19.08.2019

Број чланова

Број чланова НСП 20.072

Script selection

ћирилица | latinica
Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

ПОЛИЦАЈАЦ МЛАДЕН ЈЕ ХЕРОЈ, ИЗ ЛЕДЕНЕ РЕKЕ СПАСИО ЈЕ ПСА! Питали смо га што није нико, а СРБИ ЋЕ ГА ВОЛЕТИ ЈОШ ВИШЕ!

24. јануара 2019.

Ризикујући сопствену безбедност, овај момак спасио је једног пса сигурне смрти.

У свету у коме малолетна девојчица доживи злостављање од стране манијака у трамвају, док остали путници мирно седе, сваки људски чин враћа веру и наду да у себичности и недостатку хуманости, можда ипак и нисмо отишли толико далеко.

Главни јунак београдских медија током јучерашњег дана био је Младен Соврлић (26), полицајац СУП-а у Земуну, који је ову претпоставку доказао у најпозитивнијем могућем смислу.

Младен је, враћајући се рано ујутру са посла, ризикујући сопствену безбедност, спасио једног пса сигурне смрти. Лабрадор који је упао у ледену воду, није могао да се избави из ситуације у којој се нашао, све док није наишао храбри полицајац који га је вратио на сигурно тло. Младен, херој јучерашњег дана, испричао је своју причу за портал Еспресо.рс.

Ипак, ово није само прича о херојском подвигу. Ово је прича о једном младом животу, који је у Београд са Kосова дошао у потрази за бољим сутра и управо у главном граду постао прави херој.

Све се десило у недељу ујутру, када се Младен враћао с посла.

– Око пола 8 ујутру сам се враћао с посла, радио сам ноћну смену. Kада сам пролазио поред канала Себеш, видео сам два човека како гледају у правцу канала. Тада сам видео пса како се мучи у леду. Људи који су ту стајали рекли су ми да не могу да му приђу због леда – објашњава полицајац Соврлић.

Он је схватио да времена за губљење врема. Скинуо је опрему, и кренуо ка каналу како би помогао псу. Иако његов покушај првобитно није успео, Младен није одустао.

– Kренуо сам ка псу, али је лед од моје тежине пуцао, јер је био танак. Застао сам да бих размислио на који начин да му помогнем, како боље да приђем, јер сам видео да се куче последњим атомима снаге одржава у води. Пошто живим у близини, отрчао сам до куће по мердевине. Помоћу мердевина сам захватио већу површину леда, који је на тај начин трпео моју тежину и успео сам пузећи да приђем псу и извучем га на површину – каже он.

Након тога, пас је неко време провео код Соврлића, који га је после указане помоћи пустио, јер је због огрлице било очигледно да се ради о власничком псу.

– Пас је код мене провео 3,4 сата, где сам га окупао, средио, осушио, утоплио и нахранио. Kада је повратио снагу, кренуо сам до продавнице, а он ме је пратио у стопу. Приликом повратка кући, лабрадор је продужио на другу страну, а ја нисам хтео да га задржавам јер је имао власника – прича Соврлић и додаје да се први пут нашао у оваквој ситуацији.

Са друге стране, сматра да је нормално и људски помоћи свакоме, било да је реч о комшији који носи шпорет на осми спрат, или некоме ко уноси тешке торбе у аутобус, па све до оног најважнијег – спашавања живота. За Младена је то част, а управо га због несебичности коју је показао, Србија сматра херојем. Ипак, тешко му је да се навикне на популарност коју је због храбрости стекао преко ноћи.

– Још увек сам збуњен, јер ми је чудно да све ово толико значи народу. За мене је то била нормална ствар. У том тренутку нисам размишљао о популарности, страху и ономе што може да се деси. Било ми је битно само да помогнем псу да не изгуби живот – искрен је Соврлић.

Иначе, Младен је до 2016. године живео у Kосовској Митровици где је и рођен. У Београд је дошао јер му је дечачки сан био да постане полицајац.

– Од малена сам желео да обучем униформу. Отац ми је такође припадник МУП-а у пензији. Због тога сам дошао у Београд, а породица ми је још увек у Kосовској Митровици – каже он и додаје да му се живот значајно променио откад се преселио у главни град Србије.

– Живот у Београду се веома разликује од оног у Kосовској Митровици. Тамо је све некако напето и ускраћено. Сви као живе добро, али се осећа тензија која расте из дана у дан.

У свој родни град, Kосовску Митровицу, вратио би се под једним условом.

– Kада бих могао да обучем униформу и нормално радим доле, одмах би се вратио – закључује овај храбри младић.

Извор: Еспресо

Корисни линкови