што се први део исплаћује најкасније до петог у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата, а други део најкасније до 20. у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата.

 

Ако је основна плата запосленог обрачуната на основу закона којим се уређује плате, нижа од минималне зараде утврђена на основу одлуке Социјално-економског савета Републике Србије, односно Владе Републике Србије о минималној цени рада за месец за који се врши обрачун и исплата, запослени има право на основну плату у висини минималне зараде за тај месец, у складу са законом.

 

Образложење:

 

На основу овог члана је усклађена исплата зараде и полицијским службеницима оносно запосленима у Министарству унутрашњих послова.

 

Члан 31
 Запослени који не ради до 30 дана због болести или повреде (привремена спреченост за рад) има право на накнаду плате која износи: 

1) 65% основне плате за месец у коме је одсуствовао због болести или повреде ван рада;

2) 100% основне плате за месец у коме је одсуствовао због професионалне болести или повреде на раду.

 

Накнада плате не може бити нижа од минималне зараде утврђене општим прописима о раду.

 

У члану 31. став 1. тачка 2) брише се реч: „или” и додаје се запета, а после речи: „повреде на раду“ брише се тачка и додају се речи: „или малигног обољења.“.

 

Образложење:

 

У овом члану омогућава се запосленом који оболи од малигног обољења да прима 00% плате за време привремене спречености за рад.

 
 

Члан 34: Додатак за рад ноћу

 

Запослени има право на додатак на основну плату за рад од 22 сата до 6 сати наредног дана (рад ноћу).

 

Додатак за сваки сат рада ноћу износи 26% вредности радног сата основне плате запосленог.

 

У члану 34. став 2. мења се и гласи:

 

„За рад ноћу запосленом припада основна плата увећана за 26% за сваки сат рада ноћу“.

 

Образложење: Овом изменом прецизира се начин накнаде за рад ноћу.

 


Члан 12: Додаци на плату (чланови 34, 37 и 38 ПКУ за државне органе):
 Полицијски службеник има право на додатак на плату: 

1) за рад на дан празника који је нерадни дан – 121% од основне плате;

2) за рад ноћу (од 22 часа до шест часова наредног дана) – 28,6% од основне плате;

3) за рад у смени – 28,6% од основне плате, ако ради на пословима на којима се сменски рад

уводи повремено;

4) за прековремени рад – 28,6% од основне плате;

5) за додатно оптерећење на раду:

(1) до 10 радних дана месечно – 3% од основне плате, односно – 4% од основне

плате ако замењује руководиоца унутрашње јединице;

(2) од 10 до 20 радних дана месечно – 6% од основне плате, односно – 7 % од

основне плате ако замењује руководиоца унутрашње јединице;

(3) за 20 и више радних дана месечно – 10% од основне плате, односно -12% од

основне плате ако замењује руководиоца унутрашње јединице;

(4) за дежурство ван радног времена (приправност) – 10% од основне плате.

Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. тач. 1)-4) овог члана,

проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.


Члан 37
Додатак за прековремени рад  Запослени за сваки сат који по налогу претпостављеног ради дуже од пуног радног времена (прековремени рад) има право на сат и по слободно. 

Рад дужи од пуног радног времена месечно се прерачунава у слободне сате, које запослени мора да искористи у току наредног месеца.

 

Изузетно, уз претходну сагласност запосленог, прековремени рад може бити уведен и у трајању дужем од оног утврђеног општим прописима о раду, најдуже до 20 сати недељно.

 

Образложење: Овај члан није предмет измена и допуна али је битан обзиром да омогућава да прековремени рад може бити уведен у дужем трајању од оног утврђеног општим прописима о раду, а најдуже до 20 сати недељно.

 

 

Члан 12 став 1 тач. 4


Члан 38
Додатак за приправност Запослени који ван радног времена мора да буде доступан (у приправности) да би ако устреба извршио неки посао свог радног места, има право на додатак за приправност.

 

Додатак за сваки сат приправности износи 10% вредности радног сата основне плате запосленог.

 

План приправности доноси руководилац државног органа.

 

У члану 38. после става 3. додаје се став 4. који гласи:

 

„Руководилац државног органа који је индиректан корисник буџета је дужан да министарству у чијем делокругу је надлежност за обезбеђење средстава за исплату плата достави тромесечни извештај о плану приправности и исплаћеним средствима по основу приправности и по основу рада који су запослени остварили по позиву, уз образложење целисходности увођења плана приправности у односу на остварен рад по позиву.“

 

Образложење:

 

Овом одредбом уређује се обавеза руководиоца државног органа који је индиректни корисник буџетских средстава да тромесечно доставља план и извештај о плану приправности надлежном Министарству које обезбеђује средства за исплату плата.

 

 

Члан 12 став 2. тач. 4


Члан 39
Додатак за рад на терену Запослени има право на накнаду трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) која износи 3% просечне месечне зараде запосленог у привреди Републике Србије, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате. 

У члану 39. реч: „месечне“ брише се,

а речи: „запосленог у привреди Републике Србије“, замењују се речима: „у Републици Србији“.

 

Образложење: Овде се мења начин одређивања висине дневница,односно услађује се са просеком у Републици Србији, а не у привреди као што је био до сада. Ово је само усклађивање, обзиром да завод за статистику објављује репрблички просек

зарада.

 

Члан 40 Накнада трошкова
 Запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члан уже породице у случају смрти запосленог, у складу са законом. 

Право из става 1. овог члана остварује се на основу основу уредне документације, а највише до неопорезивог износа у сладу са Законом о порезу на доходак грађана.

Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, као и деца рођена у браку и ван брака.

 

Члан 40. мења се и гласи:

 

„Породица има право у случају смрти запосленог на накнаду оних трошкова погребних услуга који су прописани одлуком о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране.

 

Право из става 1. овог члана остварује се на основу уредне документације, у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

Уколико се смртни случај десио на територији Републике Србије ван места пребивалишта запосленог, па је потребно извршити превоз ради сахране у место пребивалишта, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта.

 

Породица остварује право на накаду трошкова транспорта из става 3. овог члана уколико се смртни случај десио ван територије Републике Србије ван места пребивалишта запосленог, ако је запослени боравио на тој територији по захтеву послодавца ради обављања послова из надлежности послодавца и ако накнада трошкова није обезбеђена из одговарајућег осигурања.

 

Изузетно, ако запослени нема породицу, право на накнаду трошкова остварује лице које поднесе доказ да је сносило трошкове погребних услуга.

 

Породицом у смислу овог члана сматрају се брачни и ванбрачни партнер запосленог и деца запосленог.“

 

После члана 40. додаје се члан 40а, који гласи:

 

„Запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга из члана 40. став 1. овог колективног уговора, у случају смрти члана уже породице, уколико то право није остварено по другом основу.

 

Сматра се да је право остварено по другом основу ако је члан уже породице био корисник пензије, запослени или осигураник самосталне делатности.

 

Право из става 1. овог члана остварује се на основу уредне документације, у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

Уз захтев за накнаду трошкова погребних услуга прилажу се извод из матичне књиге умрлих и доказ о постојању сродства.

 

Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог.“

 

Образложење: Ово право се шири и за случај смрти члана уже породице уколико то право није остварено по другом основу и ближе се уређује поступак остваривања права.

 

Члан 41: Посебна примања за побољшање материјалног положаја запослених
. Државни орган који остварује сопствене приходе може део тих прихода употребити за побољшање материјалног положаја запослених и побољшање услова рада, у складу са законом. 

О висини права на посебна примања за побољшање материјалног положаја запослених из става 1. овог члана одлучује руководилац решењем, по претходно прибављеној сагласности министра финансија, ако законом није друкчије одређено.

 

Члан 41. У наслову пододељка изнад члана 41. речи: „Посебна примања“, замењују се речју: „Помоћ“.

 

Члан 43 Солидарна помоћ:

 

Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

 

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;

3) здравствене рехабилитације запосленог;

4) настанка теже инвалидности запосленог;

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;

6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;

8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

 

Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

Висина помоћи у току године, у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се највише до висине две просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

У случају да су оба родитеља запослена у државним органима, право из става 1. тачка 8) овог члана, остварује мајка детета.

 

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

 

Члан 43. мења се и гласи:

 

„Запослени има право на солидарну помоћ, за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;

3) здравствене рехабилитације запосленог;

4) настанка теже инвалидности запосленог;

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;

8) рођења детета запосленог – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

9) штете настале услед елементарних непогода или несрећним случајем (пожар, поплава, бујица, земљотрес, клизишта и сл), у породичном домаћинству у коме живи запослени, ако штета није надокнађена из одговарајућег осигурања, односно од штетника – до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

Дужа и тежа болест у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 60 дана неприкидно због спречености за рад услед болести.

 

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.

 

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се по захтеву члана породице који се подноси у календарској години у којој је наступила околност која је основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

 

Породицу у смислу става 6. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

 

У случају да су оба родитеља запослена у државним органима, право из става 1. тачка 8) овог члана, остварује мајка детета.

 

У случају да је више чланова уже породице запослено у државним органима, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тачка 1), 2), 5) и за штету из става 9) овог члана, остварује један запослени.

 

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

 

Руководилац органа у складу са овим чланом одређује висину солидарне помоћи за сваку буџетску годину у складу са обезбеђеним финасијским средствима за те намене. За државне органе који су индиректни корисници буџета, висину солидарне помоћи одређује министарство у чијем делокругу је надлежност за обезбеђење средстава за исплату плата државних службеника и намештеника.

 

Образложење: У смислу примесе става 1. овог члана сужава се круг чланова уже породице, тако да право по новом могу да остваре брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, услојилац, узвојеник и старатељ, а из остваривања права искључују се у односу на ранију норму рођена браћа и сестре, браћа и стестре по оцу и мајци.

 

Уводи се појам породице у тачки 6), али се у ставу 6. дефинише круг чланова породице којој припадају брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, услојилац, узвојеник и старатељ.

 

Тачком 9) шити се право на солидарну

помоћ и за случајеве од елементарне непогоде.

 

Ставом 2. дефинише се дужа и тежа болест кроз одсуствовање са рада најмање 60 дана непрекидно због спречености за рад услед болести.

Дефинише с екруг чланова уже породице.

 

Солидарну помоћ из става 1. тачке 1), 2), 5) и 9) сада остварује само један члан породице, у случају да је више њих запослено у државним органима.

 

Право на солидарну помоћ за ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и друго, условљава се тиме да претходно није остварено у складу са другим прописима.

 

Последњим ставом овог члана уређује се да руководилац органа солидарне помоћи з асваку буџетску годину у складу са обезбеђеним финансијским средствима.

 

 
 
Члан 44 Јубиларна награда: Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује: 

1) За 10 година рада у радном односу – у висини просечне зараде без пореза и доприноса;

2) За 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;

3) За 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;

4) За 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%.

Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10, 20, 30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодаваца, без обзира на то у ком државном органу је запослени остваривао права из радног односа.

Запосленима се исплаћује јубиларна награда у року од 30 дана од дана када запослени стиче право на јубиларну новчану награду.

Изузетно од става 3. овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора, исплата јубиларне награде извршиће се у року од 30 дана од дана дана ступања на снагу овог уговора.

 

Члан 44. мења се и гласи:

 

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:

 

1) За 10 година рада у радном односу – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса;

2) За 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;

3) За 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;

4) За 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%;

5) За 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог члана увећане за 25%.

 

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. Код утврђивања права на јубиларну награду рачунају се и године рада код послодавца од кога је надлежни орган преузео надлежности, послове и запослене.

 

Запосленима се исплаћује јубиларна награда у року од 30 дана од дана када запослени стиче право на јубиларну новчану награду.

 

Право из става 1. тачка 4) овог члана, остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу у складу са овим чланом.

 

Образложење: Овом изменом прецизира се утврђивање износа јубиларне награде и иста се

утврђује у износу према објављеном

податку органа надлежног за послове

Статистике за последњи месец у

претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује.

 

Такође, јубиларна награда остварује се и за 35 година у радном односу, а самим тим повећава се износ за остварених 40година рада у радном односу.

 

Право се шири и на рад остварен у органу Аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и у органу чија је Надлежност преузета.

 

 

Члан 13 Јубларне награде:

 

Запослени има право на јубиларну награду за непрекидан рад у Министарству унутрашњих послова и

другим државним органима, и то:

 

1. за 10 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде;

2. за 20 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, увећане за 20%, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде;

3. за 30 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, увећане за 30%, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде;

4. за 40 година рада – у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, увећане за 40%, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде.

 

Просечна плата, у смислу овог уговора, подразумева плату без пореза и доприноса из плате.

 

За полицијске службенике који су право на јубиларну награду остварили у првој половини текуће године, јубиларна награда исплатиће се до краја јула, а за полицијске службенике који су право на

јубиларну награду остварили у другој половини текуће године, исплатиће се до краја текуће године.

 

У ПОГЛЕДУ ЈУБИЛАРНИХ НАГРАДА ПОВОЉНИЈЕ РЕШЕЊЕ ЈЕ ФОРМУЛИСАЊЕ У СКЛАДУ СА ПКУ ЗА ДРЖАНЕ ОРГАНЕ:

 

ПКУ за државне органе: 

За година рада у радном односу

 

ПКУ за полицијске службенике

за непрекидан рад у Министарству унутрашњих послова и другим државним органима што у пракси ствара проблем запосленима који су нпр. имали прекиде због школовања и слично.

 
Члан 64 Послодавац је дужан да без накнаде трошкова и посредством својих органа и њихових унутрашњих јединица обезбеди следеће услове за рад репрезентативног синдиката: 

1) коришћење одговарајућих просторија за редован рад и састанке репрезентативног синдиката у седишту и организационим јединицама органа послодавца – на начин и у време којима се коришћењем просторија не утиче на ефикасно обављање послова из утврђене надлежности и делокруга државног органа;

2) плаћено одсуство представницима репрезентативног синдиката ради обављања синдикалних функција сразмерно броју чланова синдиката у складу са законом и Уговором;

3) административну и техничку помоћ (употребу телефона, телефакса, рачунарске технике и опреме послодавца за умножавање и копирање материјала, употребу превозних средстава);

4) обрачун и наплату синдикалне чланарине и осталих средстава, као о друге обуставе према актима синдиката;

5) услове за организовање и одржавање синдикалних зборова чланства, који на годишњем нивоу не могу трајати дуже од 16 часова укупно, под условом да се тиме не утиче на ефикасно обављање послова из утврђене надлежности и делокруга државног органа;

6) могућност истицања обавештења и битних докумената синдиката на огласним таблама послодавца;

7) самостално уређивање линка на интернет мрежи и интерној мрежи органа послодавца, као и сопствену уређивачку политику информисања запослених, односно чланства синдиката.

 

У члану 64. став 1. после речи: „репрезентативног синдиката“ додају се речи: „учесника у закључивању овог колективног уговора (у даљем тексту: репрезентативни синдикат).“

 

После става 1. додаје се ст. 2. и 3. који гласе:

 

„Послодавац може да учествује у трошковима организовања културних манифестација и рекреативно-спортских такмичењима у организацији репрезентативног синдиката.

 

Послодавац и репрезентативни синдикат могу да закључе писани споразум којим ближе уређују начин остваривања права из ст. 1. и 2. овог члана.“

 

Образложење: Овде се у ставу један ствара обавеза за послодавца да без накнаде трошкова обезбеди услове за рад учесника у закључивању овог колективног уговора. Такође, додају се нови ставови, после става 1, којим се предвиђа могућност, а не обавеза, послодавца да учествује у трошковима културних манифестација и

рекреативно-спортских такмичења у

организацији репрезентативних синдиката и закључења споразума у вези остваривања права из ових ставова.

 

 

Члан 36

 

Послодавац је дужан да репрезентативном синдикату обезбеди неопходан минимум техничко-просторних услова за рад:

 

1. Канцеларијски простор за седиште репрезентативног синдиката, по принципу једне или више повезаних канцеларија, укупне површине од најмање 30 м2 до највише 100 м2 – без накнаде трошкова;

2. Коришћење два службена аутомобила за седиште репрезентативног синдиката, највише до 1600 цм3 – са могућношћу точења горива без накнаде трошкова искључиво преко картице Министарства

унутрашњих послова, до лимита од 300 литара горива по аутомобилу, месечно;

3. Коришћење једне телефонске линије, до лимита 2.000,00 динара месечне потрошње и једног телефонског апарата, једног факс апарата и једног интернет прикључка и једне рачунарске конфигурације, за седиште репрезентативног синдиката;

4. Једну огласну таблу максималне величине 120 цм x 80 цм у свим организационим јединицама Министарства унутрашњих послова, почев од нивоа полицијске станице у договору са старешином организационе јединице.

 

Захтев нерепрезентативних синдиката у погледу обезбеђења техничко-просторних услова за рад, послодавац може одобрити, уз накнаду или без накнаде, само у складу са просторним, техничким и финансијским условима рада сопствених служби и у случају да то не ремети њихов рад и обављање

послова по надлежности.

Члан 66

 

Руководилац је дужан да представнику репрезентативног синдиката у који је учлањено најмање 200 запослених или 50% запослених у државном органу и организационој јединици код Послодавца, за обављање његове функције, обезбеди најмање 40 плаћених часова месечно.

 

У члану 66. став 1. речи: „најмање“ бришу се, а после речи: „месечно“ додају се речи: „и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова, односно на сразмерно мање плаћених часова ако синдикат има мање од 200 чланова.”

 

После става 1. додаје се став 2. који гласи:

 

„Председник репрезентативног синдиката у државном органу – члана учесника у закључивању овог колективног уговора, који има основне организационе јединице ван седишта органа има право на додатних 10 часова месечно за обављање синдикалне функције.”

 

Образложење: Овом изменом проширује се право на плаћено одуство за чланове репрезентативних синдиката, као у погледу мог ућности коришћења плаћеног одсуства на месечном нивоу, тако и у погледу учесника у колективном преговарању.


Члан 38
 Председник репрезентативног синдиката, или лице на функцији одговарајућој тој, за време трајањамандата у том синдикату, има право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне делатности за време обављања синдикалних активности у пуном фонду плаћених часова за које време има право на накнаду плате, у складу са законом.

 

Овлашћени представници репрезентативних синдиката имају право на плаћено одсуство ради

обављања синдикалне делатности и то на 50 плаћених часова рада месечно ако тај синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова.

 

Овлашћени представници репрезентативних синдиката, у смислу примене овог посебног колективног

уговора, су лица која су посебним овлашћењем председника репрезентативног синдиката, или лица

на функцији одговарајућој тој, одређени за обављање те дужности.

Право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне делатности под условима из става 2. и у складу са ставом 3. овог члана, може имати максимално 35 представника репрезентативних синдиката.

 

Члан 39

 

Председник синдиката који није репрезентативан, или лице на функцији одговарајућој тој, односно

представници нерепрезентативних синдиката право на плаћено одсуство могу остваривати у складу

са законом који регулише област рада и синдикалног организовања.

 

Члан 40

 

Синдикални представник који је овлашћен за учешће у радним телима Министарства, преговарање или

је члан делегације синдиката на састанцима са руководством Министарства унутрашњих послова,

има право на плаћено одсуство за време преговарања, односно састанака, уз претходно обавештавање руководиоца.

 
Члан 67 Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог, а нарочито председника репрезентативног синдиката и члана штрајкачког одбора због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима. 

У члану 67. став 1. после речи „уговора о раду”, додају се речи: „намештенику, односно откаже радни однос државном службенику,”.

 

После става 1. додаје се став 2. који гласи:

 

„Под неповољнијим положајем у смислу става 1. овог члана сматра се и распоређивање на радно место за које је одређен нижи коефицијент за обрачун основне плате од оног коефицијента који је запослени имао пре избора за овлашћеног представника синдиката или члана органа синдиката, због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима.”

 

Образложење: Овде се прецизирају још поједина права синдикалних представника, права се шире и на намештенике, а све се односи на заштиту радно-правног статуса.

 

 

 

 
До сада није било прописано Члан 18.  

Запослени у државном органу који немају положај државног службеника или намештеника остварују право на минули рад, и новогодишњи поклон деци сходно одредбама Посебног колективног уговора за државне органе.

 

Образложење: Овде се право на минули рад и Новогодишњи поклон деци проширује на све запослене.

 

 
 
До сада није било прописано Члан19. 

Уговорне стране обавезују се да до

почетка последњег       квартала 2018. године, започну преговоре за закључивање новог Посебног колективног уговора за државне органе.

 

 

 

Корисни линкови