18.08.2019

Broj članova

Broj članova NSP 20.072

Script selection

ћирилица | latinica
Dobrodošli na sajt jedinog reprezentativnog sindikata u MUP-u!

Govor mržnje i grafiti mržnje

4. decembra 2014.

EU projekat„Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji“

Uprkos tome što je govor mržnje, bilo u formi usmenog ili pismenog izražavanja, u elektronskim komunikacijama ili formi slogana i grafita, zabranjen Ustavom, Krivičnim zakonikom, Zakonom o zabrani diskriminacije i drugim relevantnim aktima, još uvek nedostaje pravovremen i snažan odgovor državnih organa, naročito na nivou lokalnih samouprava, kojim bi se predupredio i eliminisao govor mržnje.

„Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.“
(član 11, Zakon o zabrani diskriminacije, 2009)

Jedna od pilot preventivnih mera koje projektni tim sprovodi u 11 odabranih lokalnih samouprava (Bor, Ivanjica, Jagodina, Kosjerić, Leskovac, Loznica, Novi Pazar, Odžaci, Prijepolje, Vranje i Žitište) usmerena je na sprečavanje i suzbijanje grafita mržnje kao oblika govora mržnje. Cilj je da se podigne svest predstavnika/ca lokalnih vlasti, policijskih službenika/ca, sudija, tužilaca, prosvetnih
radnika/ca, lokalnih medija kao i nevladinih orgnizacija aktivnih u lokalnim samoupravama o štetnosti i kažnjivosti ovih negativnih pojava i njihovoj ulozi i odgovornosti u njihovom suzbijanju. Takođe, projektne aktivnosti su usmerene i ka tome da se unaprede njihovi kapaciteti da prepoznaju ove fenomene i preventivno deluju, te da uspostave saradnju u ovoj oblasti.
1.11
O PROJEKTU

Projekat „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji“ koji finansira Evropska unija usmeren je na povećanje sposobnosti Republike Srbije da obezbeđuje, štiti i unapređuje ljudska i manjinska prava na osnovu načela jednakosti i nediskriminacije.
Projekat se sastoji od tri komponente:
1. Podrška Kancelariji za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije;
2. Podrška Povereniku za zaštitu ravnopravnosti;
3. Kampanja namenjena najširoj srpskoj javnosti.
Pored toga, aktivnosti su usmerene i na unapređenje kapaciteta relevantnih državnih institucija, pravosuđa, policije, medija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva radi efikasne primene antidiskriminacionih zakona, politika i mera. Za svaku od ovih ciljnih grupa organizuju se aktivnosti u vidu obuka, preventivnih i promotivnih mera i unapređenja informisanosti. Takođe, projekat pomaže razvoju mehanizama povezivanja i saradnje između dva glavna institucionalna korisnika projekta i organizacija civilnog društva u primeni antidiskriminacionih odredbi i politika. Aktivnosti uključuju i sveobuhvatnu procenu zakonodavnih i strateških rešenja u oblasti borbe protiv diskriminacije.
Projekat sprovodi Eptisa u konzorcijumu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, DRC i GDSI u periodu od novembra 2012. godine do novembra 2014. godine.

Javni prostor u Srbiji je, na žalost, pun poruka netrpeljivosti i poziva na proterivanje i ubijanje pojedinaca i grupa zbog njihove nacionalne, etničke ili verske pripadnosti, rodnog identiteta, seksualne orijentacije ili nekog drugog ličnog svojstva.
Ovakve poruke su često sličnog sadržaja i mogu se naći svuda, i u manjim i u većim mestima. Uprkos tome što se ovakvim javnim izražavanjem mržnje i netrpeljivosti često neposredno najavljuje nasilje prema manjinskoj grupi, odgovarajuća reakcija državnih organa po pravilu izostaje.
23 4 5 6

Od decembra 2013. godine projektni tim je organizovao seriju okruglih stolova o tome kako preduprediti i sprečiti govor mržnje u formi grafita u 11 lokalnih samouprava sa kojima je Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije zaključila protokol o saradnji u cilju prevencije diskriminacije.

7 8

Ovim događajima prisustvovalo je preko 300 učesnika/ca koji/e su na osnovu delokruga svog rada nadležni/e da reaguju, sprečavaju i eliminišu govor mržnje u javnom prostoru. Ti akteri su lokalna samouprava, policija, sudovi, tužilaštva, centri za socijalni rad, obrazovne ustanove, mediji i organizacije civilnog društva. Prezentacije o tome šta je govor mržnje, koji su njegovi pojavni oblici u Srbiji i koje se sve zakonske odredbe odnose na suzbijanje te pojave održala je prof. dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka iz Beograda. Ona je uz obilje prikazanih konkretnih primera iz prakse i iz drštvenog života lokalnih zajednica ponudila materijal za diskusiju i raspravu o konkretnim rešenjima koje je potrebno primeniti na nivou lokalnih samouprava.
S obzirom na značaj i ulogu koju policija ima u pogledu reagovanja na grafite mržnje, identifikovanja i pronalaženja izvršilaca, organizaciji okruglih stolova je prethodila obuka policije. Za po tri policijska/e službenika/ce iz svake od navedenih lokalnih samouprava organizovan je edukativni seminar „Povećanje kompetencija policijskih službenika/ca u cilju suzbijanje govora mržnje i zločina iz mržnje“. Seminar je održan 9. oktobra 2013. godine u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Policijski/e službenici/ce koji/e su prošli/e obuku su aktivno učestvovali/e na okruglim stolovima u njihovim sredinama i dali/e značajan doprinos u pokretanju inicijative za koordinisan odgovor lokalnih aktera na govor mržnje.

910 11 12 13

Autori poruka mržnje i huškanja na nasilje po pravilu ostaju nevidljivi, a njihovo delovanje nekažnjeno. Lokalne samouprave problem grafita mržnje zanemaruju ili ga posmatraju kao komunalni problem ili bezazleno „švrljanje“ maloletnika. Ako se takvi grafiti i uklone, to pre je rezultat sporadičnih reakcija građana i lokalnih organizacija civilnog društva, nego reakcije nadležnih državnih organa. Ukoliko ostanu neuklonjene, poruke mržnje i neprijateljstva na zidovima kuća, javnih zgrada, trgova, škola i drugim javnim prostorima postaju poruke koje su stekle „pravo građanstva“, jer ih država i društvo tolerišu. Takvo „ćutanje“ je opasno, jer nereagovanje na poruke mržnje i verbalnog nasilja dovodi do porasta fizičkog nasilja i krivičnih dela izazvanih predrasudama i mržnjom prema pripadnicima/cama manjinskih grupa. To dovodi do stvaranja društveno konfliktnog ambijenta i diskriminacije ranjivih grupa, a doprinosi i izbijanju nasilja prema njima.
Upravo zbog toga, u ovoj projektnoj aktivnosti naglasak je dat podsticanju preventivnog, aktivnog i udruženog delovanja svih relevantih aktera na nivou lokalnih samouprava, od opštinskih uprava, policije, tužilaštva, sudova, škola i centara za socijalni rad do organizacija civilnog društva i medija, kako bi razumeli potrebu zajedničkog delovanja radi sprečavanja nastajanja grafita mržnje. Ovo je u skladu sa novousvojenom Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije koja je prepoznala govor mržnje u formi grafita mržnje u ukupnoj strukturi registrovanih incidenata usmerenih protiv manjinskih zajednica u Srbiji kao i sa Strategijom policije u zajednici koja upravo naglašava značaj saradnje policije, lokalnih vlasti i manjinskih ranjivih grupa, kao i potrebu obuke policijskih službenika/ca o nediskriminaciji i toleranciji.

Govor mržnje je pravno definisan kao govor upravljen protiv osobe ili osoba po rasnoj, verskoj, etničkoj pripadnosti ili seksualnoj orijentaciji. Koncept se pojavio u SAD kasnih 70-ih godina XX veka i od tada su u mnogim drugim zemljama uvedeni zakoni kojima se određuju dodatne kazne za govore motivisane predrasudama ili netrpeljivošću uperenim protiv određenih grupa koje za posledicu imaju podsticanje i podstrekivanje rasne mržnje, agresije ili zločina, uključujući širenje nacističke propagande.

„Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.“
(član 54a, Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, 2012.)

U Srbiji društvene grupe koje najviše trpe zbog ovakvog verbalnog nasilja su istovremeno one koje su najčešće izložene diskriminaciji, a to su pripadnici nacionalnih manjina, pre svega Romi, pripadnici LGBT populacije, kao i branioci ljudskih prava.
Prepoznajući učestalost krivičnih dela počinjenih iz predrasuda, netolerancije i mržnje prema pripadnicima/ama manjinskih grupa, Narodna Skupština je usvajanjem izmena Krivičnog zakonika u decembru 2012. godine uvela otežavajuću okolnost prilikom određivanja sankcija počiniocima takvih dela.

1415

Budući da je ovo novina u krivičnom zakonodavstvu Srbije, projektni tim je prilikom procene potreba za obukom zaključio da je potrebno povećati razumevanje državnih i lokalnih aktera o uzrocima i posledicama govora mržnje i krivičnih dela iz mržnje. S obzirom na rasprostranjenost grafita mržnje, na koje se po pravilu ne reaguje, pokretanje ove problematike uvršteno je u pilot aktivnosti na lokalnom nivou ciljanih radi prevencije diskriminacije.

„Stavi li pojedinac, grupa ili zajednica na bilo koji način, pojedinca, grupu ili zajednicu u neravnopravan položaj u odnosu na drugog/drugu, zbog ličnog svojstva, govorimo o nastanku/iostojanju diskriminacije. Jedan od ispoljenih oblika diskriminacije je govor mržnje, a jedna od formi govora mržnje su grafiti mržnje. Oni su vrlo oiasni i štetni, jer u sebi sadrže agresiju, netrieljivost, ioruke agresije i (bilo irikriveni, bilo javni) aiel na nasilje. Da bi se ovakve negativne društvene iojave sirečile i suzbile, iotrebno je ireioznati svaku formu diskriminacije, a zatim blagovremeno aktivno delovati od strane svih relevantnih aktera u društvu: od državnih organa, institucija, NVO sektora, do iorodice. Potrebno je delovati svesno, ilanski, koordinisano, efikasno, irvenstveno merama irevencije, ali i reiresijom. Tribine, okrugli stolovi, kamianje, akcije, sredstva javnog informisanja, obrazovni irogrami su dobre forme i načini ka realizovanju borbe irotiv diskriminacije. Shodno i irimereno godinama, mere borbe irotiv diskriminacije treba da obuhvate sve kategorije građana i građanki, od najnižeg do najstarijeg uzrasta. Samo antidestruktivno, tolerantno i solidarno društvo, u kome je svakoj građanki i svakom građaninu garantovana aisolutna bezbednost i sigurnost ličnosti i ljudsko dostojanstvo, može obezbediti svoj irosieritetan razvoj i nairedak i blagostanje celokuine zajednice.“

Kalina Rajović, Opštinska uprava Žitište

Da bi se razumela pojava grafita mržnje potrebno ih je najpre razlikovati od grafita koji su izraz slobode govora i/ili su umetnički izraz. Nasuprot njima su oni grafiti koji sadrže poruke mržnje kojima se njihovi autori obraćaju kako manjinskim grupama (npr. nacionalnim i etničkim manjinama, LGBT populaciji) šireći strah, nesigurnost, nepoverenje i nelagodu. Tim porukama se njihovi autori obraćaju i svojim istomišljenicima koje ohrabruju na širenje homofobičnih stavova ili pretnji usmerenih ka nacionalnim manjinama. Kada ulični grafiti sadrže poruke mržnje, deo su fenomena koji se pravnopolitički definiše kao govor mržnje koji spada u zonu prekršajne i/ili krivičnopravne kažnjivosti. Grafiti mržnje nisu uvek i isključivo delo pojedinaca, već njihovo postavljanje može biti naručeno i/ili organizovano od strane formalno organizovanih grupa čija je namera zastrašivanje dela populacije i podstrekivanje na nasilje i diskriminaciju.
Takođe, za razumevanje sadržine grafita bitno je i razumevanje konteksta njihovog postavljanja. Jasan je preteći značaj (npr. grafit „Čekamo vas“ neposredno pre održavanja zakazane Parade ponosa u Beogradu, kao i grafiti „Srbija Srbima“ u multietničkim sredinama), kao i mesta njihovog postavljanja ili (npr. grafit „Strani plaćenici“ na zidu prostorija organizacija civilnog društva), kao i specifičnog konteksta određene lokalne sredine. Poseban slučaj je kada su grafiti mržnje ispisani u blizini organizacija koje se bave ljudskim pravima ili u blizini ili na zidovima zgrada u kojima stanuju njihove aktivistkinje i aktivisti. Tada oni deluju dodatno preteće svojim pozivom na nasilje i linč. Zbog takvih slučajeva, potrebno je skrenuti pažnju na Deklaraciju UN koja štiti braniteljke i branitelje ljudskih prava od napada, pretnji, zastrašivanja, diskriminacije, medijske hajke i neaktivnosti države da ih zaštiti od svega pomenutog.

16 17

Pri tom, sve vrednosti koje se uglavnom i najčešće napadaju raznim vidovima govora mržnje, pa i grafitima, zaštićene su Ustavom, odredbama Krivičnog zakonika kojima se sankcioniše rasna i druga diskriminacija (čl. 387), ugrožavanje bezbednosti (čl. 138), i odredbama Zakona o zabrani diskriminacije kojima se zabranjuje govor mržnje (čl. 11), zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje na osnovu ličnog svojstva (čl. 12). Za grafite koji fizički predstavljaju vandaliziranje, tj. oštećenje ili uništenje tuđe stvari, kulturnog ili istorijskog dobra, spomenika, groba ili drugog mesta na kome se sahranjuju mrtvi važe odredbe Krivičnog zakonika (čl 212).

„Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.“ (član 12, Zakon o zabrani diskriminacije, 2009)
„Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.“ (član 212, Krivični zakonik R. Srbije)

Projektni tim je razradio model protokola o saradnji na lokalnom nivou radi eliminacije grafita mržnje i ponudio ga lokalnim akterima na promišljanje i usvajanje. Model protokola predviđa da se lokalni akteri (organi lokalnih samouprava a naročito organi zaduženi za komunalne poslove, pravosudni organi, policijske uprave, obrazovne ustanove) obavežu na uklanjanje javno istaknutih primera govora mržnje, kao i na međusobnu saradnju sa svim relevantim učesnicima društvenog i političkog života na nivou lokalnih samouprava u tom cilju (lokalni mediji, udruženja građana).

„Kada sam 2010. već od aprila suočena sa gradom preplavljenim grafitima koji pozivaju na ubijanje ljudi drugačije seksualne orijentacije, bila sam vrlo uznemirena. Ne samo njihovim postojanjem, već činjenicom da niko ne reaguje, niko ne smatra da njima nije mesto u mom gradu. Smatrala sam ih čak možda opasnijim od običnog urbanog nereda jer postoje duže i teže ih je ukloniti od običnog otpada na ulicama, povrh čega još dvostruko deluju kontaminirajuće, ne samo u fizičkom, već i u komunikacionom smislu, šireći ne retko mržnju i pozivajući na nasilje. Možda nije srpska specifičnost preovlađujuća pojava grafita mržnje, kao da se većina onih koji su želeli tako da se izraze, upravo oni koji imaju taj višak sklonosti ka destrukciji i mržnji. Stoga sam počela da pišem i o načinima kako se suprotstaviti i kako ne dozvoliti toj mržnji da postane legitimni deo naše svakodnevice, u čemu su mi pomogli primeri drugih sredina.“

prof. dr Zorica Mršević, naučna savetnica, Institut društvenih nauka, Beograd

18 19

Na osnovu prikupljenog materijala i rada u 11 lokalnih samouprava, projektni tim je priredio Priručnik o grafitima mržnje, autorke prof. Mršević, koja će biti distribuirana relevantnim državnim i lokalnim akterima u čijoj je nadležnosti suzbijanje ove pojave, ali i onim akterima koji se do sada nisu upoznali sa ovim problemom. Takođe, na osnovu iskustava u organizaciji rasprava u 11 lokalnih samouprava kao i pokazanog interesovanja lokalnih zajednica, jasna je potreba za sličnim aktivnostima i u drugim gradovima i opštinama koje nisu bile obuhvaćene pilot aktivnostima realizovanim u toku trajanja projekta.

KOMENTARI UČESNIKA/CA U RADU OKRUGLIH STOLOVA DATI U EVALUACIONIM LISTOVIMA

„Potrebno je što više ovakvih debata. Pružila je korisne informacije i dublje upoznavanje sa tematikom. Potrebne su edukacije u institucijama, kao i obuke za prijavu i reagovanje na diskriminaciju.“ (Odžaci)

„Moje mišljenje je da je potrebno putem sredstava javnog informisanja upoznavati građane sa ovom temom. Takođe, potrebno je da se u osnovnim školama, pogotovo učenicima nižih razreda, obezbede tribine i predavanja na temu diskriminacije.“ (Bor)

„Na ovakvim raspravama poželjno je prisustvo predstavnika suda i tužilaštva.“ (Loznica)

„Pohvale za debatu. Odlična organizacija i smena predavača. Potrebno je češće organizovati događaje na tu temu kako bi se proširila svest o tome.“ (Leskovac)

„Potrebno je uključiti institucije u rešavanje problema pisanja grafita“. (Vranje)

„Poželjno je prikazati dobre primere mladih koji su pisali grafite mržnje a sada pišu pozitivne grafite (Jagodina)

„Govor mržnje najprisutniji je na sportskim priredbama pa je potrebno organizovati diskusiju na tu temu“ (Novi Pazar)

„Lepo izlaganje, taman toliko da svakog podstakne na razmišljanje i mogućnost da uradi nešto u pogledu antidiskriminacije.“ (Loznica)

„Potrebna je edukacija novinara nacionalnih zajednica, kao i edukacija članova opštinskih saveta za međunacionalne zajednice.“ (Odžaci)

„Potrebno je napraviti preporuke za delovanje lokalnih čelnika“. (Prijepolje)

„Ključna je praktična realizacija od strane nadležnih državnih i lokalnih organa.“ (Ivanjica)

20

Korisni linkovi