24.09.2017

Број чланова

Број чланова НСП 20.072

Script selection

ћирилица | latinica

ДОБРОДОШЛИ НА САЈТ НЕЗАВИСНОГ СИНДИКАТА ПОЛИЦИЈЕ.

Новине у службеничком праву

25. јануара 2014.

Новине од значаја за рад и положај државних службеника садржане су у новим прописима који би требало да унапреде службенички систем у Републици Србији , уједначе радноправни положај свих државних службеника и доследном применом оправдају разлоге због којих се  доносе, а посебно уштеде у јавним расходима. У овом броју говорићемо о Изменама и допунама Закона о државним службеницима.

Овај Закон настао је као резултат потребе да се надлежност и рад републичких органа у области радних односа уреди на основу члана 97. тачке 8 и 16. Устава Републике Србије.

 

Шта је то што доносе ове измене?

 

Новине се запажају у успостављању организованог  система стручног усавршавања државних службеника, усклађивању услова за обављање послова у оквиру звања државних службеника на извршилачким радним местима и услова за обављање послова државних службеника на положајима. Потпуна новина је  увођење вршиоца дужности за рад на радном месту које је положајно, до попуне тог радног места.

Радно правни институт постављења на положај у државној управи је јавни интерес и од изузетне важности  је за Републику Србију. Ово је значајно и осетљиво питање за државу и грађане који у њој живе.

За државу, јер од квалитетних кадровских решења зависи успех послова који се обављају у државној управи и функционисање свих сегмената власти, извршне законодавне и судске. Добри познаваоци државне управе и послова који се у њој обављају вишеструко су од користи: стручним знањима и способностима доносе одлуке, односно помажу руководиоцима да донесу рационалне и законите одлуке водећи рачуна о ресурсима који су им на располагању. То доноси уштеду финансијских средстава и рационално коришћење људских потенцијала. Људи су вредност и зато их са пажњом треба изабрати приликом селекције, у законито прописаном и спроведеном поступку.

За грађане то значи сигурност, ефикасност и једноставније обављање свакодневних послова. С друге стране, професионално, законито и етично поступање запослених, а посебно оних на положајима, улива поверење грађана у државне институције и челникe државе. И када је одабир кадрова у питању, успостављањем јасних критеријума, правила поступка, рокова, овлашћења, обавеза и одговорности, дискрециона права која стоје на располагању доносиоцима одлука свешће се на реалне оквире који се могу утемељено образложити. У ситуацијама где су правила игре јасна, не постоји бојазан да ће доћи до пада квалитета рада већ напротив, продуктивност и осећај одговорности ће добити на значају. Тиме се олакшава управљање процесом рада и људима, а очекивани резултати неће изостати. При спровођењу конкурсног поступка и одабиру државних службеника на положају о овоме треба посебно водити рачуна. Доношење одлука и руковођење радним процесом треба да буду поверене државном службенику који је пажљиво и непристрасно одабран у законито спроведеном поступку.

 

 

 

#1 Које су измене предвиђене Законом о изменама и допунама Закона о платама државних службеника и намештеника?

 

Најновије измене и допуне Закона о платама државних службеника и намештеника (Службени гласник РС“, бр. 62/2006, 63/2006, 115/2006, 101/2007, 99/2010, 108/2013, 99/2014) ступиле су на снагу у септембру 2014. године, а саме измене и допуне односе се на следеће:

 

1)  Одредба која регулише додатак на плату за време проведено у радном односу је измењена, односно сада је у члан Закона који је гласио да државни службеник има право на додатак на основну плату од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) додато да се ради о радном односу код послодавца, без обзира на то у ком државном органу је био запослен (минули рад). Тако је сада је нормирано да државни службеник има право на додатак на основну плату од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком државном органу је био запослен (минули рад);

 

2) Сходно Закону о државним службеницима, који предвиђа престанак радног односа по сили закона у случају ако је државни службеник нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место – наредног дана од протека два месеца откад је постао нераспоређен, усаглашен је и Закон о платама државних службеника и намештеника у делу који регулише право на отпремнину државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен.

 

 

#2 Које су измене предвиђене Законом о изменама и допунама Закона о државној управи?

 

Најновије измене и допуне Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014) ступиле су на снагу у септембру 2014. године, а односе се на следеће:

 

1) На промену положаја директора посебних организација, њихових заменика и начелника управног округа. Наиме, предвиђено је да се за директора и заменика директора посебне организације може поставити лице из реда наставника високошколске установе у Републици Србији, с тим да то лице може наставити да обавља послове наставника високошколске установе;

 

2) Смањен је мандат начелнику управног округа, са пет на четири године;

 

3) Измене у погледу услова које државни службеник мора да испуњава за давање овлашћења за вођење управног поступка и одлучивање о правима и обавезама физичких и правних лица. Наиме, прописано је да за вођење управног поступка и одлучивање о правима и обавезама физичких и правних лица може бити овлашћен државни службеник који има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године.

 

 

#3 Ко одлучује о правима и обавезама државних службеника?

 

Чланом 140. Закона о државним службеницима прописано је овлашћење за одлучивање на такав начин да о правима и дужностима државног службеника одлучује руководилац решењем, ако овим или другим законом или другим прописом није друкчије одређено. Предвиђена је и могућност преноса тог овлашћења, у смислу да руководилац може писмено да овласти државног службеника који има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци, да уместо њега одлучује о правима и дужностима државних службеника.

 

Другостепени орган за решења којима је у управном поступку одлучено о правима или дужностима државних службеника је Жалбена комисија Владе. Осим тога, Жалбена комисија Владе одлучује и по жалбама учесника интерног и јавног конкурса. О жалбама државних службеника из судова и јавних тужилаштава одлучује Жалбена комисија судова и Жалбена комисија јавног тужилаштва.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Корисни линкови