17.09.2019

Број чланова

Број чланова НСП 20.072

Script selection

ћирилица | latinica
Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

ОВО СУ ПОЛИЦАЈЦИ КОЈИ СУ СПАСЛИ ДЕВОЈЧИЦУ (9) НА АУТО-ПУТУ: Отац детета био је у очају, а онда су саобраћајци муњевито реаговали!

19. августа 2019.

Саобраћајни полицајци Александар Миленковић (36) и Владан Николић (37) у петак око 14 сати помогли су македонској породици да спасе живот деветогодишњој девојчици којој је позлило на ауто-путу.

Како сазнајемо, породица је зауставила аутомобил у зауставној траци у смеру ка Нишу између Умчара и Малог Пожаревца и покушавала да поврати дете које је било без свести, а истовремено су тражили и помоћ.

Пријава грађана

– Да се нешто чудно дешава на ауто-путу, пријавили су возачи који су затекли мушкарца како са дететом у рукама покушава да заустави неко возило. Испричали су да је отац очајан јер дете умире. Плашили су се да ће их неко прегазити – прича Александар Миленковић, који је с колегом Николићем био на око 500 метара даље на ауто-путу и вршио радарску контролу.

На његову причу надовезује се Николић и додаје да су одмах схватили колико је битно да што пре стигну до породице.

– Упалили смо светлосну и звучну сигнализацију и кренули зауставном траком у контрасмеру. Било нам је битно да што пре стигнемо до тих кола – прича Николић и додаје:

– Кад смо изашли из кола, видели смо старијег човека који држи девојчицу у рукама. У питању је била македонска породица, која има још двоје одрасле деце. Глава јој је била на његовој левој руци, а ноге и руке су буквално висиле. Видело се одмах да је дете без свести. Мајка је за то време држала детету језик да се не угуши. Очи су јој биле отворене, али су се виделе само беоњаче. У тренутку су ми моја деца прошла кроз главу и знао сам да је морамо што пре одвести лекару – прича скоро у даху Николић.

Вапај родитеља

Његов колега Миленковић, који је отац девојчице старе свега годину дана, каже да су муњевито реаговали.

– Сместили смо их све у наше возило и кренули смо ка Београду. Јавили смо колегама да нам треба подршка како бисмо се што пре срели са Хитном. Родитељи су седели са дететом позади и запомагали да што пре стигнемо – каже Миленковић.

Са екипом Хитне срели су се код „Ласте“.

– Одмах су преузели дете које је после неколико тренутака заплакало. Пао ми је камен са срца. Иако су по уласку у санитет њихови погледи били довољни да нам покажу колико су захвални, забринути родитељи су нам захвалили и на српском – каже Николић.

Нису радили заједно
Прва заједничка смена

Како су нам објаснили Миленковић и Николић, њих двојица нису раније радили заједно и у петак су први пут имали заједничку смену.
– Возим мотор и немам колегу у смени. Ово сад је тренутна ситуација била, али могу рећи да смо се обоје савршено снашли – каже Миленковић.
Са њим се сложио и Николић, који објашњава да, захваљујући обукама које имају као полицајци, није ни требало један другом било шта да кажу.
– Били смо синхронизовани и буквално радили као један. Драго ми је да смо успели да девојчицу на време одведемо код лекара – казао је он.

Извор Курир

Корисни линкови